Velika Srbija

БР. 102.

СОЛУК, ГГЕТАК 22. }УЛА 1916

ГОД. I.

ГГРЕТШЕАТА ИЗНОСИ: Н»се?Ес 3 фравк* ТЈ Оиесеаво 9 фр р_е *к. годкшње 36 фразак« ЦКНА ОГЛАСИМА : С«?;’.в огсаои 0 20 фран. од петвтног ред«, *с4ш оггег* по аогодбв. Новац се полаже држ»*В 1 * *окго«рв 2 Ш аг дпплоиатскиа заступнжитвиЕ*. ДИСТ НЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДКВ Сошту сг»т8 прехо Краљ Срп. Гев. Коввтдав* у Солуну РУКОПНСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Отан редакцвје Кодоибо улица бр. 33 8а!ошдп« Поједииа бројеви се ногу добпти у Солуву хсд »• тештдје ,Друштв« грчке штампе“ ул. Ј&улгароиоиу бр. 5, близу гл«вке поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ^ОВАНОЗИЋ

БРОЈ 10 сант.

Немачка намушта савеззико

Последњи догађаји наратиим фронтсвима измекили су битно односв између Немачке и њених савезника. Руска сфанзива с једне, а англо - француска с друге стране довели су Нем&чку у веома тежак положај в она је по1еп5 Уо1епз оставила своје савезнике њиховој судбини гледвјући, како ће само спасти сеоју властиту кожу. У току досадашњег ратовања Немачка јв у блоку нашах непријатеља била главни и искључиви фактор. На свима фронтовзма њен је генералштаб вршио диспозиције и био једини инспиратор сваке акцвје. Немачки официри имали су прву и пресудну реч у генералштабима немачких савез ника. Немачкв трупе узималв су актизна учешћа не само на аустријскомв фронту према Русима, већ и на балканском и на туреком бојишту. Једном речју, свуда су Немци руксводшхи операцијама својих савезника по властитој иницијативи и своме нахођењу. Кајзерова воља спровођена је слепо на свима фрОЕТовима и савззници Немачке повиновали су јој се слепо иатајући у Нвмачкој неограничено поверење, верујући непоколебљиво у непобедност кајзврових армија и очекујући од немачке г побвдв“ остварење сво јих фантастичних претенсијаНаступило је горко и страховито разочарење. Савезничка офанзива силна и неодољива увбунила јв савезникв Немачке и кад су ови у паничномв страху упутили вапијућв молбекајзеру 8а помоћ, остали су бвз одговора. Кајзер им вишв не можв помоћи, пошто је сам доведен у шкрипац. Разочарење је наступило најпре у Аустро-Угарској. Војска хабзбуршке монархије претрпвла је страховите поразе и готово избачена из борбе. Руси надиру победоносно, а аустро-угарске армије немоћне су да их зауставе. СтаниславОв, Лавов и Ковељ ј Али су прошли дани искушеаа Угрожени су, козаци се већ про- Отворивши пута вечитој слави; бијају кроз Карпате. А на МОЛ-| Силно су јака наша поколења: бе и преклињања аустриског ге'ј нералштабакајзеродговара: »Послаћемо помоћ доцни1е, кад зауставимо енглеску офанзиву.« За то време се аустро-угарска војска пошуно онеспобљава. Нема-

чка је Аустро-угарску оставила њеној судбини. Разочарење ове је страшно, а незадсвољство огромно. Немачка је ласкавим обећањима узукла Турску у рат. Отомансхе трупе потучене и десетксване беже исдрец Руса евакуишући Јерменску и повлачећи се у Малу Азију. Турска царевина је у агонији. Порта преклиње кајзера за помоћ, а овај шаље познати одговор: »Доцније, кад зауставимо Русе и Франпузе.» Немачка је очевидно предала и Турску њеној судбини. Бугарска је претрпела не мање разочарење. Дограбивши се помоћу Немачке територија, на које никад није имала права, она је сеирила и чекала, да дође час немачкб «победе» и ссигура јој освојења. Околности су се промениле, перспектива је постала друга и пред Бутарском се отворио амбис, који прети да је прогута. На балканском фронту Бугари су остали саки. Аустро немач^р трупе отишле су на своје главке фронтове. Пред све већом опасношћу од сав?зничке офанзиве Бугари вапију код кајзера за помоћ и овај шаље фамозни одговор: »Сада јв немогуће, доцније...« Немачка је прецала н Бугарску судбини. Немачка је дакле услед своје немоћи и потребе да саму себе спасава од катастрофе, напустила своје савезвнке. А да би разочарење ових било још веће, а иронија јача, она се сад обраћа Бугарима и Турцима тражећи од њих појачања за себе саму. Слом немачког милитаризма, а с овим и свршетак европске војне помаљају се већ на обзору!

Прошли су дани тешког искушеља, Опет нам сунце почвље да саја; Славна су дела наших поколења, Највеће биће: В е л и к а С р б и ј а.

Дспес из Корче — Од нашег нарочнтог допиеника —

Еаша поколења Много је било тешког искушења, Много је жртава Србија дала; Таква је судба наших поколења За витезове су херојска дела.

Све сами хероји, све сам лави. Прави потомци Милоша и Марка, И заточници слободе и правде, Див осветници косовскпх јунака, И одвратне нам сливничке увреде.

Корчз, б. јула. Пре два дана успео је прећи гранипу један бугарски војки бегунац из струшког среза и ствгао је Данас у Корчу. Он је провдле године, месеца децембра, пошао нз Румуније, где је се налазио на печалби, својој кући. Али прешавши у Вугарску, Бугари га звдрже и одузму нОвац под изговором да ће му га они послати кући. Наравно да то нису учинили. Нарочито су много новаца одузели од кириџија ио кој и ма печалбари, по старом обичају, шаљу новац својима кући. У Софији је распоређен у жандармерији и заједнО са јошнекима упућен у Охрид. Међу њима је био и X. У. из села Ћ. струшког среза који је у Кочану заробљен као болесник у болници. На путу је један његов друг из Охрида казао да је X. Србин и да га зато треба убити. Он то јави X. који је из Битоља успео побећи. Шта је са њим даље било не зна. Из Охрида упЈтили су га на службу у Стругу. Али доцније почну сумњатп на њега те га упуте у Бугарску. У Скоиљу је успео убедити команданта да је он добар Бутарин, да се у рату с Турском борио на Једрену. Ту је остао само два дана. С пушком о рамену он се вратио ггреко Тетова, Гостивара, Кичева и струшког среза и код Подградца прешао на грчко земљиште. Као печалбар не познзје добро струшки срез, али врло добро познаје бугарске власти к°д којих је био на служби. Њихова је девиза награбити се што више новаца. Тога ради не бнрају средства. Стварају се разне ујдурме и кривице породицама те се позивају и хапсе и пошто их добро очерупају, онда Ех пуштају као невине. У Струзи је срески начелник неки Станислав Чакарев, који је раније живео у Бугарској. И првдседник општине је такође Стружанац, који је живео у Бугарској. У мештане немају нпмало поверења. Нека је официр јавно казао : «Сви су Стружанп постали Србомани, само је Ћира, кафеџија, остао Бугарин (ваљда зато што му се име пише са Ћ. Прим. словослагач). Свуда вдада зелила глад. Жене и двца долазе у Стругу да траже жито,

али жита нигдв нема. Куну и проктињу Бугарску јавно: »Зар је то та тодико хваљена Вугарска, огаљ је изгорео! помресмо од глади»! До сада је вршен неколико пута почцс стоке и при сваком попасу узимјли су од пет вомада један. Сад су понова вршзли попис. А вршиће га од сада чешће, ано дуже остану. Одувеће народу мало по мало сву стоку. Решили су да становништву од нове жетве оставе за исхрану жита оамо за два месеца а све остало да одугму за всјску. Војска им се хранн врло бедно. П оно мало хлеба што га добпјају јесте сасввм црн, к ао да и земљу мешају са брашном. Меса добијају, и то врдо мало, само два пута недељно. Даће, ваљда милоетивж Бог, да неће имати кад да покуне жито од народа. Због зулума и наоиља које власти и бнвше комите врше у народу, у вшпе места појавили су се одметнини. Њвх има и у Дримоколу, само се ие зна из кога су села. Међу одиетницима поотоји споразтм, јер су јавили околнвм селима узр-ке збсг којих су се одметнула од власти и препоручили им да св не варају да пођу у потеру противу њих, јер ће свакога убити. Има их у Дебрцу где је било неколико убастава преставника бугр.рских власти. Појава одметника у Дебрцу, бившем реоеу војводе Чаулеза, којн је сада у овом срезу сре* ски начелник, јесте врло карактеристгчна за буг^арекв режиМ и пријем бугарске властл уопште. Затвори у Струви и Охриду пре* цуни оу Срба. У затвору је и жена Пандида Ђорђевиђа, бившег нашег четника из Јабланице. По свима срнским селииа појачана је жандармерија. По градоввма војскв има само у Бигољу и Скопљу. Поред бугареке у њима има и по један пук немачке војске. Игмеђу ове две војскевлада велика омраза; оне међу еобом не опште. Немци цоступају са Бугарима као са потчиљенима. У Сконљу је био један пук саотазљен од Маћедонаца, али као сумњив кренут је из Скопља н упућен на румуноку .границу. На његово место дошао је пук састављен од Тура к а из Бугарске. У Скопљу је видео много турских и аре&утскгх породица на путу за Турску. До сада се иселило преко Скопља преко 50 хиљада душа. Воде их турски официри нарочито послати иг Цариграда. Не знају се побуде *а ову сеобу: да ли одлазе да спаеавају