Velika Srbija

БР. 3,

СОЛУН, УТОРАК 12. АПРНЛА 1916.

Г ОД. I.

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечнч 3 фралка тромесечно 9 франака, годвшље 36 франака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сптна огласн 0-20 фран. од петвтног реда, всКи огласи по погодби. Новац сс полажс државним комесарин ■, дппломатскнм заступпиштвпча или преко Краљ. Срп.е 1’нер. коизулата у Солуну. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ~ ДАН ПО ИОДНЕ Пошту с.латн преко Крал, Срп. Геп. Консглата У Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакцнје 29 гие Р1о1опабоп 29 ВаЈопЈсЈае Поједппн бројеви се могу добитн у Солуну код агепције „Друштва грчке штампе“ ул. Вулгарохтону бр. б, близу главпе поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј0В.АН08КЋ

БРОЈ 10 сант.

Ршерска улога Србије

и подлост И З г лога Србије у епропском ра-[| ту бпла .је једна од најлепших,! а њена пропаст најтрагпчннја — пала ,је мучким ударом с леђа од *браће“ Бугара. Ова светска катаклизма која је као Демаклов мач, већ четрдесет година висила над главом свпх европскнх држава, захватила је п нашу малену Србију која је тек турила мач у корпце од последњих балканских ратова којимаје осветила тужно Косово. Сва је н,ена амбиција била да донесе слободу и правду својо.ј потпштеној браћп у Турској, у чему је, узгред буди речено, потнуно успела и да у слозп и љубавн жнвп са свмма својпм суседима. Ова скромност у полнтици која је потпуно одговарала нашим меким словенским осећањима, схватана .је у политичким круговима ван наше земље као слабост п недостатак идејала што је многе окуражавало да према Србији заузимају тон којн можда себн не бн допуштали да је се она на исти начин испрсавала и постављала захтеве чије би тежње прелазиле лреко туђег плота. И разочарење насртљпваца било .је велнко кад су нанлазилп од њене стране на мушки отпор коме се нису надалн. Такво је било њено држање у односу схватања сво.је дужности према себи и својим суседима. Њено пак гледиште на судбину Балкана, на коме она заузнма један тежак положај, било ,је потпуно у складу, у извесним случајевима и на своју штету, не само са њеним сопственпм интересима него и са пнтересима свих њенпх балканских суседа. То је гледиште она нзразила у више прилика преко својих најмеродавнијих људи; Балкан балканским народима. У балканским ратовима овај принции усво.јиле су и све државе у Еврогш ко.је су се одрекле нечасне улоге иодјармљнвања потпуно формираних н цивилизованнх народа и нретварања њиховнх земаља у колоније. Као што је појединац у цивнлнзованој држави слобо-

издајство ±>угарске дан и под заштптом закона, та • , ко су и европскн народп и др-1 жаве признате за 'међународне једпнке са правом на слободан развитак. Међу свима европским државама иашле су се неколнке које! су се подмукло пртварале да су у потпуној сагласности са горњпм назорпма, које бисмо моглн назватп евроаском савеш-л %, а свесно су се годинама спремале да у Европи нзврше .један нрепад п да место режима слободе иједнакости заведу режим ропства и тираније. За тај срамни, стуб пртшезане су _ Немачка, Аустро - Угарска, ј Бугарска и Турска. Сем Немачке која се у цивилизацији успела само толнко да вештине, науку и филосојфнју претвори у слушкиње Рата, ]| јсве су остале или потпуно вар-| јварске као Турска илп полуварварске као Аустрија. Правда и Слобода не дају се угушити. Узалуд су оне ковале ланце да их спутају. Савезници све боље притежу те одметнике од европског закона и савести и ми већ чујемо како им пуцају кости на Вердену и Трапезунту, а скоро ћемо чути како ће запуцати и на Струмици, Овчем Пољу и Петричу. У овом ломљењу непријатељске снаге и охолости велику је заслугу и славу себи стекла малена Србија. У страховитом вртлогу у коме се игра судбина највсћих народа и држава, малена и преморена Србија била Је прва која је мутила вуку воду. Вук, страшан н охол, на њу прво киди-ј сава снагом која неколмко пута! превазилази снагу њену. Она надчовечанским напором одбија од своје слободне земље две офанзиве и непријатеља тако туче да овај више и не сме да помишља на трећу. Најстарија царевина у Европи — апостолска Аустро-Угарска — клеца немоћиа као Голијат пред Давидом. Она прети војним и моралним сломом. Треба је снасти по сваку цену, јер би њен слОм поништио теорију да малени народи имцју право на живот само онолико колико им допусте велики. Гада се на српски фронт ша-ј!ја ,је њу — Бугарску из хаоса

љу не апостолски већ пруски војннци са њиховим прослављеннм генералом Макензеном. Пред њих иде сва ратна немачка индустрија. Познато нам је шта кошта Прусе њнхов налет на Сави и Дунаву. Тешка артнљерија у Србији мало што може да помогне. Неуспех и пропаст је сигурна. Не само што је утонула аустриска звезда него ће потамнети и пруска. Јгдини је спас у комбинованом нападу. Мора се несавладљива Србнја напасти с леђа! ћ г том по немачку силу и глас критичном тренутку прискаче Бугарска Немцима у помоћ. Отро

извукла и дала амоиције ко,)е је разапињу и дапас, н,ој која није пмала амбиције ни свога битисања. Ајсо има греха опо је н ајвећи. Бугарска довевши Нсмце и Маџаре на Балкан није угасила само државни асивот Срб и је него је истовремено угасила и своју самосталност као и самосталност осталих балканских држава. Она је мучки убица Србије и гробар балканске слободе. Соколови са Куманова, Битоља н Брегалнице, са Цера и Руд-

вана завипЛу икрвном мржњом!: н “ а > сшови Албиона, она напада Србпју која је не са - 1несавладљиви херонг са Марне и мо однеговала њен национални|

дљиви хероЈи са Марне Вердена, гробари су немоћни , - , 1|старцм ситие и накосне дутиеГ препороћа 1 , него ко]а |е и своЈу[ т , 1 • . „ ^ Ипак удрите крепко, али имаЈкрв пролбвала за њену сдободу, 1 3 * н > ј на Србију, савезницу Русије, ко-

Iте п милости!

КРВАВИ РЕЖИ

На врло кратко време после угу- [егзархвста који су посејани нарочишених нереда у Маћедонијп, који су!Т 0 у крајевима: прилепском, битољ1903 год. инспирисани од бугарске , ском, кичевском, охрпдском, сгрумичвладе, и постакнути бугар. маћедон- !ком, дебарском, велешком, скопљанском организацијом избили, бугарска ском, кратовском и т. д. и т. д. маћедонска организација, «ли боље Да, ти би нам гробови могли мпого рећи бугарска влада пздала један ме-ј казати из прошдости, алисвежехумморандум. ке српских мученика које су сада Тај је меморандум раздат кабине-^ та мо тако честе —увериће све оне, тима Водиких Сила, њиховим дипло- !који су обманути бугарским лажима матским преставнпцима у Софији и јбили, какав пароджиаи у Маћедопииностранству. угледним политичким јп и кодико је бугарски. Факта бу-

личпостима, новинарима, књпжевнпцпма и у опште свима за које су Вугарп мислили да су њихови пријатељи и онима од којпх су могли изазвагп ма и једну реч саучешћа о страдању „Вугарског," парода у Маћедонији. Неуспелп устанак хтели су надокпадпти овпм меморандумом, јер су рачунали да ће Турке у очима цивилизовапог света преставити као варваре и зликовце; затим је у меморандуму свака друга реч била: „Бугарски народ“, <Бугарска“ Маћедонија, те су нродирањем са својим именом имали неку врсту компезације за

гарских зверстава, која се овде износе преставиће верно зликовачку ]душу бугарску, којој „слава“ љених ортака Турака није дала мира, док их у зверствима нпјс претекла. Каква је разлика између ова два сродна народа видеће се у даљем излагању. Вугари у поменутом меморандуму за Турке на страни 29 веле: Зулуми крволочних Турака превазишли су све. Чаша се стрпљења била препунила. Даље се није могло чекати. Вешчашћење жена, девојака па чак п старица било је унајвећем јеку убиства свакодиевна. Апшења, ве-

пораз, који им је донео пегативан] шаља, отмице, паљевине да и пе порезултат једино из разлога што народј миљемо. Колико су ови злпковцп дау Маћедонији није хтео чути за бор-| леко ишли впди се по томе: што су

бу те врсте. Какве је муке и несреће народ у Маћедопији од бугарских компга претрнео после овога, што се није одазвао бугарској органпзацпјипије моје да овде сада износим. 0 томе би нам иајјасније могли рећи: Они силни гробови српских свештенпка, учитетеља, народних првака, каои аногих

у Доленцу (Демпр-Хисарском) двоје деце на парчета искасапилп, а пре тога мајци пм дојке одсекли и мртве. деци живој у уста трпали. Цркве и манастире оскврнили. Породични жиеот нарушили. Имања Бугара присвојили, а друмом је могао ићи само онај који је главу у торбу 1метнуо. Разбојпиштва свакодневно