Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 169

Хомера, Софокла, Антологије, Херодота, Хорација, Виргила, Тацита и Салуста, само слиједеће: Шекспира и Лорда Бајрона; Дантеа и Ариоста; Волтера Молиера, Лафонтена, Лабријера, Брилат-Саварена, П. Л. Кириеа, Виктор Ига, Гетеа, Шилера, Лесинга, Хердера, Виланда, Хајнеа, Бернеа (Париска писма).

Карактеристично је, да ја све до 1840 године нијесам читао ниједне словенске књиге и да дотада нијесам осјетио никакве побуде за национални осјећај: студиј и лектира учинише од мене апсолутног космополиту тако, да ми се национални осјећај чинио неоправданим ограничењем идеје хуманитета. Нијесу ли Хомер, Шекспир, Гете, Волтер, Спиноца, Хегел пјевали и писали за читаво човјечанствог Њихова народност била је за ме сасвим споредна. је ли овисило од моје воље, што сам рођен у Хрватској, а не у Италији и Њемачкојг Тек иза рефлексије почео сам се осјећати Словеном и запажати, да се мој“ начин мишљења и осјећања у многим тачкама није подударао с оним мојих миљеника, у која сам пун поштовања гледао као у виша натприродна бића. Ја сам размишљао о разлогу ове разлике и мислио сам, да сам га након вјерног испитивања савјести нашао у народности: јер што би ме иначе могло — осим њихове снажне духовне снаге — разликовати од Грка, Енглеза, Нијемца, Француза итд.2 Народност би дакле била кожа, која је заодјенула кости и месо, а из које човјек не може лако искочити и кад би то хтио. Рођен у словенској земљи, потекао од словенских родитеља, нијесам могао ништа друго бити него Словен, пошто уопће нема апстрактног човјека, који би био без народности и спола. |

Незнатна споредна улога и жалостан удес Словена у повијести почео ми је подгризати срце. Осим у Хердера, Волтера: и Ранкеа, нијесам могао наћи у књижевности уопће никакве самилости за њихов удес и осим у Гетеа никаквог интереса за њихов духовни живот. У почетку сам то примао с равнодушношћу, али ме је касније почело бољети, а напокон