Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

163 што му припада, без чега не може бити — а то је сигурна, будна стража, која ће га чувати и бдити над његовом сигурношћу. То је Флота. У првом реду то су подморнице, што их има свака држава, која има своју обалу, своје море. Разуме се држава се постарала да што пре набави потребан број подморница, која ће сачињавати стражу Јадрана. |

Наша слика приказује нам тог првог стражара нашега Јадрана у часу кад се спрема да се зарије у таласе морске, у дубине и поноре његове —, да отпочне своју тешку и родољубиву дужност. ,

Борисав Станковић

Наша књижевност имала је у минулој-години један велики и тежак губатак — умро је Борисав Станковић, један од оних приповедача новијега времена, који је одмах, с почетка своје књижевне каријере, изишао на глас, постао знан и виђен првим својим радовима. Мало је писаца који су успели тако брзо, може се рећи на јуриш да освоје симпатије читалаца, као што је био случај са Станковићем. Е

У његовим почетничким приповеткама, као и касније, у познатом роману »Нечиста Крв« осећа се живот и снага једног младог, здравог нараштаја, који сам.себи крчи пут кроз књижевност. Прва збирка приповедака, штампана 1899- год. под оригиналним заглављем »Из старога Јеванђеља« скренула је пажњу критике и пробудила ин-

· терес читалаца нечим новим. У тим приповеткама појављује се нешто

што се дотле није знало. Станковић износи живот и описује људе једне дотле непознате средине: живот тих људи је прост, или је пун страсти и заноса, пун емоције и бола. Станковић, као и Ст. Сремац износе, готово у исто време, типове. и живот једне потпуно нове средине; они нам дају живот и људе из т. зв. новоослобођених крајева, о којима дотле није било ни помена у књижевности. Разуме се иако обојица описују т. зв. новоослобођене крајеве — начин њихова посматрања је посве различит, јер је то индивидуална ствар. Тај њихов свет је пун живописних одлика; има, истина, још патријархалне навике и осећања, искрен је и честит, прост, добар и побожан, али и пун заноса и страсти, сличан у љубави Хајнеовом »Азри«, »који умире када љуби.« Врање је нашло свога најизразитијега приказивача у Борисаву Станковићу.

Књижевна критика проценила је његова дела и о њима дала свој стручан суд; она је истакла роман »Нечисту крв« као роман љубавне страсти “и заноса, роман бола и чежње, севдаха и туге, са пуно локалне боје и особина. Тај роман му је одредио видно место у новијој књижевности.

Но поред овога Станковић је дао и две драме, у којима се ис тичу карактери са сличним особинама и доста локалне боје и колорита. То су »Коштана« и »Ташана.«

Обе ове драме, и ако према захтевима уметности немају све

„ услове и одлике савршених драма. имају толико обиље живота,