Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР.

Само се из овога фрагмента који је 1895. први пут штампан у Недићевом Српском Прегледу може видјети, да је Ткалац намјеравао да напише и“ другу књигу својих мемоара о другом периоду свога живота, за коју каже маркиз Гвичоли, талијански дипломат, да ју је Ткалац припремао и писао и око године 1906. До тога међутим није ваљада дошло, те данас, кад се на жалост не може сазнати за стање његове рукописне заоставштане, не постоји ни могућност једне исцрпне биографије, која би бар донекле одговарала карактеру његових „Успомена из младости у Хрватској“. (1749—1843.).

Како се разабире из посљедњих глава Ткалчевих Успомена, он је пред свој одлазак на школовање у иностранство био сам са собом начисто о смјерницама свога живота: индивидуално и као друштвене јединице. Као мало когод у хисторији остао је у том смислу досљедан, пак му је даљи живот протекао у овим фазама:

1843. —1848. незаситљиво студирање, сва енергија трошена с успјехом за усавршавање личног образовања;

1848.—1861. покушаји да сву своју снагу жртвује хрватско-српском народу на домаћем тлу, у домовини,

1861.—1863. политички експерименти у Бечу који се свршавају негативно, каошто су тек од етапног успјеха и године г

1863.—1912. када живи у емиграцији, најприје као револуционар, а онда као "ресигнирани идеолог,