Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

36 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

отпутовали у Седмоградску, него остадоше још више него годину дана у Загребу. Наравно, да је био пре_ стао сваки саобраћај између брата и сестре због немилосрднога поступка њезина, па се потом видјеше први пут тек послије двадесет година.

Попут свога брата Јосе, био је и Нацо Стефановић у својој младости човјек необичне љепоте: висок, витак, елегантан, лица правилнога, здраве пути, а изражај имађаше чисто једне небеске благости и доброте срца.

У каснијим годинама његове су се црте промијениле, те је био налик портрету кнеза Бизмарка, што га је сликао Ленбах, а налази се у берлинској Народној Галерији.. Кад сам наиме 1873. године видио ту слику, био сам забезекнут, те ми сузе наврнуше. Сувишно је готово напомињати, да се женама свиђао, а наравно и оне њему. Нгговарали су га пријатељи, којима је -био опасан ' супарник, нека се ожени. И ма да је увијек говорио, да о женидби неће ни говорити, док не прође жалобна година иза очеве смрти, ипак се огледао за женом.

Ја сам прије био споменуо једнога личног и пословног пријатеља мога дједа и кћеркицу тога пријатеља, која је често у прсном свом рупцу преносила велике новце. Њезин отац, Михаљ Јанковић Стипић, умро је годину дана прије мога дједа, а иза њега остадоше ето та кћи Јозефина и још један много млађи брат. Мати је ту кћер дала за оно доба управо одлично одгојити; њезина је гувернанта постала касније директриса института за официрске кћери у Херналсу покрај Беча. Дјевојка је била љепота првога реда, добра срца, а према тадашњим назорима и увелике образована : Јозефина је читала и говорила латински, а понешто и њемачки; напротив њемачком, француски је говорила коректно и елегантно, свирала је пиано спретно и укусно, и у свему је била одлична партија за удају. | |

Како је њезина очинска кућа била у Карловцу једна између највећих, био је у тој кући реквириран велики стан приликом француске окупације за интен-