Velika Srbija

БР. 58.

СОЛУН, >ТОРАК 7. ЈУНА 1916

ГОД. 1

ПРЕТПЛА1А ИЗНОСИ: МесечН" 3 франкл тромесс.но 9 франжка, г 1 >двшн.е 36 фраиак* ЦЕПА ОГЛАСИМА : Спка ог.часн 0 30 фран. од петитног реда, »екн огласн п>> иотодбн. Новац се полаже државннм комесарвха и дипломатски.х аастЈпнипгтвима . ЛИСТ ИЗлАЗИ СВАоИ ДАН 110 ПОДНЕ Пошту елати преко Крад. Срп. Ген. Консулата у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8а!ошчпв

<а1Ч^МИ>Е ЗЕН131Е

Поједпнн бројеви се могу добнти у Солуну код агенцвје .Друштва грчке штампе“ ул. ћ^лгарохтону бр. 5, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ДРЈКАЊЕ РУМУНЦЈЕ

ДржЗње Румуније увек се доводи у везу са напредоваљем Руса. Зато се сада, кад су Руси по други пут у ово.м рату прешли у офанзпву, поставља Ово питаље и тражи одговор. Као што је у опште познато, порекло Овога рата треба тражити у тежњи и дугогодишњој припреми 11емачке да преко Балкана изађе на светска тржишта Азије и Африке, најмного бројнијих континената на кугли земљиној. Ова љена тежља и припрема у пОлитичком свету толико је позната да је у току времена добила и своју политичку формулу која гласи: Бгап§' пасћ Ов1еп. На путу ове немачке тежње нашда се Србмја која је била и остаје, по духу својих либералних устанОва, суревљива на своју слободу и независност. Због свог свог гвографског положаја а не због убиства престолонаследника Фердинанда које је, узгред буди речено, извршено утицајем политике васоких бечких дворских кругова, Србија је постала кривцем Немачке и Аустро Угарске. Овај однОс много нас иодсећа на басну о јагп.ету и вуку. Немачка и Аустро Угарска су, даклр, директно право Србије угрожававале слободу Балкана. Теориски у одбрани балканске слободе биле су подједнако заинтерасоване све балканске државе па и Румунија, практички показало се да је Србија остала усамљена у овој недавној борби. Није чудо што је она подлегла, алп тек опда кад се на Балкану нашао издајник. Сем страха, од пруске војничке свемоћи, који их је привидно оправдавао Румунија и Грчка остале су неутралне и због другпх узрока -који су били у овој оддици рвшавајући. Случај Грчке остављамо на страну Интересује нас за сада држаље Румуније, која постаје прави балкански свинкс. За оцвну љеног држа 1 ва не треба никад изгубити из вида неколико чиље.шца Које нам могу дати кључ загонетке. Једна од тих чиљеница јесте љен географски положај Њена је економска радљивост парализована европским ратом, као н да је сама у рату. Њен би се положај још више погоршао да је ступила у рат ма у којој од досадаљих њвгових фаза. Друга је чиљеница егоизам нашега века који се нарочито развио под утицајем немачкв филозофије и науке: нека други потоком лију крв, ми Немо доћи по своје кад куцне последљи час који неће захтевати много жртава.

Трећа чиљеница и најважнија јесте факат да на румунекОм престОлу седн један Кајзеров најближп рођак - брат од стрица. Пемпи се особнто поносе неким врлинама које карактеришу и красе љихОву пацију.У те врлинв спада немачка дисциилина и немачка верност. И онда каква би то дисциплина бнла кад би Фердинанд румунски један од првих представника после кајзера куће Хохенцолерна објавио рат јединој савезници Немачке која нешто о збиљније вредиг Каква би то верност била немачкОм роду кад би један Хохенцолерн задао смртни ударац с-вима дугогодишњим нвмачким плановима ско ваним познатом њнховом методом плановима који су га стварно и довели на положај који заузима? То би у немачком свету било нечувено издајство. Зар бугарски Кобургда будеизразитији и достојнијм преставник нем штине, Према томе све док Немачка има изгледа да изађе из овог рата као победилац, пли са мало штете по себе, Румунија ће остати с иушком к нози. Али кад наступи други исход ов 01 а рата, т.ј. кад Немачка пође у сусрет својој неминовној пропасти коју нико нвће бити у стању да спречи, тада ће твк Румунији куцнути час за акциЈу. Тада пропаст Немачке неће се моћи приписатп њој ни директно ни индиректно. Тај моменат не само што ће измприти м разрешити обавезе и дужности које Румунија има према Немач кој него ће све те обавезе и дужности моћи солидарисати и интереснма Са везника према којима је оца, из дооро схваћеног свог рачуна, одржавала зби ља корекну неутралност. Онда тек мо жемо очекнватн љвну акцију. О.

СИТУАЦЧЈА Политичка Јуче је у грчкој ирестоници отиочела демобилизчција труиа. Тиј догађај изазвао је код стиновништва велико одушевљење, и дошло је чак и до манифестацит ридости. Грчка иочиње дакле да излази на сусрет захтевима Сиоразума. Истовремено упуКени су из Пиреја бродови за Солун и Кавалу ради трансиорта труаа из Македоније у стару Трчку. У Атини се наставља жива из-

мена мисли између диаломатских аредставника и г. Скулудиса. У току јучериииш дана иодуже су конферисали са ирвим грчким министром немачки и аотом тали/ански иосланик. Ратна Иницијатива борбе ирихвабена од Руса на фронту Галиције и Вуковине иреноси се у савезничке руке и на осталим фронтовима. Док Руси Iомилају иобеде и усае хе над аустро-немачким груиама дотле њихови Савезници чине све могуће напоре , да узму иницијативу борде дефинитивно у сво/е руке на осталим фронтовими. У моменту кад Немци, како изгледа повлаче известан део труиа са Вердена занемарујуби ту вратоломну авантуру, иочиње усаешна контраофанзива француских труаа у Вогезима. Постеаено, готово неосетно рсгзви/а се енглеска офанзива на фронту Иара. Талијани веИ ирелазе у офанзиву на фронту Трентина ширеИи је све више. Руско енглескв труие, које оаеришу у А зији ириаремају оишти нааад на Турке. Све ово, као да на/овештава скоро иредузимање оиште савезничке офанзиве. Моменат /е одиста аовољан , јер неаријатељ, исгураен и малаксао тешко чоже одолети силном аолету и одушевљењу савезничке војске. Светски рат као да улази у своју иоследњу фазу. Заузеке Черновице Стара престоница Буковине, Черновиц, око кога су вођене жестоке борбе у току неколико дана пала је најзад дефинитивно у руске руке. Телеграми, ко.ји су нам доставнли ту радосну вест врло су кратки и без икаквих појединости. Међутим, судеЈни по ранијим извештајима о борбама око Черновице може се закључити да заузеће Черновице пма иоред морално политичког и велнки во.јни значај. Иванично је .јављено, да су трупе генерала Брусилова опколиле у Черновицу 25.000 Аустријанаца, а падом Черновица ове трупе су постале руски заробљеници. Огромни ратни материјал, који се није могао тако нагло евакуисати из Черновице, морао |е запасти у руске руке. Накнадни извештаји, које цео свет с нестрпљвњем очекује данам податке не само о пле-!

ну већ п значају заузеФш Черновица. Пре свога иада варош је бнла оикољена од руских трупа са свих страна. Огорчене борбе водиле су се око мостобрана пред самом Черновпцом као и у нредграђима варошп. Један део руских труиа беше продро до на 3 километра северно од Черновица и заузевшп железннчку нругу која води за Лавов беше пресекао сваку везу између ове две вароши. АустриЈске трупе, опседнуте у варошп занале су услед тога у очајан положа.ј. Њихов огорченн отпор слабио је све ве^ма ломљен жестокнм налетнма руских трупа. Предграђа су најпре пала. затим мостобран, који је пред самом вароши. На Пруту, чији је мост био бачен у ваз' дух развиле су се огорчене борбе, које су се свршиле преласком Руса преко те реке. Један помаман налет руских трупа и Черновнц, готово сав у рушевинама услед дугог и бесног бомбардовања био је у рускнм рукама. Телеграми о паду Черновнца изазвали су у цело.ј Русији неогшсано одушевљење. Истп одјек имала је ова радосна вест и у свима савезничкпм земљама. Руска офанзива, као што се види, узима све шире размере нижуЈпи победе за победама. Елан руских труиа јединствен је- Разбијене и деморалисане аустријске арми.је повлаче се журно и у нереду испрвд победоносних руских хероја, чије је надирање помамно и неодољиво. Преглед грчке штампе „Е л а с“. Влада стараца говорила је да је до сад водала чисто грчку политику, те да је због тога и чувала своју снагу негакнуту како би могла цотнуно безбедно предати Рупел својим пријагељима Бугарима. А сала, када је извршила своју високу нолитику, оада се одлучује на демобилизацију, јер, као што је званично изјавида, циљ онште мобилизације потпунце је постигнут, будући да је добивен потпис можда и с прописном марком од немачког поручнска који је прпмио Рупел за рачун Бугара. Али сада видимо да је влада стараца престала водити чисто грчку по1литику и почела прпмењиватп поли-