Velika Srbija

БР. 103

СОЛУН ПЕТАК 22 ТУЛА 1916

ГОД. I.

ПРЕТИЛАТА ИЗНОСИ: М*сј'к:.'- 3 фралк* тромесетно 9 франма соджжае 36 франак« ЦЕИА ОГЛАСИМА : <-огласж 0 20 фран. од петнтног ред*, *а!|н •гдаеи гго догодбн. Новац ое полажг држ**'. .е » омесарпп- I джнлоиатсхпк застулништаке. лист излази сваки дан по подг* Цојпг гдити нреко Крад. Срп. Ген. Консуддл у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан родакднје Коломбо улица бр. 33 8л1опЈдп« Поједкнн бројови ое могу добвтн у Солуну ход вгсздмјв . Друнггт* грчке штадшо“ ул. Еулгдрогл.*у бр. б, близу гдмне поЈпте.

ВРОЈ 10 санг.

Директор А. ^ОВАНОЗИЋ

БРОЈ 10 санх.

РУСИ И БУГАРИ

17. јули, 1916., дан доласкз, напредак и стварање није дала Руса у Солун, јесте иеториск« : ни капн крви јед ш.га Бугарина дан у аналима Балканског Пс-1 ните врсдност једнс турске манлуострва Он је од толико исте гуре, учини с--. да је Бдпканвелике зажности од колике јејско Полуострво мало за њу и и дан прелаека Руса преко Ду-; да јој остале државе треба донава у рату са ослобођењеј брсвољно да начлке места. И хрипгћанеких народа у Турској ј сав се њен доцнији рад испољаи стварања бугарске државе. ва у један претећи и исхључкв Јер треба знати непобитну ј вгоизам. Ми смо, њени оуседи, истину: Руси су створили и бу-|били то поодавно запазиш и кзд гарски народ и бугарску држа-1 смо на њ прстом указивали, одву огромним жртвама- ј говарано нам је да из нас заУ светом пароксивму одушев | вист говори. љења и Љубави према Словен-ј Не схватајућа основну сдеју ству падао је руски војник еноп-1 из које су постали и моћну заљем по мизиским и тракискнмј штигу коју су Руси указивали бојним пољима за слободу бу- 1 свима балкакских народима, Бугарску; проливено ја море рус-! гари су и политичке ковцепције, кв крви из кога је ншсла држа-;које су Руси морали у делу ова бугарска, која сопственом слобођења балканским хришћана снагом никад се не би дигла, правити, тумачили егоистички. јер бугарски народ није имао Тим политичкем концепциј?ма ни најелементарније особине њихови су »научари« давали на8а то. учни облик, који је директно цаУ овом државном подизању љао на пљачкање својих суседа. Бугарске као п њеном духовном} Неправде које смо од Еугара препорођају п Србија је узелајдо сада ми, Срби, доживели мнодобар део удела, према својим! гобројне су. У последњој злочискромним средствпма. I начкој неправди они се нису диКо је онда могао замислити ‘ гли само противу кас, да нас да може икад доћи даа, па ма-јпотпуно унишге и на тај начин

кар и после милион година, да се Рус опет дигне из дадеке простране евоје отаџбине и дође преко широких мора и оке-

засите своју бестијалну саможи вост него су се дигли и аротиву својих првих добротвора према којима је дуг био вечити, јер су

ана да со бори противу дела! и Слобода и Држава вечита бића руку својих! I Руси, створивши Бугарску, неДа није очигледна сгварност, I хотично су њоме уништили Сртешко је човеку и веровати. Ни један народ, као и ни јед

на држава, не сме да нвгира сзоје основе и своје традицијв из којих је постала и на осиову којих се развијала а да се не изложи огромним опасностима. Каже се, да народи и држ&ве живе од својих традиција. Бугари у почетку нису имали ни традиција нити државне основе. И једно и друго стаорили еу им Руси. У безграничној руској љубави они су се зачели 0 Т У су> У руској души, пустили свој корен. Треба рећи истину; ми, остали Словени, били

‘бију, нехотично могли су њоме, савезницом Турске, Немачке и Аустро-Угарске, и себе упропасгити. Овим злочиаачким радом својим Бугари су подсекли свој бујни и сочни корен. Они су се одрекли и традиција и прошлости. Крв две стотине хиљада Руса палих по разбојшптима у Бугарској вапила је за освету, 1ер је била узалуд проливена. Шта рекох? Узалуд. Не. Она је проливена на неизмерну штету Русије, на неизмерну штету Словенства. Потребно је покајати пале жртве за један тако прља-

смо љубоморни, али као Слове- : во неморалан народ, који, сем ни, велика срца и душе, нисмо; свог уског егоизма без квалифизавиделп. ’ кације, није нашта друго у овом На овој основи и из ових тра- • свету видео. диција почео је снажан и бујан; Она безгранична руска љубав напредак Б)тарске. Она је има-' према свему што је човечанско и ла све услове да буде једна од * коју смо сви остеили у делима првих држава на Балкану. великих руских писаца дошла је, Али Бугарској која за свој морала је доћи у сукоб са нај-

цаничнијим егоизмом Бугара. Руси, који долазе на наш фронт, у друштву са свима Савезвицима, које је Бугарска тако исто задужила, припомоћи ће и физички и морално да се очисти балканска атмосфера од моралне трулежи коЈа је угрозила интересе свију њих а најзише Србије.

СИТУАЦЦЈА Политичка Као што је објављено између Ечглеске и Италије аостигнут уе аотаун саорааум у колонијалним аитањима у Африци. Још од аочетка рата кемачки агенти аосла ти нарочито у Африку чинили су све могуКе номоре да изазову аобуну офричких урођеника и да стварају сукобе и размирице између енглеских и талијанских власти. Силан је новац просут , али усаех није аостигнут. Немачка ароааганда је најнад и овде аретраела саврше.н слом. Енглези и То.лијаки саоразумели су се у свима аитањима и створили један заједнички колонијални фронт. Сад бе сва! кано немачки агенти иреместити своју агвнтуру на другу страну. Ратна Зааодно од Бродиа настављају руске. труае победничко надирање. Стакиславов, Лавов и Ковељ у оаасности су. На фрскту Соме није било важније акције. У области Вердвна нпстављајп се борбе. Французи су нааредовали јужно од Тиомона и јужно од Флериа. Талијани су усаешно одбили вигие аустријских наиада, Руско нааредовање на Кавказу наставља се.

Преглед грчке штампе «Неа Алитија. 1 Присуство српског наследника престола међу јуначкии српским војницима даће нов полет свагда живом и чврстом моралу српске војске. Српска војска, одушевљена ГЈЛбменитом вољом да успостави своју лепу Отаџбину, наКи ће у лицу свога љубљеног шефа нову снагу за брзо и успешно извршвЈве своје впсоке мисије. Ова војска, која је непријатвља натерада у бегство тек што га је срела, потпуно је спремна да на дати знак за ширу акцију пође напред да би на пољу части брала нове лаворикв и нове трофеје.

Српскп Наследник је оличење племенитог јунаштва и чистог патриотизиа. Историја овОга рата већ је посве тила златне лпстове опису шегова СЈ - ајног рада као војсковође и државнога старешине. И као таквог поздрављају га сви к°ји осећају узвишеност идеје о отаџбини а кој’и се одушевљавају борбом за слободу. Они желе Њ. Кр. Вксочанству да Бог управља његовим корацима и да Њему и његовој хероЈ’ској’ војсцп да снаге у извршењу племенитог, дивног и узвишеног циља који данас имају Срби. «Ф ос.< Према обавештењима, Бугари шаљу у битољски свктор незнатна појачања која дижу из Тракије. А то чине стога што су врло слаба утврђења која су они и Немци у почетку по заузећу Битоља подигли у томе крају. И званично јеутврђено да Дужцеле грчке границе нема друге снаге немачко-аустријске до један немачки пешадпјски пук, нешто немачких тобџија и две аустријске чете инжињерије. Због тога се Бугари нал&е у веома тешком положају, те су се жалили немачкој врховној команди штоЈ’есасвим напустила своЈ’е саввзнике у Маћедонији, изјавивши да не прпмају одговорност за оно што се може десити. Немцп су обећали да ће турска војска заменити ту немачку и аустријску које су повучене са овог фронта. Али то је празно, јер с једне Турци већ шаљу преко Софије појачања на руско-аустријски фронт, а с друге они инема* ју толико резерве да могу и својим савезницима Бугарима помоћи. Положај Бугара у толико Ј’е тежи у колико не само што су они сами према Савезницима на фронту од Струме до Албаније, него што су принуђени да знатну силу држе и на румунској граници. Ова нелагодност њих 0 ва наЈ’боље избија у последњем броју <Одјека Бугарске* који тумачи мисли њихова министарства епољних послова. Ту се чита ово: »Знамо ца шго више протиче вре.чв у толико се више наши непријатељи у Солуну озбиљно појачавају, Потрвбно је дакле да велики савезници Бугарске пошаљу војску на Балкан, не стога што ми не бисмо били способни да се меримо с нашим супарницима, него стога што сумњиво држање Румунаје принуђава нас да своју пажњу управљамо и наше северне границе. («Фос» од 19. јула). Пол-Луј. „Велина Србија“ прима огласе по умерв ној цени.