Velika Srbija

БР. 79.

СОЛУН, УТОРАК 28. ЈУНА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТП.1АТА ИЗНОСИ: Месечно 3 фравка тромасе ^о 9 франака, годвшн>в 36 фрапаЈ;* це:;а огласима : Снтка огласи 020 фран пвтнтног реда, чећ« огдагп по могоаба Новап се по.таже држазнам еомесарпха н дпплонатеки* тасгупнвштеила. ЛИСТ НА.тАтН! СПАЈГи ДАН ПО НОДНЕ Пошту слаги арекл Крад. Сра Геа. Кмнсу.тата у Содуиу РУКо;ШСП СЕ НЕ 1ЈРЛ ВАЈУ Стан родакпије К. 1 .тсмбо у.тпца бр. 33 баЈоаЈцив Појвдакн бројевп се могу добитд у Солупу код агепцпјв „Друштва грчке пЈтамае“ ул. Кј лгарохтону бр. 5, блпзу главне поште.

11ВОЈ 10 сант.

Директор А. Ј9ВАН08И к

БРОЈ 10 сант.

СПОРАЗУМ ГРЧКА

Грчка штампа двојако је прпмила п коментарасала ноту ко.ју еу посланици Споразума у Атинп предали грчкој влади. По Једним новинама, овај акт Споразума пре свега ,јв један акт насиља, употреба силе од етра н« три великв државв; према једној малој и слабој кр'аљеви ни; то је затим покушај да се Грчка натера на излаз из нвутралности у корист Споразума, то је гажење грчкв неутралности; то је најзад мепгајве једних туђих држава у унутрашње нослове друге државе, нанад на слободу и независност грчкв Краљевине, што је противно и међународном ираву и начелу слободв малих народа које је Споразум прокламовао још у самом почетку евронског рата. Грчки народ није склон да трпи такво мешаље странаца у његовв унутрашње државне послове. и на избори;иа који предсто.јв он ће то своје неодобравање изразити јасно и одлучно дају&и ве^кну оним странкама које су со, ту скоро, на влади, бсриле за независност ове земл-,е и за слободно опредељење грчког народа у спољашњој политици и посебице у ог.ом рату. Ово ,је гледиште антивенизелистичке штампе. Друго је гледиште венизелпстичко. По ње му, корак Споразума не само што ни.је акт наспља, него је унраво акт благопаклоносги премагрчком народу ко.јн је, по „Кприксу“ (број од 12. .јуна), овим кораком ослобођен од режима »шпиуна:ке и терора“; то је доброчпнетзо које грчки народ може оценити по заслузи само кад сазна да из тога ре жима није било другог унутрашњег излаза кего грађански рат, устанак иарода за повраћај својих погажених уставних права и слобода: према изјави г. Венттзелос.а допиенику агенције Родио («Г1атрис» број од 18. јуна;, нота Споразума уштсдела је Грчко.ј једну револуцију; затим, сам захтев опште двмобилизацијв грчке војске који је нота садржавала у прво.ј сво јо.ј тачци показује неоенованоет тврдње да Споразум хоће да изнуди излаз Грчке из неутралности у сво.ју корист: такза би жеља Спразума вначпла да он

очекује сво.ју победу у овом рату од грчког оружја, а помислити тако што то .је, ио „Македонији“ (број од 10. јуна), )ираво смешно и прави донкпхотизам; најзад, што се тиче тврдње да је корасс Споразума недопустљиео мешаље стра.чаца у унутрашње послове Грчке, нема сумње да се томе кораку не може дати друго нме, али је кајпре пптаље ко га је изазвао а затим и питање да ли се он не може правдати баш но -међународаом праву. Доиста, Грчка ,је мало по мало била заборавилЗ да је она истина независна држава али да стоЈи под заштитом три Велике Силе Енглеске, Француске и Русије, које су нрема Грчкој Силе заштктнице или гарантне СилеИ то њихово својство према Грчкој оснива се на међународним актима. Кад се то зна, онда се види да је њихов корак код грчке владе не само оправдан, да има силу једног права, него је он управо био и једна дужност с обзиром на опасно унутрашње стање у коме се Грчка налазила до пре неколико дана. О том праву Сила заштитница говори се први пут у уговору који су ове три Силе потписале у Лондону 1827 године; оно је тачније одређено у протоколу који су исте Силе потписале 1830 опбт у Лондону. Оно је изреком наглашено у уговору 1832 између три Силе и Баварске, којим један њен принц постаје вла далац грчки, и чији члан четврти гласи: »Грчка Гје под владом принца Огона Баварског и под зашгитом три Двора сачињавати независну монархиЈску државу, као што наводи протокол од 3. фебруара 1830., који је потписан од споменутих Дворова и при.чЉен од Грчке и Огомакске Порте.« Постоје још три мсђународна угозора у којима је наглашено својство заштитница за Русију, Француску и Енглбску; међу њима, уговор од 13. уула 1863, хсо јим ј.е за краља грчког потврђен 'краљ Хорђе (Виљем), отац краља Констангина: »1В. Њ, В. В. Краљица Сједињене Краљевине Велике Британије и Ирске, .Цар француски и Цар свих Русија, желећи уравнати тешкоће које су се појавиле

у краљевини Грчкој, која се налази под њнховом заједничком заштитом, нашли су за потребно да се споразуме.ју о мерама које требд предузети да би се остварила жеља грчког х^.рода, који позива принца Виљема Данског на престо 1'рчке « Члан 3. истог уговора гласи: »Грчка, под владом прг-шца Виљема Данског и под гарантијом три Дзора, сачињава државу монархијску, независну, уставну.« Пз свега горњега види се да није имао право онај атински лист који је ноту Споразума Грчкој упоредио са нотом коју је Аустро Угарска предала Србији уочи европског рага: није постојао никакав међунарсдни акт ко јим би Србија била стављена под заштиту или гарантију двојне монархије. Григ. Хаџи Ташковић

СЦТУАЦЦЈА Политичка У аоследње време били су знпТј• но схладнели однсси између Швај

царске и Немачке услед тога , што је ова постаељала стриктно неутралној држави захтеве, којв она није хтела усвојити и гито се уопште ирема њој држала аретсИи. Поводом тога и Швајг^арска је одмах ироменула своје држање и заузела енергичлн став арема надутости Немачке. Јуче арггсаели телеграмп саоаштавају да је Шзајцирска зитзорила ссоју границу арема Немачкој и забранила арелазак ареко ње свакоме без разлгже. Оза ретка одвожиост мале не Швпјцарске објашњаеа се велгшим савезнички.н иобедама над Немцима у току аоследњег лге:еца дина. Ратна Руске труае нааредују нагло и аобеднички. Статслав је аред аадом‘ ВараковиК исто тако, Кивељ је еећ угрожен. У тону серије бораба Руси. су сеуда остали аобедиоци. Нотучеке аустро.немачке армије аов.гаче се исаред њ дмоКнијег неаријатеља. На фронту јужно од Соме Французи су забележили више нових усаеха.

Б^ГАРН У МАЋЕДОНИЈИ

XI Одмзх при првом првлазу бугарских трупа у српску Маћедонију, осетило се бугарско нерасположење према народу. Не само вгш.и, већ и нижи официра носнли су списак »сумњивих« и чим уђу у село, свршавају са> издајнпцшоа.» У списак нису мОрали улазити они, који су у државној или општингкој службк били; исто тако свештенаци и учнтељи. Њима по појму бугарском, положа.ј доноси смрт они су у напред осуђени. Жртву претходно опљачкају до голе душе, па онда врше разбојништво. Није редак случај а да, нз безразложне освете обешчасте жену, ћерку или снаху на Очнглед осуђенОг, па тек кад овај ван лализам сврше, прнступају пзвршењу смртне казне. Мислс да му је мала казна смрт, — треба гајош вишева' мучити. Зликовци! Таквих примера било је у Зрзу, Стров.ју и Доглавцу. «Мамката српска,« тај узвик замвнио код Бугара некадаље њихово „ура«. Они ово Омиљено «ура» употребљавају чим уђу у које сРло. Бадава је сељацима доказивап.е па су они некада били егзирхисти, па следствено и Бу гари — кад је у питању пљачка, код бугарског официра и вој к ика престају Осећаји патриотизма. Баш намврно иду

на то, да су сва села српска, да би под тпм изговором пљачку могли мирније савести извршити. У колико се које село бугаризмом бранило, у толико је горе пролазило, јер му нису хтелн веровати из чисто магеријалиих разлога. Чим бугарска војска уђе у село, расгшине се по свима. кућама и најпре изнуДи новац. Од ствари ретко што узимљу, то остављају онима који за њима долазе — комитама. Но у сваком слЈчају прегрес изврше до гОле душе. Ма колико им новца дали шибање се продужује. Најиосле кад дођу до уверења да дотични нема впше иара, нареде да се мушко и женско све уфронти и следује паредба за свлачење. Без обзира на образ и понос, на године и пол, сви се пред овим зликовцнма до голог тела морају свући, па кад виде да немају ћемера, или каквих крпа око тела савијених, у којима би био 1-овац, пусте жртве да се поново обуку. Такав варва рпзам никади Тхрци ннс.у вршили. Овај поступак Буг ра сахранио им је за увек спмпатпје Маћедонаца. Но било је чешће примера где је између војника и официра долазило до туче. Према уобичајеној практици, бугарски војник мора даги трећину од у-