Vasiona

prvog izdanja 1963. godine, usledilo drugo 1968. godine. Rezultati Međunarodne geofizičke Godine 1957/1958 dali su osnovni duh knjizi. Njeno drugo izdanje je upotpunjeno materijalom koji je donela Medunarodna godina mirnog Sunca 1964/65. U glavama 2 —6 profesor Dobson piše o temperaturi i vlažnosti atmosfferskih slojeva, stvaranju oblaka, kiše i grada, olujama i ozonu. Glave 7—ll posveéene su problemima koji su bliži astronomiji. Prva medu njima ima za predmet Sunce. Ona će za jednog astronoma biti veoma kratka i laka; treba medutim, imati u vidu da cilj ove knjige nije da izloži sva znanja 0 Suncu, već da kaže samo ono što je potrebno jednom širokom krugu čitalaca da bi razumeo Sunčev uticaj na atmosferu Zemlje. Glava o jonosferi je mnogo opširnija, kao i ona o polarnoj svetlosti 1 svetlosti noćnog neba. Tačnije rečeno, tu se govori o onoj komponenti svetlosti noćnog neba koja potiče od naše atmosfere. O tome od kolikog je interesa za astronome, nije potrebno naglašavati. Zemljinom magnetnom polju i gornjoj atmosferi posvećena je takode jedna duža glava. Knjiga se završava onim

čime se završava i Zemljina atmosfera, a to su Van Allen-ovi pojasevi i magnetosfera. Pored rezultata ispitivanja ; profesor Dobson je opisivao, gde god je bilo moguée, kako osnovne metode, tako i instrumente pomoéu kojih su ti rezultati dobijeni. To sa svoje strane poveéava vrednost ove knjige. Prijatno je napomenuti da se u celoj knjizi upotrebljava međunarodni MKS sistem, što jugoslovenskom čitaocu predstavlja znatnu olakšicu. Priložena tablica pretvaranja anglosaksonskih mera u desetični sistem može se iskoristiti pri èitanju onih knjiga koje se, nažalost. ne drže medunarodnog MKS sistema. Knjiga je lepo opremljena i sadrži mnogo crteža sa dugim naslovnim tekstom, što olakšava upoznavanje sa materijom. „Exploring the Atmosphere“ je knjiga koju ce sa zadovoljstvom proèitati amateri astronomi, a u kojoj ce i profesionalci naéi korisnih podataka. Ona predstavlja lepu dopunu znanju klasično obrazovanog astronoma.

J. Milogradov — Turin

Stručni prilozi

ПРИКАЗ ТЕОРИЈЕ МОЋИ РАЗЛАГАЊА (РАЗДВАЈАЊА) ОКА И ОПТИЧКИХ ИНСТРУМЕНАТА (крај)

4. Моћ разлагања оптичких инструмената Колико je важно да кроз један оптцчки инструмент видцмо предмете увећане исто толико, ако не и од већег значаја je да их видцмо оштре, јасне. При посматрању кроз оптичке днструменте важније je на пример да знамо да ли je авион, брод и томе сл. наш или противничкц него да га видимо увећаног a да га не распознајемо. При посматрању кроз микроскоп скоро je важније да утврдимо какав je микроб или вирус него ли да констатујемо његово постојање a да не знамо врсту. Оптичке инструменте углавном употребљавамо повезано са особином ока, па и при проучавању моћц разлагања инструмената морамо узимати y обзир не само њихову моћ разлагања но и моћ разлагања ока. Моћ разлагања визуелног инструмента, пошто je повезана са оком, зависц од спољнцх чинилаца од којих зависи и моћ разлагања ока, a као унутрашњи чиниоци (самог инструмента) су: димензије инструмената, нарочито пречник улазие пупиле (код телескопских визуелних инструмената догледа и њима сличнцм то je y већинн случајева сам пречник објектива), степен корекције аберација, увећање и степен пропустљивостд светлосне енергцје самог оптичког система. Код вцзуелнцх телескопских икструмената гранични угао разлагања објектива (у радијанима) рачуна ce no формули (1.1 '.), тј.

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4,