Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ из МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 15

за мојим родитељима, нијесам ни за ким толико жалио као за њом.

У октобру 1842. дође у Карловац једна позоришна -дружина (квалитете, како Нијемци веле: „осћпшеге“). Међутим је било чланова и умјетничких способности. Нијесам ишао на прве представе јер _ је нама гимназијалцима, како сам већ напоменуо, било забрањено похађање позоришта. Но, кад сам зачуо, да је „трагична јунакиња“ изврсна умјетница, одлучио сам, да пркосим школској забрани и да видим ту даму у једном бољем комаду. Управо некако пред Божић давала се Халмова Гризелда, и ја се не могох уздржати да не одем у позориште. Госпођа Г. играла је насловну улогу, и умјетност, којом је одиграла онда ту своју партију, необично је силно дјеловала на ме: овакву умјетницу нијесам доонда видио. Није била више сасвим млада, — неких тридесет година, — мале њежне фигурице, правилно лијепа лица, а глас јој је био симпатичан, допирао до срца и могла га је свакако модулирати, до распаљиве страсти и опет великог уздржавања. Па најпослије савршена привлачност! Све се то сједињавало у њеној игри, да се мени дубоко засијече у памет.

Тако сам био пун утиска, да не могох, а да други дан о томе не приповиједам у школи својим друговима, не бринући се за школску забрану и наговарајући саученике, да на наредну представу пођу самном у позорнште. Бијаше формална завјера, у коју сам се узалуд трудио да повучем и нашега професора маџарскога језика, Бањија, и да га наговорим да пође снама корпоративно на челу у позориште. Наредне представе давао се Холтајев Ловорика и просјачки штап. У том је комаду г-ђа Г. савршено играла Леонору. Одлучили смо ићи свако вече у позориште, а рачунали смо, да нам због забране поласка неће мођи бити ништа, јер смо сви скупа били криви. -

У глумачкој дружини налазила се и једна ванредно лијепа млада глумица, која је с умјетничког гледишта била кудикамо слабија од госпође Г. Али