Velika Srbija

ЕР. 73

СОЛУН, СРЕДА 22 ЈУНА 1916,

ГОД. I.

тт

■ V. <&****? и г ’~ г ' 9Л *'л '.ЈВГ -V^»'.5јГ ‘Е — —

ПРЕТПЛА1А ИЗНОСИ: Мвоечнп 3 франка тромесе.ко 9 Франака, п.дишн.е 36 фрапака ЦЕ,;Д ОГЛАСИМА : С«тни огласи ()'20 фран. од пегигног реда, већ« огласв пг. погодби. Мовап. се полаже држааним комрсарпиа к диплокатскиа заступништвизга. ЛИСТ 113.,АЗИ С ЕА1И ДАН ЈТО ИОДНЕ По«'т, слагн прен -1 Крад. Срп. 1>н К.,нсулата у Силуау РУКОПИГН СЕ НЕ ВРАЂА.ЈУ Стаи рвдакцнје Коломбо улица бр. 33 6а1оа1цое

Појодпни бројери се могу добигн у Солуну код генцаје „Друштва грчке шта»не и ул. Вј лг&рохтону бр. 5, блвзу глание пошге.

БРОЈ 10 сант.

Дзректср А. ЈОБАНОВИЋ

БРОЈ 10 саит.

Француско-еЕглсска с|анзква

Док је на Вердену бнтка улазкла у критичну фазу, настлпила је руска офанзивз, која је у току месец дана успела да готово сасвим уништи аустриску иојску и изазове одјек и знатне промене на осталим фронтозима. Немци су били принл ђени да ослабе Верденски ради појачаља источног фронта. Ово слабл,ење фронта дало је маха Французима за предузимање контрасЉанзиве, која донесе као резултат повраћање Тиомона. Али, наступи још нсшто друго, ново, неочекивано. На фронту Фландрије предузешв енглеске и француске трупе једновремено снажну офанзиву, чији полет и мах изазивају дивљење света. Као што су Аустријанци били занемарили руски Фронт изводећи офанзиву у Трентину, исто тако су Немци придавали кањб важности Фландриском фронту концентрујући сву акцију против Вердена Али, док су се немачки напори ломили у току месеца пред Верденом, Енглези заједно са Французима припремали су снажну офанзиву на фронту Флзндрије, која пре неколико дана изби као силан метеор запрепастивши Не.уце', а изазвавши огромно одушевљење у свима Савезничким и пријатеЉским земљама. Англо-француска офанзива отпочела је силном артиљериском припремом, којој ,је следовао напад пешадије на фрон ту од 40 км. Немци нису били у стању одолети помамним' налетима енглеских и француских трзша, које су још првога дана заузеле прву немачку линију, а у току друга два продрле и у другу линију. Последње пак вести саопштавају, да су Савезници прешли и другу немачку линију. Велики број немачких утврђења пао је Савезницима у руке. Преко 12000 заробљеника и 7 батервја — плен су за три дана. Офанзива се наставља са све већим полетом и све повсљнијим изгледима на коначан уснех. У Савезничким земљама оза офанзива изазвала је неописано одушевљење. Војни и политички кругови приписују јој велику важност, а војни критичари чувених светских листова комеитаришу је са поставком, да је то почетак ошпте Савезничке офанзиве. Ако се резимирају успеси по-

дискусије и нередима у Мнтклени. >де се становкишгво било иодигло иротив ирсфекто. Док борбе на стигн)'ти само за три дана, мора \<рронтовимп улазе у решовајуДу се извести закључак, да је офан-; (Цр.зу, у Грчк ј отги ччње изборна

зива ка фронту Фландрије резул танта дугог и смишљеног спремања и од ње се могу очвкивати дефинитиваи резултати с обзи* ром на све веће слабљење и малаксавање немачке убојне снагв.

СИТУАЦЧЈА . . Политичка У Грчкој , како се чини , ее(1 аоччње (>гитои,иона борба око нових избсра. Као адут употребљују антг/венизелисти девизу: аротив рати, истичуКн венггзелисте каоиристалиие неодложног етуиањв у акцчју. По свему и.пледо , д < (1е борба око нових избора бити веома страсна и сго> чена. То с.е уосталом веб виси ио недавном сукобу у Атини у'лед иолитичке

камиања, у којој се »ншжг/е све г/ која Ае вероватно определитн дефиниттно и саонтано држање Грчке. Ратна Јучерашњи дач донео ј’>’ иове усасз.е са ратних фконтова. Руси су злдибили нсву победу псд ауструјском (рмгјом, која се иовлачи ка ЛавЈву и заробили још 9.600 људи. Англо-Ф.л нцузи, су а/ишли на другу недшччу лчннју. Ј 7 току 3 дони зоробили су 8000 људи и засигенили 7 багерија. ЈБи хова офанзив : / иЗви/а се иовољн ,ф. Тал '■’/>'•. нсие трупе настовљају нааредоеагве. Т1х ки.гием фронту тјвпжннрг је догпфу устешчо ојм бордовпње, војиит. зграда у Софији од стране францсских ореоалсгна. БУГАР,: У МАЋЕДОННЈН

V Ослобођење.м Бугарске, која је вас крсла из мора руске и српске крви, без да је бугарски народ ус воме оелобођењу иквкваучешћа узео настаје јача акцмја њиховОг рада у Маћедонији. МлаДа кнежевина протежпрана од осло бодиоца и његових противника, јер су и онда по својој урођеној назици дво личну политику Бугари водили — успева да у Маћедонију пошље митропОлита бугарске нарОдности. Нзрод који дотле није чуо Божју реч на словенском језику а Остављен од сВрјих почео је постепено прилазитп овим разбојкицима у .манти.ји, којн су били све, али ни у ком случају апостоли Христове науке. Отворнше се школе бтгарске, орпшизоваше општине прквено-школске, а српске свете задужбине — манасгирп које подигоше вла даоци ерпск.., иостадоше плен ових т) ђина, који од н.их стзорише центре за одрођзван-е Срба. 1'ору судбину нико није могао дочекати. Али п поред свега, што је добар део од цвета маћедонских Срба, за иннт Патрпјаршијн, пришао егзархији, Остаде једвн део који се није хтео покОрпти, нити иак одрећи свОга имена. Они који су по варошима као такви остали брзо умукоше, јер с једнс стране денунцијације од стране бугарске пропаганде да. су српски агенти, а с друге маћвјско понашап.е Патријаршије у питању слов-нске службе, учини, те

I приклсиише главу и остад.-ше па 1 тријаршисте, али не дајући од себе тласа којој народности припадају. Доцније је школа учинила своје али јч ипак осталО доста њих по варошима који су се рачунали у народност од чијег језика ни једну реч нису знали. Таквих и данас имаНо било је места, која су страховит терор какО од стрДНб турских вла сти, тако и од потплаћених разбојника арнаутских подносили, алисеннсу хтела одрећи нмена српског. Међу њима је Порвч гордо уздигнуте глгве стајао. О његове груди сваки покушај бугарске нропаганде разбијао се, али бугарско име нвје могдо никад про дрети. Падале су жртве. Првацц е свештеници су губили главе, тру нули ио турскви апсанама, али се нису хтели одрећи спога гпто и.м је најдраже било. Бугарски иропаганлисти ишлп су толико далеко, да еу организовали албанске чете и исвључаво их нлаћалв, да би терором приморали Поречане ла би примили бу гарске шкоде исвештенаке. Шеф тих чета бпо је чувенз злакоћац Цсљам Гаран. Од његове равбојничке руке нало је лреко две стотине жртава у Поречу, ади успеха нпак наје имаоСконска Црна Гора, Гоотивар, Куманово, Тетово, Кратово, еа околинама, Кичевска и Прилснска околина са добрим делом седа <5д велешке околане п једним малим делок Дрнмкола ох-

ридског ноказале су несравњено Јунвгат 80 ирезврући смрт за одбрану народности сркске. Тај нечувенн отнор једног остављепог народа најзад донре до ушију његове брчће, која су дотле вечзго заузета била борбом са иепријатељима Србаје којих нвје бзло мзло. Потпором браће вз Србије, Србн у бав. Турској отпочвњу јачу акцију у одбрана сзоје лародносга. Сгиаај ао штачких нралика натераоје турске властп, да еу морале одустатл од свога твр гоглаеог решоша да пе доиусте Србима да се па своме матерњем језику гвијов нодмладак васиитана. Поче огварлње српскгх школп, ала не у свнма мезтлиа гдв су тражене, којо ннрод оберучке прихвата. Многе пркве и манастира пређоше у срнске руке. гота села се вратвше у крило своје наролнссхи, што јз бугарске нропагаторе до лудида доводило. Али судбана Србипова бига је да се боци и ако тада нејвг, ва два фронта. Борба са бугарском нр пагацдом бпла је разумљпва, али она др;га, која је ного тежн а Бугарима од велике користи бдда, чинцла је срдској стварн оеетно препреке. Језик т прквеној с.пжбн бао је бсз нотребе повод раздора пзлнђу Срба п иеких ноглавара црквенах Ту еу .главари п]>кве бвдп неумољиви, јер за словенско богосзужење нлсу у многим местама Маћедоније хтели чути. Та је околност много ишла на руку бугареким пропагандистсма и ови су је вешто код просте маее експлоатг.еала. Колико су црввене старешпне вшле далеко нека послужз овај пргмер: срнски параклис у Пралеггу до осдобеђења није добао благоедоз од П гтријаргпаје, а о молби Срба у Ввтољу који су тражали паравлис, где би ее на сдовенсвом језз.гу могли молитп Богу, није се хтело ни чута, а камо ла дозволити. Чак се није допуштало на надгробним спомевоцпма на једно слово сриско да се уметне. • У патању отварања српеких школа у Битољу, Срби еу имали да и*држе десето годишњу борбу, јер ту ниеу еамо Бугаре имали противу себе. Па инак Срби успевају. Питање рагнко ггрпзренског митрополита регаава св у њихову корист. Одмах поеле њсга упразнн се сконљанска мптрополитска столппа, на коју је, после тешке и сваке хвале достојне борбе, догаг.о Србин. Најзад. Срби из велешко двбарске Епархије, окуражени тспехом браће пз поменуте две Еиархпје покрећу митроповитско питањс и резултат трогодишЊе борбе био је пзбор Србина е-