Velika Srbija

ГОД. 1.

БР. 33.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 12. МА]А 1516.

ВЕШ

СРБЕЈА

5ЕВ131Е

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАКОВИЋ

ПГЕТН.1А" А ИЗНОСИ: МесочН ' 3 фраикз тролесс.РО 9 Франака, гидвпш.е 30 франака не;;а огласима : Свгнп огласв 0 20 фран. од петптног реда. воћв о.-.Ј-асн по иогодбп. Новац се полаже дрл.авним кокесарпм I и диплонатским застзпнипггапаа. ЛНСТ ИЗ..АЗИ СнТгТГ ДАИ-110 ПОДНЕ Пошту слати преко Ерал> Сри. Гсп. Консулата • у Солуну РУЕОШГСИ СЕ 11Е ВРА НАЈУ Стаи редатсције 29 гие Г»о1отеоп 29 8а1отчпе П>гнн бројеен се могу добиги у Солуну код агеицвје .Друштва грчке штампе“ ул. ВЈ.тгарохтопу бр. Г>, близу. глапне поште.

БРО! 10 сант.

ДВЕ НЕМАЧКЕ ТЕОРИЈЕ Г

. 0—2— .—

’ат са нодводнпм ородовп.ма

само иостоје 1'рађанске п полвтпчке међутим, тврди да та сувереиост и та власти. Али није укпнута са.мо власг пезависиост Одавно всћ ие постоје. грчке кра.т.евоне, псгоје на пајмању К’ако бгт, дакле, превоз сриске војске а два месеца п лш ћемо мсратп меру спрдено п вршење сваке 1'рађап- мОгао погазнтп нсгито што одавно не

ције нпшта ни ново нн неоопчно: страшан је п злочиначкп начпи, на којп га воде Неагци. По л!еђународноз[ помореко.м

Пол Луј.

МИЉУКОВ

пронести оиде зиму. Ми хоћемо и дрЈчвтвене слободе грчких гра- постоји да сачекамо крај нангих намир- ђана. Претреси по лађама и ,-Груге ница. Ј Гли нам дајте једно утвр- смеФље укочшпе слободу трговнне. ђен>е> а ја Ку вам дати нампр- рез дозволе епглеског пли француског ратном праву свака се непрлја-ј:нице! ’ нослансгва нпко ие може трговатв тељска ратна лађа може да 1-1а овом захтеву преговори су без препрека п без оиаеностн. Зн потопп под условом, да се ир- пали... во спасе посада. Трговачкп бро- ј Други податак налазимо у медовп непрпјатељски не смеју се !моарима Бизмаркошш, које.је приторгшљнрати, ве1а само заробн- купио Морис Бух. Ту немачкп тп; а ратнп п трговачки бро- канцелар пишедови кеутралнпх држава непри- Ја држим, да бе се Иариз прекосновени су. дати идуће недеље. Одмах по'ка-1^ м аиС0Д у ТП зт којн " Грчкој он је п данас највећи помагач Немцп су све бродове, без питулацији мн Кемо наравно сна- в па ,, 0 ,шг 0 Франц\зи. \- 3 сарадњт Бадославовљев. То је тшшчан обзпра на п.ихов брј-ип карак- °Д ети ва Р 01 « намирницама, али , 1НтавП прпмер за пспхолошку студпју. Рус .је по народмости, а Бугарпн ио осеЈјању н начелпма, управо у њему су сконцетрисана сва својства свп.ју бугар ских полнтпчара и јавнпх раденика. Онај којп га не иознаје, веровао бп да .је то најизразптпји преставнпк бугарске расе. Код њега је урођена Шопов-

Ово је п.ме познато свима нама. Мпљуков је професор Унихгрехзоз робе кз једие вароша у другу верзптета, одавна се бавн поиотребно је одрбреље. гграпаца. Са- лптпком, данас је шеф кадетмовол.но' хнппндие грчквх грмђаиа од ске странке- Он ,је поред Пгњастране туђипаца чвнн да впше не тпјева, на веЈјп непрпјате.в нацостојп лпчиа слобода. Слпка укпну- шега народа, ,јер он ,је са Сатпх цароднвх слобода у Маћедоноја вовом пршгре.мао Брегалницу,

тер п њихов\' народност стр-, зат ° треба да нам сс наЈпре п- Ш1а , • • , 7 по ОПП пшпаш ч Д ООО тп краЈОВп су осталц оез хлеоа. Огво пали у едну категори у: Уоро- | 3 Д а /оо-ооо пушака н -+.оио то- 1 ■> -|Ове, које треба топптп. ‘То је пова; без тога нећемр датн ии Р еио со гоив антввенвзмпстпчкн трпзазвало негодовање п гнуша- 'комад хлеба. Мн 1-хемо пустнтн товцњ Всшхзелпстичкпм се пде оа ње целога света против Нема- Французе да гладују све дотле, РУ К У <«<> »ривпдагвјама. Шпвјунажа ца. Немцп признају, да је то Д° к не закључе са нама мир, ко- се нс може да заситп жртава. Тајна необичан начнн рата, алп на— Ј и Јле нас задовољити. цолпцпја аигло-фрапцус.та нег.е пролазе оправдање у немнлосрд- ! Е' го тако су некад Немцн су- гања а нскс ххшси, а векн пшчезавају ностн савезппчке блокаде, која дпли о хуманости према францу- мимо свакн закон ипсан и неппсаи.

давн глаТју пемачко мпрно ста- оким женама и деци, а данас ку- Казвени закопик постоји у колнко га љева доктрпиа и Ризовтево чу,кају на британску владу, како одобрава геиерал Сарај- 11а .Мудросу ,. авство> ве ф„ ј е брбљпвац’ од

новништво. одговору на ноту Сев. Амерпканскпх Држава Пемачка је овако формулисала тај аргумент:

хоће да пм умори глађу »жене постојп 'држава у државп. На Крфу д анева ^’ а бољп’ макиавелнста и децу.« Оно што је по н.пхо- тако пето. Терор којц етранцн врше од Радославова. Цинизам му.је пом схватању некад опло хумано у Грчкој носп иогпуно средљевековно од р 0 ђења као што је и тврдо»Брптанска је влада без увн- И легалн0 > сад Је нехумано и не- 0 бел©згје. Грчки грађани нису вшпе главство пераздвојнн елеменат легално. - Робови сл његове душе. Ббог тпх особп-

јања осудпла на смрт глађу мплпоне немачкпх нсена н деце. Међутпм амерпкаиска влада не показује да се њено хумано осећање енергично бунп протпв тога. Тако Немачка говори данас.

подаиица нашег крал.а. __ фрапцуских генерада и францускпх иа. он је прослављен код БуНреглед грчке шташе азморала. Грчке власти еу оенкс. Ири' гара. Њега цене русофилн, ди. 1 станишта, телеграфи, железнпце дађе ве му се германофили, он је чод мачем су странаца. Ако туђпнци лпчпп прпјате.љ Гешова н Да _ нева п ревноснп пионер Фердпнандове п Радославовљеве по-

„II е а И м е р а“ пише: „Венизелпстичка шта.мпа, која тако хсКе једемо, ако -неће нс једемо. често говорп о слободама наролнпм У Грчкој постоји јеДиа олпгархп-

ге и узаЈамне солпдарностп. Управо он је .један од највећпх злочпнаца, којп је довео Немце на Балкан п проузроковао са-

А »ре Ф’> годпна она Је стаја- н 0 гажељ у става и о насиљу које ја. То је олигархија пеннз^шста, којн ЛП Ј 11Ке 11 К . а ° ТаКав 0Н Ј° На ' ! ' " ц' већи непрп]атељ оалканске слотоооже врши у 1 рчкој олигархпја ка- својом сарадњом са страпцнма кпње 1 ко називају иредставпике данашље грчки народ па безброј пачина и безгрчке политпке, —- венцзелистичка душно да ои га мукама н мучешпитвпштампа, а.ко хоћс да буде ближа п- ма прниудилп да верује да су н.егове стпнв п да буде искрена, морала бп, мукв „ ње гова мучеништва песлддце ; дању катасхро ф' (Јрбпје. Да признати да су народне слоооде и полшике неутралпости'> („НеаИме ! СПО л1енемо само ова факта. З г стач у ногиблп ле од краља Кон- т>о1 __ I тт : . ' ,Р а > °роЈ од /. маЈа) Док се Је наша војска оавпла ставтииа и љегове владе пего од ту- .. ■ _ . , ,, . . ^ Напомепа. Овп.ј смо чланак пре- под |едреном, Миљуков ]е путођииада козе 1е V Грчку нозвао г. Бс- . • ' Ј Ј . В вг-лп само у иамерп да чптаоцп к 01 и вао по нашим новим крајевима н низелос. Само од странаца с\’ у опа- . 1 не читаЈу грчки виде како пишУ о наговарао народ да тражи приСНОСТИ слободе грчког народа, од стра- ■ 1 I нашпм саввзипцпма .једнс тгледне грчке саједннење са пугарском, ако ои наца КОЈИМа вгвизелпстична шта.миа!! . ПРПГМЧЛ Гпогбп тга НР тпттт аитивснпзелмстпчке новтше, коЈе, у о- се решила х_ронЈа да не изилази из тих крајева

ла на сасвпм супротном гледишту. То најбоље илустру.ју ова два аутемтпчна податка пз тога времена. ЈТрво је једно место из успомена Тјерових, где овај саопшгава како је у новембру 1870. ишао у Верса.љ да тражи примирје од Бизмарка. То је био нрви сугрет ова два велика државника. О н и су се сложили готово у свему: у траЈању прнмирја, његовом Циљу и т. д., али је питање о исхраш. Париза пропало. Тјер је !~Д н евно иевахнннеиратне песме био предао ноту, којом је ста- хо ^ е беспристраСно да нени новништво Париза оцењено на ,угва Р« м°ра прпзнати да а став грчкн 2,800.000, од којих 400.000 чи- ства Р Н0 ио »остојп од дана када су не војску и тражио .је да може за;< Кн1 ' лези и ФР ан «У 8и °' г У ниаи иа <'Р ,1К0 време нримирја увести V Париз:! земљиште ’ ол тога дааа С У г Р чка °у30.000 волова, “ 80.000 оваца, ве Р ена "Р ава ногажена а грчка ие 8-000 свиња, 5.000 телади, 1001 завис-ност ее ие признаје. Метањв'ту-

Друго, Кад је наша влада пре-

сталом, за пет лепта свако може ку пмти у СолЈну. Није наше да полемишемо; рећ и ћемо само опо. У „Неа г0 " а Р ала са Бугарском о деоби освоЈења, Миљуков је отворено,

Пмера* пншу врло озбпљни чинноци грчкн п, како сазиајемо, п професОрн универзнтета. У толико нас више изпСпађ.ује ова ивлогичност п контра*

хиљада товара жита, 200.000 то- ј ђинана у упутрашље ствари наше дикција њена: „Неа Пмгра“ на.јжешће

кара брдшна и т. д. На то је Бизмарк повикао: Ако вам дамо то што тражите > ви ћете продужити живот још

зсмље бпло је тако самово.гио и ло било је толико пространство да ннје претерано ако се каже да само по

Је ппсала противу преноса српске војске сувмм п п д нзговором да би тнмв бмла погажепа супереност и незавд-

форми постоји држава и да по форми ј сност грчке државг; у овом чланку,

јавно и таЈно саветовао и Гешова и Данева, Савова и Фпчева да не попуштају, говорио им је да траже целу Српску Маћедонију, наглашавајући чак да је уз Бугаре и сам руски цар! Он је и лично долазио у Софнју где је тајно прнпремл.ена Брегалничка трагедија.