Večernje novosti

Бр. 17. Субота, 10. Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати: Урввииштву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма ска ул. бр. 28.

БЕОГРАДСКЕ ГОСПОЂИЦЕ, задахкуте осећајима благодарности и дужности према јуначки палим борцима у светоме рату од 1912—1918 год., на чијим се костима, расејаним по целоме свету, заснива данас стварајућа се величанствена и вековима снивана згрзда јединства сррскога пледгена, даваће им СВЕЧАНИ ПОМЕН у недељу 11. о. м. у 11 сати пре подне по војничком времену у овдашњој Саборној цркви. Моле се сви, који су истим осећајима задахнути, да у Саборници српске престонице, Пијемонга нашега народног јединства, присуствују томе помен}', на коме ће ззхвална деца и потомство ужећи воштанице палим јунацима нашега јединства и наше слободе.

Питање мора, Један од најважнијих фактора за политичку и економску независност једне земље јесте тај, да та земља излази на море. Море је она спона, која спаја све народе не само једнога дела земљс, него целе земљине кугле. Море је највећа целина на земљиној кугли, а највећи делсви земље у њему су само острва. Државе се непосредно граннче једна с другом, на мору пресгају границе. Месго државне границе, која на суву дели, море спаја и економски и политички и најудаљеније државе. Због тога је море од вајкада привлачило народе, и у току векова сваки је народ тежио да изиђе на море. Све државе европске биле су у том Сј:ећном поло?кају да нмају своје море, сем Србије и Швајцарске. Питгње изласка на море за Србију је било питање национално и политичко и економ ,ко. Национално с тога, што српски народ насељава у дугим линиЈама два мора: јегејско и јадранско. Велики део српскога народа, наши приморци га Јадрана, има(} светски глас ваљаних и неустрашивих морнара. На оскову етнографских

увгк у зависности од њених суседа, а тако исто и увоз. Колико је морг.ла штете и понижења у таквом положају Србија поднели, познато је довољно свакоме. Зато овај рат има за задатак, да поред Народнога Уједињења, оствари један битан услов за фактич су политичку и економску иезависност Србије: излазак на мора, који јој и по етнографији и по географском псложају и по праву на живот припадају. Напослетку излазак на море је један од битних услова за културан рззвитак једнога наро а. Услед јачања и развијања трговине нароли приморски стичу в^ћа богатства, од кога богатства Један врло велики део иде на помегање свију врста уметности и уопшге на културан развитак. Захваљујући само своме положаЈу на мору могла је Атина у староме вечу достићи ону значајну висину у културноме развитку, а тако исто н талијански градови у средњем веку. Пошто море омогућава саобраћаЈ и са удаљеним земљама и народима, то оно шири душевни видик једнога народа и на тај начин подиже његову вредност. Сви ови опраздани разлози и потоцима проливене српске 1, крви, дају Србији и српскоме претензиЈа, српски народ имаЦкароду право, да ужива блаправа да тражи излаз на мореД&годетк излаза на море, право,

Колико је важан етнографски, толико Је исто важан и политички моменат. У вези еа овим је и економски. Море представља плућа једне државе, на коЈа она слободно дише. Држава коЈа нема границе морем, политички и економски је зависна од својих суседа, а специ|ално од својих Јаких суседа. Увоз и извоз ограничени су само на добру вољу суседа, и зависе од његових политичких и скономских интсј еса. Море даје слободу кретања и могућност за најразноврсније жомбинације. СрбиЈа Је до овога рата била један тужан пример такве зависности. Њен извоз је био

коЈе му Је до сада снречавано од оне ст{.ане, која је потцуно изгубила игру у борби великог принципа самоопредељења народа. Ратне и политичке вести. ФРИДРИХ АЛЛЕР ПРОТИВУ ^БОЉШЕВИЗМА. Д-р Фридрих Адлер, који је био осуђен због убиства (рафа Штирка, чим је пуштен на слободу, отпочео )е политичку акцију. Пре неки дан држ. о је у Бечу у раденичком савету говор. У томе се говору осврнуо и на бољшевизам, кога је осудио, изјављујући, да насилно владање, потицало

ма од кога, нема ни^ега заједничког са правом .тсмокрацијом. Напослстку је изјавио, да се за сада слаже са социЈалдемскратском странком, али да се за њу не може за увек везати. ЦРНОГОРСКИ ГЕНЕРАЈТИ У САРАЈЕВУ. Из Сарајева јављају: Црногорски војвода, ;,ивизионар Ђуро ПетровнћЊ е г о ш и бригадир М и л ут и н В у ч и н и ћ боравили су неколико дана у Сарајеву, па су жечезничкнм возом преко Зеленике огпутовели за Црну Гору. СТАЊЕ У ВУГАРСКОЈ. Б>гарски генерални конзул у Пешти, Сгојановић, који је наименован за посланика. изјавио јд дописнику „Нове Слободне Пресе“: „Моје вести из Цугарске потичу 0 д 1., 2. и 3. ово 1 месеца и долазе од председника министарства. Промена државне формг ниЈе сс десила у Јпгарској. У Трнову је била избила псбуна, али је она после неколико дана умирена. Револуционаран је" покрет искључен, пошто су земљу поселе трупе Споразума, а револуционари немаЈу никаквих трупа. Ц лико з :ам краљ нијс остдвио Буга|.ску.“ УСјј^ГА ХОЛАНДИје. „Хавасова агенција" јавља, да Је холандска влада ставила француској флоти на расположсњерродове батавске линијс, кгко би се бегунци из V екерне Француске, који су били нашли уточишта у ХоландиЈи, мсгли вратгпи у домовину. ЕЕСТИ ИЗ ЦАРИГРАДА. Гврђаве с обе стране Дарданела псселе су индиЈске трупе. Флота савезничких држава слободно саобраћа Даоданелима и Босфором. Основан Је јерменски Народни Савет, коме је стављено на расположење неколико милијуна лира од стране јерменски.ч. богаташа. СКАНДИНАВСКЕ ДРЖАВЕ И МИР. „ Политикен" јавља, да се међу владама скандинавских држ ва воде х> тни разгивори о јединству погледа скандцнавскпх држава приликом опште конференције за мир. Ш-1ТАЊЕ ХЕЛГОЛ.а НДА. „Тајмс јавља, да је енглеска в 'ада одустала од намере да поседне Хелголапд, која' је мера има.ча блти извршена, у случау да Немачка влада не изврши стрикно предавање у олређеном року подморских бротова Пошто је стигао задовољавајући одговор, та мера није потребна.

Браћа — Браћи у помоћ. Јуче су дошли у Београц г. г. Паја Добановачки, д-р Иван Загорчић, Владимир Бикнцки, Арон ГТавић, Младен Лекић, Драгољуб Стајмћ и Исидор Белић сви из Србобрана (Сентомаша) и ставили се нашој влади на расположење за снабдевање сиротиње у нашој земљи без накнаде за жмвотне намирнице, а и за регулисање доноса ж> вотних намирница на нчше шцаце ради продаје осталом становнишгву. Посетилк су и председништво наше општине па се и њему ставили на распсложење за исту цељ и тражили, да им се одмах стави Један изасланик општине, а да општина одмах уреди питање коме се животне номирнице имају давати бесплатно и на који начин, како би се издавању намирница одмах приступило чим ове приспу. Они примају сву сироЈну децу из Београда, о којој општина није у могућности да води довољно старање, да их они издржавају за идућу зиму у Бачкој по домовима тамошњих грађана. Они су се пре доласка у Опшгину јавили и Врховној Команди ради уређења питања о подвозу. Чим добију шлепове товариће најпрече нам.фн. це и слати у Београд. Ва унутрашњост регулисаБе се нарочити пренос. Овим Је већ решено питање о исхрани, јер је Бачка препуна животним намирницамт. Врховна Команда пред зела је већ организовање прено«.а, а Опшгина београдска предузела је потребне мере са своје стране и сутра ће о^путовати и њени изасланици. За дан два ор1анизоваће се и државни одбор за извођење овога посла у колико се тиче унутрашњости земље. Наша браћа из Бачке осећају нашу невољу и притичу нам у помоћ. Само још мзло стрпљења па ће све ићи својим наЈправилнијнм током. И са наше стране топла братска захвалност браћи из Србобрана — Бачке и свој браћи у свима словенским покрајинама. Друштво за заштиту деце. 7. ов. мес. олржало је Друштвоза заштигу деце св ј I рви скуп у свли хотел „К1 .синј“ са ов.:м распоредом рада: 1) Говор г. Др. Милоша По? овића. 2) Д 1 скуси)а 3) Избор београдског месног одбора. У свсм исцрпном говору г. Др. М. Поповић је ианео п требу што хктније помоћидвци, досацањи рад Дру-