Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 56

СА РАТНЦХ — Званични 1 Са нашег фронта Солун, 5 јуна. У тогсу дана било је мнотобројних чарки у иравцу Осина, Куае и Лумнице. Уобичајена артиљериска акција на осталом фронту, Акција авијатичка била ]е врло активна. Једна неаријапљска ескадра бомбардовала је обе обпле Вардара. Француски авијитичари бацили су бомбе на Руиел , Дојран. Струмицу. Битољ и Велес. Борбе око Вердена Париз, 4. јуна. На левој обали Мезе аосле артиљериске ириареме Французи су у току живог нааада заузели један немачки рчв на јужним ивицама Мртвог Човека. 130 војника со 3 официра остали су у нашим рукама. Интезивна артиљериска акција у аределу Шатанкура , кота 304. На десно) обали Немци су снажно бомбардовали секторе утврђења Тиомона и Сувила. Банонада с прекидом на осталом фронту. Параз, 5. јуна. За врвме иоследња 24 часа на Верденском фронту владало јс у тлавном затишје. Било је еамо артиљериске борбе код Тиомона. Талијански коминике. Рим, В. јуна. На фронту Позине одбијена су два непријатељска напада на Монте Пиове и Брагоне. На сектору ТржиУЈа наша напуљсва бригада потпомогнута коњидом уиада је у аустријске линије источно од Тржика и заробила 488 заробљеника као и велики ратни илен. Недријатељ је бацио неколикр бо.мби на Падову, Сан-Ђорђо и Ногаро не проузроковавши готсво никакву штету. Рим, 5. јуна. Звазичнп коминике од јуче саопштава, да су Аустријанци покушали препад у долини Нигариде. После огорчене борбе, која је трајала 3 часа непријатељ је био иринуђен да се повуче. Уништена три цепелина. Лондон, б. јуна Један телеграм из Амстердама саопштава да је према једном коресподенту на белгијском фронту, један ценелин оборен ветром у Шатодиноу јужно од Белгије. Други цепедин ударио је о телетрафеке жипе и експлодирала је једна корпа. Од 18 лица, који су били у њој 2 су тешко а остали лакше рањени. Један трећи цепелин великих ди ј мензија уциштен је. У Месопотамији Ј1он*он, о. јуна Општа ситуациј .. 11ее»лтотамији углавном непромењсно у\

фРОНТОВА

,На јужној обали Тигра заузели смо један истакпут турски ноложај код Имам Манеуре на 3 п но миље јужно од Ма 1 асиса Па линији Еуфрата пије било ни чега значајнијег изузев јелне мале успешне екснелпиије приређене да бп се казнплп Арапи, који редовно секу нагае телеграфске жице севорно од Хомар Лате. Борбе у Азији Петроград, б. јуна. У обалском пределу Турцц су у вшпе махОва покушавалн да првдузму офанзиву, али су увек одбијини. У правцу Багдада т>рске трупе су предузеле офанзвву и успеле да заузму варош Херпул. Међутим, одмах за тим турске трупе исгеране су из те вароши и нагнане да се повуку у своје старе положаје, Сјајне руске победе Петроград, 5. јуна. Па гападаом фронгу настављају се борбе. У току оввх непријате.љ је ире трпео веома тешке губитке. .V току моћних и успешних противнапада на Вир, у нределу Скула се верно од 1’ојешта заробила смо 20 официра и 1750 војника. У нределу запат.но и југо западно од Луцка у току гоњења непријатеља нагаа' коњкца се упустила у неколико борби са велЕким успехом. Северозападво од КременЦа еле менти која иринадају трупама генерала Сакхауфа после огорчене борбе отерали су снажним иалегом непријатеља са његовсх утврђених положаја на реци Плиешевка пзиеђу Козине и Тамавке. Један инжињерски пукпод вођством пуковника ТатарОва после огорчене борбе прешао је реку дубоку до гуше. Једна чета запавшн у велике дубине удавила се херојски, али је храброст нашмх војника и наших офццира пза звала бегство нсцрнјате.ља у нереду. Заробили смо 70 официра и 5 војника а запленили 2 топа, више митраљеза хиљаде пушака, велику количину пушчане муниције и гвоздених жица Још 14.000 заробљеника Петроград, б. јуна. Наша пешадија потпомогнута моћном артиљеријом заузела је шуму Косток јужно од шуме По* чоев и задобила известан број заробљеника, митраљеза и справа за бацање бомби. Херојским напором трупе генерала Шчербастиева одбиле су јуче Аустријанце упределу Гојворанко—Гнеловођ. На западној обали Стрипе северозападно од Букчаца борба са аустро-немачким трупама наставља се. До сада смо задобили 6.000 заробЉеника, а запле нили смо топове и митраљеза. Један непријатељски ареоплан бацио је више бомби на Тарнопољ, не проузроковавши никакву штету. Наши храбри козаци заробили су 7 официра и 600 војника.

Целокупан број заробљеника у току јучерашњег дана износи 100 ОФицира и лреио 14.000 војника. Исто тако запленили смо ввлики ратни материјал. На фронту Двине и више на југу до у предео Полесије води ; се жива артиљериска борба. Нагпа артиљерија отворила је јуче снажну ватру у пределу Двинска. Покушај непријатељев да предузме офанзиву на више сектора потпуно је осујећен. Непријатељске трупе одбијене су са великим губицима. Ауетријанци ее повлаче Букурешт, 5. јуна. Руске трупе напредујући победоносно продрле су још 30 врста у унутрашњост ГалПцнје. Аустрнјанци обузвтн паником одупиру Се једва и новуклц су се напхо на другу одбран бену линију која лежи уз реку Буг. Заузет Ђарбећир Букурешт, 5. јуна Руеи еу заузели турски утврђенв логор ЂарбхћирПреглед грчке штампе Ћ Иеа Алитоја": Фининсијски хаос. Јуче је г. Ралпс, миннстар финансија, поднео скупштини буџет за 1916. годину. Прнходи изпосе 247,236.901 драхми, а расходи 512,240.587 драхми. Дефицит се пење на готево 2бо милиона, што сабрано са дкфицитима из ранијнх годнна даје окр.углнх 800 милнона драхми. Ово је страшан број, који показује сав финансијски хаос у коме се земља налазн. Како ће се овп дефццити покритц и како ће се доћц до неког побољша 1 ва нашег финаксијског стања, то је питање које живО занима јавно мишљење. Али много више ово питање треба да занима одговорне чиниоце, којп су дужни да ослободе земљу од опасностп банкротства ка коме држава плови пуном паром.» иМакедонијаи: Моролно стање бугарске војске. „Сви Дезертври ц заробљеници бугарски, без изузетка, најцрњим бојама описују стањз бугарске во.јске. Војници се хране врло рђаво, офвцири их злостављају, а уз то сви изјављују да не знају зашто се боре п да не желе внше да се боре. Бећина војника су русофили, док су готово сви официрп германофшш. Вој ници не трпе официре, против којих су се бунили. Заробљеници и дезертери прОклпн.у Фердвнанда, и кажу да чнм се појаае Руси на балканском фронту ситуација ће се измвнити, јер је врло много таквих који ће бацити оружје и пребећп у руске редове. А један је изнео овај пример да би показао колико је русофилство јако и код грађана и код војника бугарских. Становници из разних места, из Струмице, из Петрића, нз Мелника др. дају тајно и бесолатно хлеба и других на мирница Русима зпробљеницима који су пз Немачке доведени на овај фронт. Напротив, ни за паре неће да дају немачким војницима.« »Ф о с«. »Владнни новинарСки бу-

качи залуд се труде да увере народ како Споразум поступа с нама као с непријатељима и кињи нас једино у намери да изиђемо из неутралности. Ове демагошке лажи неће наћи одзива код грчког народа, који добро памтп да је Споразум још у нОвембру прошле годпне званично изјавпо дане иде за тим да Грчку изведе из неутралности. Према томе нијеистинада нас Споразум сматра за непријате.ље зато што се влада држи неутрадностц. Други су узроци који га гоне да према Грчкој употребљава принудне мере. Ти се узроци односе на начпн ц метод којима г. Скулудпс представ.ља пОлитику владину пред силама из Сиоразума. И други су народи неутрални Па због тога ни један није био блокиран нити сматран за непријате.ља од стране Споразума. Али зато одго. ворни чиниоци нн једног од тнх народа нису се понашали тако невешто према Споразуму нити су пОказади толико малоумности према држапама добротворкама. Али грчки народ неће више да трпи невоље и понижавања. Једва има дванаест дана како је блокада објав.љена и већ се укочили сав трговачки промет и сви послови, те може се замислити какве нас несреће очекују ако би тврдоглавство и страсти и Да.ље држале превагу над интересима отацбине. Тежак је данас положај Грчке, и 1 нема другог излази из овог стања него да се ова данашња влада удаљи с власти и да дођу нови људи, који би најзад могли и даље водвти политику неутралности али који би улнвали поверења државама из Споразума. Нека једном појме ови творци несносне ситуације и нека оду пре него их очајање народно не најурц на трагичан начин.« Под-Лу]. Херој мученик Пре извесног времена ухватили су Аусгрвјанци руског редова Трифтна Бандаренка. Кад су га довелп у земунииу нптади су га: који је ту цук ко је командант пука, колико је ту војске и др, На сва питања Бандаренко је одговарао да он нпшта не зна а и кад би знао не би казао. Да га натерају на разговор Аустријанци су га ударили на муке, почели су да му секу уво и одсекли му горњп део ува, ади Бандаренко без обзира на болове једпако јс понављао да ништа не зна п неће казати ни оно што зна. Инквпзнторп му почеше сећи и друго уво. Несретни Бандаренко изгубио је од болова свест а мучитељи су га са стране подиглп на бајонете да се не би отимао или трзао. Кад је дошао к себи замолио је да изађе на поље; с њим је пошао један Аустријанац са лрзометком. Кад су изашли Бандаренко улучи згодну прилику н сидним ударцем песнице оборп Ајстријанца, и докопавши се његове брзометке, пошто га је закдао, потрча својпм рововима, где је срећно стпгао и поред силне ватре, коју на аега осуше Аустријанци. Брзометка, коју је собом лонео Бандаренко била је сва у крви. Овај херој-мученик похваљен је у паредбп, која је прочатана по цедој његовој дивизији, а копија је посдата у седо љеговон оцу старом Бандаренку.