Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

142

Војводине, Барање. Склад боја, лепота линија, онај ситни фини вез наш гобелен на кошуљама са Косова, јасно- нам казују не само расположење наших жена у који су оне увезле не само. срећу и радост, чежњу, бол и тугу, него и урођени инстикт за лепо. Није она имала моделе и узорке. Они су ницали из њене душе а бујна их је машта стварала. Та жена која је рађала синове јунаке, која је њихајући своју децу певала им о Милошу и Марку, стварала је и ова ремек дела у везиву којима се ми данас дивимо. Ми се и данас поносимо тим рукотворинама и К. С. С. труди се и стара не само да очува народне-мотиве, но да их шири и примењује за данашње потребе. Истина, то за сада иде код нас теже, јер се све ово ради аматерски па ипак за почетак било је у истини лепих ствари. Било је разних подметача, заклона за лампу, јастука, марамица, корица за књиге,

рамова, јелечића, народних костима, дивних торбица и т. д. Падале

су нарочито у очи лутке у чисто народном 2171 из разних наших крајева.

Вреди помена збирка чипака г-ђе Зорке Д-р Ђ. Николића. Те чипке ради и наша жена у Јужној Србији, али их је г-ђа Николић са префињеним укусом, са правом виртуозноћу усавршила. Од тананог конца стварала је паучинасте мреже, а по неки мотиви такмиче

«се са правом валенсијском чипком.

Београд је показао лепо интересовање за ову изложбу, те и

"тиме дао подстрека за будући рад. Посета је била за све време стална и велика. Г-ђе Франгеш и Пајер вазда отмене и љубазне као

и г-ђица Мудринчић биле су неуморне дајући потребна обавештења радозналим посетиоцима не само својом урођеном љубазношћу већ и потпуним разумевањем изложених предмета. А чланице К. С. С.

не само као домаћице што нису могле бити заморене, већ су хитале

срећне и задовољне да буду и корисне. Изложба Женске Удруге из Загреба и К. С. С.у сваком по-

тледу је успела. Велики је њен значај у заједничком и узајамном

раду, а успех ове изложбе огледа се на лицу Хрватица и Српкиња у чијим грудима подједнако куца срце за нашу лепу Отаџбину. Најзад, она нзложба затворена је 13. новембра 1927. год. једним интимним чајем у част драгих гошћа, на коме су узеле удела и представнице свих наших хуманих и културних друштава. Уз шољу чаја и уз ћаскања завршена је ова лепа манифестација, а драге сестре

искрено и топло DOO PHI су нас са: »До виђења у Загребу«.

Београд. | Ангелина Р. Ј. Одавића.