Velika Srbija

БР. 42.

СОЛУН, СУБОТА 21. МАЈА 1У 16.

год. 1 .

ВЕЛИКД

претила’:а нзноси: ЈГвсечнл 3 Фрапка тромссе .ио 9 франпка. ГОДИШЛ.О 36 ф|)«ПАК»

це:;а огласима : Сичнл ог.-.асв 0 20 фран. од петптног реда. »вНи огласи по погодбв. Новац со полаа;е драгаиним комесарвжа и диплоаатско* заступНкгптппан

ЛИСТ И3.1.АЗИ СВАКН ДАП 110 НОДНЕ Пошту слати проко Крад. Срн. Ген. Консу.чата у Со.-уиу РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Сгал редакп.ије 29 гио Р1о)отбоп 29 8а1опк1пе

Поједпнн бројевп се могу добпти у Солуну иод агенцнје .Друштва грчке штампо“ ул. 1>_, лгарохт ону 6р. 5, близу главнс поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКЕ НОВЕ К0/10НИЈС

-о—0-0-0—»

Н. Турска Део се свет слаже у томе, да .је улажење Турске у евроискм рат једна несмислена авантсра. Без стварних п основаних изгледа на ма какве добити, отоманска царевпна рескчрала је ступааем у акци.ју своју егзистепцнју. Немачкп пангерманнстп, радп сво.јнх интереса веома издашнн у обећапшма обманули су Турке уливши нм наду на повратак изгубљенпх територн.ја, иа можда чак п на. рестаурирање негдашње отоманске имиерпје. Као средство послужпли су Немцп турскпм Дон-1\ихотнма, на челу са1 ( ]нверпашом, у чпјим је рукама у почетку европског ])ата бплаво.јна, а нрема томе п дпктаторска власт. Према Турекој су Немци ггрпменмлп много драконскн.јп снстем него према земл.ама осталмх Савезншса. Знајућн да ,је отоманско царство легло вечитмх нереда п побуна и да је Енве]> пашина странка са узурпираном влашћу у огромној мањнни, Немцп су одмах, у почетку нредузели систематско подјармжпвање Турске. На чело турскнх армнја ставл.ени су немачки команданти п многобројнн офнцнри, маса немачких агената разлшлела ее но свима крајевима отоманског царства, које је за кратко време иостало пграчка, оруђе у рукама кајзеровим. Турска је била потребна Немачко.ј нз дво врсте разлога. Прво, то |е бно релатпвно добар извор за експлоатаци.ју, а друго преко Турске намеравала је Немачка предузети акцију против Мнсира, на вероватно п Индије. Када су Дардаиелска акција п руско-енглеске операип.је у Азнји осујетпле овај ДРуги план, Немачка се задржала прп првоме. Наљало је доћм у непосредан додпр са Турском не зато да се снаее Гурска, која је била већ у агонији — Немцн не нознају осећам.а сентнменталности — већ да се Немачкој отворе новн пзворн експлоатацпје, нови резервоарн живе снаге н животних мотреба. Ради тога је преДУзета фамозна офанзнва протпв Србије, у којо.ј .је узела учешћа 11 Бугарска. Нападнута са свих страна Ср-

ј|би.ја Је морала подлећи н тако Је Немачка преко заузете Срби|је и савезне Бугарске дошла у Iдиректан додир са Турском. То је било у месец) / децембру ирошле године- Турска је била већ крајње исцрпена дуготрајним ратовањем, али то ништа није ч смета.ло европским Хунима, да 'према п.ој примене још страшни ј! ји режим него према Аустро-Угарској. У' замену за ратни материјал, којн је Турској био неопходно потребан купљеие су г , односно реквирпране намирннце. II док јс становншптвб огромне турске царевине скапавало од глади, дотле су његопе насушне потребе транспортоване у Немачку, чији је апетит растао свевећма, у колико је у њој самој еко јномсгса крнза постајала акутнија. Овако очајно стан.е изазвало је пегодован.е и револте по це1 јлој отоманској царевнни. У су|јзбнјању ових покрета Нсмни су I се показали крвожеднији од сајјмих Хуна. X ЈДариграду је отЈкривено више завера, које су ЈЈкрваво угушепе. Маса невипих и 1јчестнтих турскнх патриота побијено је, а њихове породице у1 пропашћене с\ г и прогнате из престонице. Јермени су готово истребљени. Исти терор вршен је н по другнм местнма, где год се осетиб ма наЈмап.и нокрет незадовољства. Убијен је плјзад и сам престолонаследник Јусуф II1Јзедин, који беше Јавно устао у заштиту својих поданика протпв "немачке тираније. Данас ,је Турска проста немачка колонија. Агенти кајзерови жаре и пале у њој по својој во |јљи. Док сједињене руско еигле;:ске трупе Тчадиру све дуб.ље у отоманско царсгво, дотле ово нзнутра прождире глад и апархи;!ја. Ратни материјал пристиже || свакодневно из Немачке, алн за!то се сва храна даје у замену и Јстановништво Турске запада у ;; све очајнији положај. Лишено ; својих насушних потреба оно даЈЈнас формално гладује. X т Али незадовол.ство расте- Као Цбујица оно се проноси целом оЈЈтаманском империјом прелазећи ; |чак и па војску, која је већ си( та немачке тираније. Побуне постају све чешће, завере се обнављају и док опасност с пол.а постаје све већа, дотле изнутра почиње да се рађа револуција.

Руси и Енглезл Споразум у Источнсм питању

|ј Нндавпо је, у свом говору којнм је по' желсо добродотлицу иааслзпидима Царског Савета и Думс : Асвкат, изјавио даје једав од инјереЈлшјих рсзултата овглеско-руског савеза. потпуп спорааум постпгвут нзмеђу обеју влада поводом псточвпх питања. 1 А сво.м одгокору г. Гурко је рекао да ов |ј и његовп другови депе прнву вредност овога што ии је казао о Псточвом пптању.

Впше је мотива нагиало људе наше земл.е да пскорпсте сарајевеки злочвв. Газлог иаоружапе интсрвенцпје имао је за цил. да ее Немачка економскп прошири п задобвје вшпе кодопвја, јер Немцп ппкад ппсу моглп да оиросте Француској гато она пма више колонија него Немачка. Истпм се лпчностпма од утпцаја није допадала надмоћност Г.пглсске па мору, и дслале су да је потчиае. Паш је главнп штаб, <а Молгкеом

Ово је прпа јавва алузија која је учињена ; 'иа челу, вечпто шапутао кајзеру, да о споразумима којмма је решепа судбвва 11 ,е за ксиуппх три месеца осигурати Истока. ј опстанак државп, а у року од 10 гоПославик Мвљуков, којп је по овоме уну дцца мођп ће да се иа мору понссу тио питање па мвпппра, оио је првсутан ' са Енглееком. | овом 1 овору. Ова ће взјава у Руснјв навћи : па велики одјек.

Предаја Рупела Писање аглеричне штампе Предаја Рупела Бугарима од Ј јекнула је и у америчкој штамп Ово су ти пстпнити факторп ужаспе трагедијо која је сада цолу Европу крвљу покваспла. Ја изјављујем да, Немачка, илп бол.е рећи, н.ена влада, носп.главну одговорност овог вслпког рата. Та је влада још нетакнута, али ппак нсткна задобија земљшпта. Ве,, гато искоришђузући пеколико вотппх п исто татсо, као и у Еврошт. ■ >п успеха, немачкп су владајући круго„ Ј±>уц 1 јлака 1 рпо//на» конста- • ’ 1 тује да ступање Бугара па грч- 1Ш могли да 0Д Р же к Р ед0т |ћИХОве ко земљпште мења комедпју ЗСМље- Али СВи исчезн У ти П Р ВИМ грчке неутралностп у трагедгг ваЖ1П1М 0е успехом на ратном нољу, ју . . . Кукавна Грчка! Каквеје ( ! и иЛ У зи 1 е 0ПнХ ’ К0 Ј И Ј 0111 вс Р. у ЈУ У користн извукла из учнњених к Р а Ј 1ћ У и °беду, нестаће. жртава да би сачувала пзгледЈЈ не кажем да ' ,ем 0 имати . 1 едн У неутралностн? Да лн ће моћи крваву револуцвју, алн изјављујем ићп до краја на путу унижа- ла ка Д се немачкп парод пробудп пз вања?« лстаргије у коју су га увукли ма*Њц10ршки 1 ојмс» коистатује неври мплитаристачке касте. он ће исто тако да је полтчпса I рчке доказати својј’ способност. оанкротнрала. Оппсује веома у име међупароднпх уговора, ја жалоснпм оојама с.тање у Грч • као Нслац. осуђујем кварење бслгикој, предсказуј) ћп јој при осак ске цеутралноети. Осуђујсм такође вом држању веома непрпЈатне пзвии , ења немачке владе, која је раперсиективе. ,дила без вкаквог размишљаља. Али ч иор.пг велп, да Грчка мора променити сво.је држање, ако пзбегне полптичко н . , . . 1јствараље једне репуолике која ће до-

се надам да впдпм, чпм се васпоставв у мојој земљп спокојаи мвр,

хоће да финансијско банкротство- оа , , „ Ј • ;зволпти иароду, ослобођеном од унуГрчку ниЈе внше V пптању, да ; ; ли ће помоћп II спасаватп Ср- т Р а “ - у,њетача ’ Да Р ади са Д РУ ■ бију, већ да ли ће спасти себе гим па Р одпма на оптти на,, Р едак ЈЈ гам „ |ј Ако, п нротпв очекиваља, немачка У нстом смпслу пишу п оста- 1Ј0 Ј еКа У овом страшпом рату пзађе лп амерпчки лпстови. , као иобедилац, слобода многпх наЈ; рода ОгХе за увек нзгубљеиа. НЕМАД ПРОТИВ НЕМАЧКЕ 8акои 11 ,,равда нгста1,е И ми ћемо ^ —- ( ее повратити најнркмптввнпјем варваретву. Ево зашто мпр, за к01 а ее

<Ј

У листу в И>ујорк-американу“, који

јс приснео у Франпуску, штампапо је| једаи жеетотс иамфзет.

'савезппчке војске боре, т])еба да еа

свпм измени евронску карту. 1. Хормана (Јвакав уговор мира додтлиће не Ферпау, ирофесора, који осуђује нру

скп мплитарпзам. „Немачка је влала, нише г. професор, одговорна за опаЈ' рат. Он је дело пеколиких личности кој’и нису знали да се оелободе феудалног утицаја. завпсно право егзастенппје, свима малим пародима који су способни за самостално развпјаље. То је тај мач Дамоклеса којп је обешен лад главама овпх, који цроузроковаше паЈ’већу г светеку катаетрофу “.