Velika Srbija

БР. 25.

СОЛУН, СРЕДА 4. МАЈА 1916.

ГОД. 1.

I

ВЕЛИКА СРБВЈ <аВ7ХМЕ>Е ЗЕН131Е

ПРЕТП.1А'.'А ИЗНОСИ: Месечно 3 фракка тромесе'.во 9 фравака, годвшње 36 фравака

ЦЕПА ОГЛАСИМА : Свтк* огласи 020 фран. од петвтног реда, векв ог.часв по погодбв. Новад се полаже државннм комесарвка н дппломатскпм заступништвпма. .ТНСТ ИЗЛАЗИ С ПАКП ДАН ПО ПОДНЕ Пошту слати преко Краљ Срп. Ген. Консулата у Солуну РУКОППСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан редакције 29 гае Р1о)отеоп 29 8а!от^ае Поједони бројевп се могу добпти у Солуну код агеицпје „Друштва грчке штампе" ул. 1>_, лгарохтону бр. 5, блпзу главве поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ИЗ СРБИЈЕ и СРПСКИХ КРАЈЕВА

гдедао опу борбу, јер је преда се ја је својсгвена турским васпнтани и.мао једини ци.г: доћи до пара, ради ,цима и настадоше трвења, која је себе е својих присталица, које је та- требадо само потпирити, јер су ту Ба непријатељском во.јском какву грану у борбн за жпвот. да већ почео добијати. ве ћ бпда. аустро-немачком појурпда је чи- У долини Пбра видео са.м при- Нсмајил је знао да ће у Тосконен- Хасан је све више освајао, а Кетава гомпла новпнара да про- јзоре које бих требао даннма да ку тешко моћи паћи ослонца за сво- |мал губио. Најзад уз Хасана се приславн усиехе своје војске. Међ ' оплакујем: ГГоред студене реке, јс политичке смерове и одржања на друаге многи други истакнутпји ал-

многоороЈним лажним наипснма, послатпм из окупнране Србије немачким и аустриским листовима, промакло се неколнко у којима је верно оцртано стање Србнје после повлачења нашег и наступања неирнјатељске вој 1 ске. 1едан од тпх извештаја изашао је у берлинском листу »Фоспше Цајтунг« и гласи :

коЈа ва.ха кладе 0д леда, срета- власти, те је нрпбегао другима. Он банскп прваци, међу којима је био мо гомиле изоеглица стараца и ј е цотражпо Псу Вољетинца, Хасан Хакпф пагаа из Елбасана са својима, младих девојака, покривених бла- ,з ега из Вучитрна, Бајрам Цуру и Ригом до груди. На коли.ма, која за д ега1 ко ј ц С у,већтада емигрирали

вук\ г волови, видимо поломњено 1 г\ « ■ Ј , ’ из Србите. Ова су четворипа познати покуЋанство и намештај заједно 1

па затим притекао му је у помоћ и Пренк Биб Дода — Гоеподар Миридита. аустрофилн, од ноодавна и аустрвј- 1 Н тада долазе најважнија државна са полунагом децом модром од|| . " „ ^ Ј у ска влада имала те рачуна да их Ке- питања: избор владаоца албанског, зиме.« ... . . тт „ малу стави на расположење, тер тот као и давање коннесита коте су V11 Баварскн романси)ер ј!удвик ј. јјгјј јј. т у- , ■ г ^ Јв и срцем и душом тада оио одан. словљене са полагањем стања у Ал1 ангхофер, путовао Је по Срои- Ј Ј

»По јендецима, поред путап јји и слао »Бечкој преси« допи- Уз «у четворипу дошла јв-прнлвч- банпји. Исмајилу није било никако по пољима леже опруженп ле- се. У једном таком допису ввли: на 10мпла арнаутских аламана, који до избора владаоца, јер је њему мношевп у српском сеЉачком оде- >Ј У Новом Пазару Арнаути чу- С У У Старој Орбијп живели од уби- го боље било без њега, а пзговарао лу. Да ли су побнјенп плн се вају јавну безбедност. Чим смо става н пљачке, што им се уласком се да је још рано тпме се занпмати, смрзли од зпме на оном месту? I их наор) г жалп почелн су да сриске војске измакло. Исмајпл Ке- док међутпм срцем п душом био је У сваком случају они дуго ле- лове Српску дпвљач. Пстина, то мал образује црви албански кабинет за концесије. II једно и друго уочио же на том месту, јер су их ИС“ је бнло забрањено али Арнаути у који улази Хасан беј за мпнистра Ј е Хасан бег и пратио аргусовим оКЉуцали гаврановп. За време не знају за друго него да поби- црпвреде, а Исд Бољетпнац за мпнн- чпма в> ег ов рад. Веле да га је на ДУШХ часова путовања ти су ју све што није арнаутско. СТ ра војаог. Хасана, а нарочито Цсу, лешеви једини прекпдали моно- На Рашкој је толико избегли- , Исмаид ‘ КемаЛ узео је> једвно да би

тонпЈу. Онн уливају путнпку неописану жалост. Поред нас пролазе непрекидно бедна створења, дгнога рањена н онакажена, сва у скроз

ца нити има где да се смеете нитн чиме да се хране, пе т хиљада леже на земљи и стотинама умиру од мраза. На сваком кораку видимо људе помрле или

подераном оделу, а из опанака од умора или од мраза нм впри слама, у место чарапа. На многнма се налазе остатци уннформе п ао једна цокула, чакшире, капуљача илп шајкача. На лицима им се огледа тешка меланхолпја. То су хиљаде пзбеглица, које нису могле да нду за војском и које крпшом, по мраку, иду својнм домовпма натраг. Очнгледно је, да им није право, што су нас| срели. Чим се по.јави сунце, њих нестане. Ти жалоснн путнпцп: путују само ноЋу. На смрзнутом друму виде се траговн са рана по њнховнм ногама. Долином западне Мораве пут пролази кроз баруштине, ту сретамо на сваком кораку сцене сграхоте, да се човеку кожа најежн: овде онде вири из воде пожутела рука, ухваЋена за

му његови људи очували живот, дер му је претила опасност од младотурака што ће мо доцније видетп. Улазак Пспп у кабинет п примање портфеља мпнистра војног била је

делу ухватио кад Је примио новац за концееије, које је у име „владе« адбанске потписао. Еако му драго, тек Исмаил Кемал је морао напустити ноћу Валону и благодари богу што је главу изнео. Његово држање за владаоца било је

Ц у јЦ \У уЈ СА ПјХЈсЛ \Ј,\ -'11Ј СГ •_> М • I' 1 О О • /ч • тт г г . . , . , двотако: Он те хтео турског и аустпо На путу сам срео Једног чо- права и верна фогографија способ- Ј Ј н

века лежи на леду у смрзнутом ности албанског народа да пма своју

немачког кандидата. Ни једној стра-

самосталну тржаву и да он са њом

'јнц ниЈе се хтео. замерити, а радпоЈе све да се питање што дуже не реши. управља. ј Ј г т , . "Њему је подметнуо ногу Хасан бег До пре четирп године обичан хаЈ- Ј Ј Ј Ј 1 јер је тако Беч хтео, а што овај дук, који се одметнуо од турске вла-ј Ј г Ј ’ Ј , . Јхоће Хасан је увек испуњавао, јер стп, бивши заптнЈа турски, неписмен Ј Ј Ј Ј г ( му је од сазнања за себе увек одани постаЈе мцнистар у земљи, који тре„ . . јслуга био. оа да удари теме.љ својој држави. Ј „ . т , 1ек после одласка Исмајил Кемала Било је много смејурине на рачун настаје љута борба око избора вда . !11син, али је он ио своме терао, и

оделу и издише. Сретајући српске избеглице држао сам револвер у руци помишљајући да ће нас напасти и отети нам храну; али сам брзо видео да су то добри људи. Са страхопоштовањем пролазе поред нас и називају »добро вече» и »лаку ноћ.« Њихово је срце добро, рћаве су мисли далеко Ј ' Ј " 7 - г —, - : даоца) коЈа Је мало дуже трајала, али од њих. Ј едН0Г дана кад му П0нестан0 а ' која се свршила ипак п о вољи АустроТреба се једанпут ослободити шл У ка пзбаиио је Исмајпл Кемала из Немачке) уП р аво помоћу њиховог

злата.

Ћ,—

глупих измишљотина, као да јеј! на Р 0 Л р0Г лома, да су приЈатељи ње Србија земља друмскнх разбој- : ГОвИ велИке нап оре употребили те га ника стеница и вашију.... Ишли °д°бровољили да понусти— шго је смо даље по помрчини, ништа се најзад свршено тиме: да се је Иса није видело, али кад год су ко- наљутио и пошто му је ноложена трала пролазила преко каквог ме- жена сума отншао је у Скадар да се »Ф о с“ је доеео ова обавештења

Преглед грчке штампе

ког предмета на друму, знали

смо да Је то

српски леш.«

ЈУРИЈА 0К0 ПРЕСТОЛА

VII. || крију трц велике силе, које су гогоИсмајил Кемалу и поред све своје N ве у рат загазитп само ако га ко превртљивости, цпак се мора при-![криво погледа, а не противу осни-

знати способност. Окретан са манирима турског државнпка, умео је у зачетку албанске државе, ако не што друго, а оно заварати оне, који су требали боље обавештени бити — да се иза њега

вања албанске државе да буде. Отуда је била утакмица од стране неких дцпломатекпх представника, ко ће га пре придобити. Исмајпл — иначе познати развратни старац стамболских кафешантана задовољно је

одмори од дра:авних послова. То је 0 Стањ У К °Д неприЈ’атеља. Имамо разбила п његова оставка, алн -се зато лога ве Р ен Ати да су она тачна. Датирана су из граничног места Ветерна. Дезертирање бугарских војника пој:следњих дана престало је да носи обележје уобичајеног појединачног ље \ Валони наравно са Ариау - бегетза, преко грапице, п добија зн а ке тима који су са њима дошли. Но, п - ј једног питања 0П штијег значаја. Није то више обично дезертирање када

ниЈе смело задуго постављатп друго лице за министра војног. Хасан беј са Дуром и Риза бегом осташе и да-

змеђу Цсмајил Кемала п Хасан бега паотупају врло хладнн односи, који су дошли због тога, што Кемалу није могло умаћи из ока да се аустриј

га врше читави одреди, водови или ч«те. Бугари а нарочито Немци, запрепашћени пред овом појавом, пре-

ски консулат с највећим поверељем !дузели су већ оштре мере за хва-

обраћа Хасану — запостављајућп њега. Отпочеше подмуклу борбу, ко-

тање бегунаца и за спр ечавање овог распадаља бугарске војске. Т ако