Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

јр“ а ан

139

шта пуна најшаренија цвећа; затрептало је злато и сребро нашег везива као да је причало о слави и царству некадањем, а суморни везови канда су били још суморнији казујући бол и тугу из времена ропства. Е

Изложба је отворена у 11 час. пре. подне. И Хрватска“ Удруга и К. С. С. одликовани су пажњом са највишег места, јер су отварању изложбе присуствовале Њ. К. В. Кнегиња Олга и Њена сестра грчка принцеза Јелисавета у пратњи дворске даме г-ђе Хаџић. Отварању изложбе присуствовали су још Министар Вера г. Обрадовић, Министар Грађевина г. Шуменковић, скопски митрополит г. Варнава, пољ ски посланик г. Окенски са госпођом, госпођа чехословачког посланика Шеба. Од стране београдске општине био је п,председник г. др. К. Јовановић, онда градоначелник града Загреба г. Хајнцл, од стране Министарства Просвете г. В. Петровић, биле су изасланице свих женских хуманих и културних друштава, у лепом броју народни посланици, као и мношто света из београдских највиших кругова. Изложбу је отворио у име Министарства Трговине и Индустрије инспектор Г. Паја Зуровац, који је са пуно лепих речи истакао значај ове изложбе. После њега узела је реч г-ђа Франгеш, жена нашег признатог уметника Роберта Франгеша и представница Женске Хрвватске Удруге и. истакла је не само задовољство што је успела ова заједничка изложба, но и жељу за узајамни рад са сестрама Српкињама. Председница К. С: С. г-ђица_ Мирка Грујић топло је- захвалила г-ђи Франгеш, изјавила јој је сву добру вољу за узајамни рад са сестрама Хрватицама и најзад је позвала све присутне на разгледање изложбе.

Хрватска Удруга изложила је одабрану збирку веома укусно опремљених рукотворина на којима су очувана стари народни мотиви. Удруга је савршено успела да примени те дивне мотиве на сасвим модерне ствари. Тако смо видели особито лепих хаљина, марама, кошуља, јелека, јастучића, застора, столњака, онда радова на дрвету, кожи, грнчарији и свуда су примењени народни мотиви у најживописнијим бојама, који вас тако привлаче, да не можете да одолите а да им не приступите. И лајику пада у очи не само финоћа израде но и прецизност за одржање и мотива и боја. Савршено је лепа она марама што је онако овлаш пребачена преко клавира, па оне дивне мапе, па Корице за књиге, заклон за лампу, па тек оне две прекрасне: лутке, младенци у живописном народном оделу, чије су свеже и живе боје читава поезија. Мало је и маште и моћи да се опише сва лепота хрватског народног везива, које. хрватска жена са рафинираним и разумевањем и умешношћу ствара. Што је нама нарочито падало у очи и што је за велику похвалу, то је што је Хрватска жена успела да од свог народног везива, досада мртвога блага, извуче све лепоте и да их на најразноврсније начине примени за данашњу употребу. Успела је хрватска жена да од свога блага начини индустрију и да запосли жену, да јој пружи занат и да у исти мах сачува многе мотиве од пропасти. То је пут КОЈИМ треба да се иде-и ми им од срца

· одајемо признање.

Коло Српских Сестара изложило је своју збирку костима и ра-

· дова из Јужне Србије, Босне, Херцеговине, Далмације, Црне Горе,