Velika Srbija

БР. 55

ГОД. I.

ГОЛУН, СУБОТА 4. |> Н.\ 1916.

прктила:а илиоси Мее«чН" 3 франка тркмесг .Г" 9 фрииака. годапт>С :К) Фрнпака це:ја оглдсима Сатна и;.таси 0 20 Фран. чд петвгнш' реда. аеКв 1 Г.ТНСШ ц.| ипгодби 11овац се полажс државнжв к вссарива и двплоиатс.кв« ааоггпниттввва. ЛИГГ ИЗлАЗИ СВАКИ ДАН ПО ИОДНК Пошгј глаги нреко Крал. Срп Ген. Консулата у Со.туну ГУКОППСИ СЕ НК ВГАНАЛУ С.ган редакцнје Колоаоо улица Г>р. 33 8а1ош^п*

5ЕНВ1Е

11«»једвни бројеви се могу добм ги у Солуну код •гснције -Друштва грчко штампе Ј ул. 1 >ј лгарохтоку 6р. б, 6г.в?.у главнр поштв.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

КОД ПРЕСТ0/10НАС/1ЕДНИКА

(Један разговор)

Крф, 14. Маја

Леиа, бвла, двоспратна впла у којој станује престолонаследник Александар, у врху вароши Крфа, даје са својих ирозора једну од на.јлешинх панорама мора и зеленог острва. IIIпроке мраморне стеиенпце са стубовима на уласку ожнвљавају уннформе телесне гарде. У нриземном спрату су три дворане, од којих је једна трпезарнја, на горњем спрату је престолонаследников стан. Светлина ове внле, на Једној од најлешппх страна варошн, одбија се од н.еног малог лепог парка с десне стране, чија је камена ограда, као велшсим немарно пребаченим плаштом, заогрнута густпм н тмастнм зеленилом из ко.јега бљеште снтне бе.те н си.ја.ју миром хнљаде црвеинх ружа, ко.је пупоље, развијају се п вену све до саме зиме под сја.јнпм плавид 1 небодг. IЈрестолонаследннк Александар проводи дане у раду. Он је сваког дана, некад и по два нуга дневио, у ма коме нашем жнвописном логору; он прпма офнцире, дппломате, мнннстре; присуству.је раздавању одличп.ја добрим стрелцпма са новим оруж.јем ; радн често са миннстром војним г. ТерзпЈтем, ко.ји је са одличном репутацијом команданта днвизп.је сједпнио п ренутаци.ју вредног и об.јектив ног министра војног. Начин на који престолонаследник Александар нрима, нма ону меру предусретљивости, која ослобођава и целом нрнјему да|е тонао тон. Из разговора са напшм будућим краљем ја Ку аабележити неколико његових взјава. Пррстолонаслвдник је још био нод утиском нутовања у Париз н Лондон. Састанци са поглаварпма тих држава н са нредстатишцима нолитшсе н војске у тим земљама, дали су му ионова доказа о истинитим симнатц.јама, које ми имамо у тим бемљама. — Ја носим ив Иариза и Лон■ дона најбоље утиске и уверења, да те Чјл/јатељске земље уједињавају С9 о]е најискреније и најозбиљније °*Хље са жељама мојим и мога ^рода да Србија буде ослобођена , №$ана и учвргибена. По симиа-

тнјама, које су мн тамо указа ле н пшроке масе народне, ,ја впднм колико су српско витештво и српско пожртвовам.е задобили поштовап.а и љубави. Ја се тврдо иадам. да ћемо мп бити у љиховпм очима још већи. Са њнном војском, као са браЈтОм, ми ћемо нћи да ослободимо нашу отаџбпну. Нашн јунацп борпће се раме уз раме са францускнм, енглеским н руским јунацима. ГЈоводом прпмедбе, да је врло добра мпсао, која је упутила већн број нашнх команданата да оду у Француску и да им ЊИХОВП другови ПО оружју II тежн.ама покалсу начине сво.је борбе п пожртвовап,а, престолонаследннк је додао живо: — Одиста, ко год .је вмдео бриљаитну снагу Француске, дивно презирање смрти њених синова и сву интелектуалну моћ те лепе земље да олакша три јумфални завршетак ове оријашке борбе, биће и дубоко дир нут н учвршћен у нади да ћемо сви не само истрајати него и победитн. Наши официри вратили су се са верденских и других положаја са још јаче учвршће ним великим поштовањем, које су увек имали према тој славној војсцн и њеним велики.м војсковођама. Генералисим Жофр је оличена мудрост спојена са скромношћу и сасвим је природно што му сва 'Гранцуска указује најискрен.ију љубав и поштован.е, у чСму нредљаче официри и војници. Престолонаследник се са ин' тересован.ем распитивао о животу нагиег света у Солуну, Волосу и Атини. Ја сам сматрао за дужност да истакнем примере врлина, које са.м сам видео, да нОменем лепо држање Српкиња матера, које су са поверењем послале своју децу, многе н своју јединчад, на школован.е у Француску н Енглеску, на готовост многих наших земЉака да реалним, често врло тешким радом заслуже колико им треба за издржавање својих породица. Али сам с.матрао за дужност.да истакнем и једну појаву, која изазива одвратносг. То су они Срби, чиновници и гра1)ани, ко.ји су има-

[ ли жалосну смелогт да избегну војну дужност. Ја сам ее користио допуштењем да о њима го ворим опшпрнијс м да скренем пажњу нрестолопаслелннку да таквих бивших Срба има у I рчкој, и ако мали број, али да их и.ма више у Швајцарској. Они су нашли пута да се дочепа.ју граница тих земаља неки сами а неки тућо.ч помоћи, и да они, као такви, представ.вају данас истина малу, али живу срамоту. Престолонаследннк је мирно и постојаним гласом изговорио ове значајне речи: Број војних бегунаца је мали, али то ни у котико не мен.а ни карактер те појаве, ни последице, које ће оиа имати. Они, који још буду стигли у Солун пре почетка операција, биће спасени вечитог жша, али они, којн остану у иностранству, ти више неће бити српски граЈјани. Долазак у нашу земљу биће, без из) г зетка, допуштСц само под условом тешких казнп. Али тек кад се ми вратимо у Србију, они ће имати тешко да осете живот без отаџбине. И као тод што држава мора стално укашвати иажњу и аелику душу ирема очима који су волели своју отаџбг/ну и били кадри да :/а њу иаложе и најдрагоценије што имоју , тако исто држава мора битп без милосрђа према онима, којн су иа боравили и образ и након. Кекз се кико од њих ке нада ки у, какву амнестију, јер ње неће бити... Ја сам из ове лепе и светле ј виле у врху Крфа нзашао са светлијим надама пре.ча будућности. Св М. Јакшић.

СКТУАЦКЈА Политичка Иајзад је грчка алада донела одлуку о оаи/тој демобилизацији. Министар војни наредио је.дасе' од сутра изда/у отаусиице демобилисаним војницима. Грчка де мобилизација је нојвожнуји дсгађај у историјгг грчке. неут/шлшсти ПрестојуКи да буде оружана ови улази у сасвим ноау фазу. На тој начпн један део захтева Саоразума грчка влада је задовољила. Пооштрење блокаде од прг/јема нпвих пнструкција Савезничких иосланика у Атини наговештава , да осг/м демобилизације иостоје и други захтеви Сиоразу.на. Нмхова ирирода је још неаозната, и.ги ће

и они кроз дан два нзбити на јавност. Ратна Рускс оиерације у Галицији и Буковини теку све успешније. Сваког трснутка очеку/у се телеграми о иаду Ковеља и Черновице. Сои иокушаји немачкгг да омегу ]>уску сфанзиву наиадими са Свога фронта остају без усиеха. Француск I штамиа закључује из немачких ггоминикеа ди бе Немцн мороти ирекинути оиерацг/је иротив Вердена. Т»ме би ова луда немачка авинтуј/а , ко/а их је столи веома скупо била заврш/на. У истини оиажа се сзс вебе слабљење нелгачке акције на заи. фронту. Талг/јанске труие зодобиле су нове усиехе. У Калти.чком мору рускл флота однела је иоморску иобеду , иотоаивши чите немачких бродова и транс.аората.

ГОВОР Г. БРИЈАНА Са савезничке економске конФеренције Прпликом Отвнрања савезничке кОнферснције г. Бријап .је пожелео делегатнма добродошлицу, заолагодарио сам на готовости да приме фраццуски познв, да проуче питаша чије ће сретно решТн.е допрмнетм да се осмгура победа у саДашшости и будуквостите да се шено трајио дејство што вшлб прошири. Додао ,је Да савезнпцп овим дају нов прпмер о једпнству шихових погледа н о поверењу да истрају у свомс уједншешу. Пзбор места који су висОки саввзничкн престЗвници учинили ноказује важност коју они прндају екОнОмскнм проблемпма. Пије довољно победити. Економско јединство заиста. треба да допуни једппство војно и диплОматско. Рат који нац је наметнут не треба само да се сведе на то да васпостави право и да осигура тријумф слободи и правдп. Он савезничким народима иоказати и успСншО их изводитн само тако ако се инспиришу идсја.ма солидарности нЗаједничке одбраие коју су једино у сташу да их обезбеде од понављаша заблуда којима су се иепријатељи тако много користили у рЛзвићу своје трговнне. Овај је рат иоказао да су наши непријатељи хтелн да иам наметну економеко ронство. Жртве које јеон прогутао морају Осшурагн економску слободу здраву трговачку праксу. Више но мкад савезнчци су решени да стресу јарам прНдржавајућп се ма1ве твориских доктрина и старих навика него