Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana
Мјесечина блиједа
(из биљешки „Под туђим барјаком“)
Мјесечина блиједа.
А они се повлаче тихо, лагано. Људи са пушкама и бодовима. =— А куда то идемо, капрале Стево
= У нове позиције, брате Иване.
— Је л' смо тамо ближе>
— Убојним метцима — — мислиш >
> Дав
— Увијек се она овуда смије, и кад си у јарку и кад си изван јарка. = Ко
— Смрт.
А млађи, Иван, као да жели да не чује више помена тог стравног имена, ушути, па се замисли. Пред оком му сине рођени крај: питомо село на завоју поља, а куд поље пукло, високи кукурузи. И тамо сад сије мјесечина. Ал онуда не пролази смрт, онуда пролази живот и љубав: Стана његова Стана, сад тужна и ненасмијана. Зна он њезину тугу и понавља је из јучерашње књиге: — »И тужна сам ти као голубица сама, којој је голуб далеко, мој голубе, мој Иване... И поздравља га редом у њезиној књизи цијело село и прело, и стара мајка шаље му стотину загрљаја. А прије поздрава још прича о доброј љетини и ниже у драгоме писму, како су кукурузи једри и високи. Родили да је милина. У њима се може човјек сакрити као јаребица. И зашто је он у овај пар помислио, како би лијепо било сада за ове ноћи ·'заливене мјесечином у рођеном селу» Јест, у рођеном селу, ал тамо да с нађе између кукуруза густих, једрих и високих, па са Станом. И нехоте као узбуђен запјева:
Мисечина, цило село спава...
— 151 дег Мепзсћ уеггискео — зачу се оштри глас.
= Куш! — сруши се на њега као на псето глас капрала Стеве и настави у шапту; \
— Што си болан онездрзвио2
— Мислио сам... — запента Иван.
— Мисли, како ћемо сви изнијети живу главу...
Нестало села, кукуруза, Стане, слатког привиђења....
Мјесечина блиједа...
·.. А они се повлаче тихо, лагано уз живицу прашну“и увенуту. Људи са пушкама и бодовима. Иза живице на погаженом и запуштеном пољу гадно се цери смрт.
Сплит (Нагђего 1916). Рикард Каталинић Јеретов,