Velika Srbija

БР. 118.

СОЛУН, СУБОТА 6. АВГУСТА 1916.

ГОД. I.

ештш 1 * 7 % ВН.К 131 Е

ПРЕТНЛА.ТА ИЗНОСИ: М|вегас 3 франх« тромесетно 9 фр«н«**, годнпш .0 36 фрвнак« ДЕ11А ОГЛАСИМА : Снтн* огдвсш 0 20 фран. од петштног род«, аекв огдасв ;:о погодбп. Новад се полаже држ««н»* жожесарвм« х дмплохатсквм ааступн« јвт вкм*. ДИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДЕИ Поиту сд»тх прехо Кра* Срп. Гех. Консу*»» у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан рвдакдхје Коломбо улнца бр. 33 8 » 1 опјцоо Појвджкн бројевп се могу добмти у Солуху код 6еехдвје „Друштв« грчке штампе“ ул. ћулг«родтожу бр. 5, блхау гл«хне поште.

БРОЈ 10 сант.

Дирек^ор А. Ј08АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

БУГАРСКО ЦЗДАЈСТВО

Пре школико рана објевили смо у В 1 Ш 1 Н листу Рбјаву нстирсдседнЈка б)Г*рског Собрана М< мчиловакоју је дао дсписввку гПестер јј ОЈда« кико јеБ)гарска начелно бвла рцпена још у почетку (вјопског кснфликта да ке се борвти у8 Немачку против СрбвЈе в СаЕееввка- Повва вају^и скро8 пеЈфидвост бугар еке диоломациЈе, поававајуЈји ивдајвички мевталвтет бугарског варода сва вас вест вије ввмало вев 1 надгла него на иро твв обогатвла са још јерним аргумевтом урођене нелојалне прЕроде тих Људи. Од почетка евоје самосталности Бугарска је лало пслагала на то да упозна свет са својвм правим и истинитим особинама и способностима јер их она нема У свима правци мањгног развитка а нарочвто у политичком оеа јв се служила перфидеим и нвскрупулозним вредствима. И.торија јв еабеле жила на који је вачин она постизала своје успехв и према томе цео јв свег повеавао и познаје ту нацију. Али се ипак, нвобјашњиво услед чега, ирв-. лазило преко тако грубих 8ли ковачквх престнЈа. Оза изјава Момчилова мора дирнути сваксг од Савезвика. У лочешу ове европске ковфлаграције када су се свв држав^ одлучивале на коју ће страну прићи: прарди или неправди, злу или добру, Бугарска се одлучи да се строго држи неутралвости. Али је тајно подло савкционисала свој пристанак уз централне силе прштив нас и наших моћвих Савезника. Она није смела своју акцију раззити што је војнички Србију познавала па се бојала да јој још једаред не ломи ко* сти а вероватно и да је сумњала у први успех ћесареве војске, што је имала и право- Трећи могу1»ан разлог њене првобитне ињерције била је бојазност од Турске. Али када се Турска одлучила да сама себи копа гроб прилазећи цСнтралним силама, Бугарска је била лишена једног тсшког камена који јој је притискивао груди. Од онда почиње да бива бугарска политика јасна за свакога. Када је бугарски поемијер Радославов изјавио 1915. гсдине да ће Бугарска ратовати само на једном фронту сваки је од директно незаинтересованих

'веровао да тај фрснт мора бити турски. Али се Бугарска бацила централнкм силама у недра још у почстку рата и чекала згодан тревутак када ће се целом својом свагом бацити ва Србију. Многи у то нису версвали мисл<ћи да ове државе ве могу дс ћи викад до споразума. Али доцнвје долази насилан аравж ман изм<ђу њих када Турска уступа један део свога зекљишта да би везе постале јаче. Па и овда се мислило да је само блеф ј<р се Бугарска не би одлучила да удари на своју ослободитељку Русију. Пздајство је било сковано и санчционисаноРазвој < вропских догађаја, развој полити^ке бугарске делатности показале су вам јасно да је тај предумишљај издајства склопљен још у почстку еврспског конфликта па можда и раније када су се ломила коаља ско педеле српске Македоније. Још онда, незадовољна руским правичвим држаЊем Бугарска је пришла још једном вероломству и псверовала у идеална обећања центоалних сила. Шта заслЈЖЈје ова надута држава сеаки од нас зна на и наши Савезници знају. Њени престуаи не могу подлећи законској процедури нвједна клаузула кривичног права и м<ђународаих солуција не може служити као база за њено суђењеЈедино репЦ ње које би у неколвко задовољило цравду и човечанство то је да Бугарска нестане као политвчка државе јер она апсолутно није способна да самостално живи и човечански дела. Зли манталитет који је узрок вечитих растројства и револуција треба уништити — и то је једина законита природна солуција. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Букурешт. — После швсто-недељног боравка у Букурешту наш посланик ва турском двору отпутовао је на своју дужнОст. Петроград. — Чувени руски публициста г. Бурчев пишв у <Рјечи»1 *3а Пољаке Ј'е једина могућа ориЈ'ентапија РусиЈ'а. Пољаци морају знати Да су и сад као и некад њгхови једини пријатељи били Савезници којп св бо-

I ре против нвмачкога варварства. По-ј дају пругу. Солјн — Кавала су ваљаци треба да вду с Ру ( има с сбзв- жни свматоми в доказују јасво, корсм на политичке токае оввх и »и-Јлико се Заједничка акцвја сида Спохово Јрљаае у пољском питању.

Ловдон. — Јављзју из Б*рлвна *ЊуЈор-Сув-у“ да ц<ла немачка воЈска од ^енерзла па до војника, жели да со што гре закључи мир. Пре ведељу дана исти Ј'е дописник јагио да је цгввлкО становништво 8аморено од рвта и да чека са нестра љ<њем дан када ће закључши частан мвр. Акеркчка штадгоа се чуди како је немачка цевзура пропустила тако важд<пеше. Гачна снтуација Општи поглед на еве Фронтове ПвриЗ, б. августа •Хавассва вгенпвЈ'а» саопштр.ва: ФрБЕЦЈСки напад у Пикардији предувет је поново и постигвут је од ређени циљ. Завршено је узимање приступа Морета ради каснијег напала на немачке полсжаЈ'е. Факта побијају В8јаву шефа вемачког генералштаба учињену <Келнише ЦаЈ'тунгу», да Ј'е за немачку команду »прошда криза у људвма и да Неначка већ жање олодове вер- ] денске победе*. Буковник Гетке чини исто тако веливу грешку кад у «Фор вврцу» пвше да ]'е с фанзива немачквх протввника заустављена, особито на руском фронту. Савезничка офанзвца даје на проитв ведвке резултате, Све већи успеси Руса и Талијзна, пробвЈ'ање фронта генграла Ботмера, Хкнденбургово узимање врхивне команде на руском фронту у своје руке, сј»Ј'на победа поводом кој'6 Ј'е генерал Кадорна доетавио да Ј'е непријатељ у потпунои нереду — сзе то азазива врло за довољаваЈ'уће коментаре у штампи. Штампа у томе гледа не случаЈ'ан стицзј' прнлвва, већ смишљеву и упоредву акцвЈ'у војсака, коЈ'е ва равмаку од 900 км. встовремено нападају две стране Аустрије, дајући јој Ј*едну битку и чврсту одлуку Франпуза и Енгдеза, који на западном фронту задржавзЈ'у 122 пеш, дЕввзије, од кој'их су 59 актввне, Ј'една коњичка, 20 пред Верденом ■ 2о у Пинардвјн не дајући никако могућности неиач кој команди да покуша ма шта ради побољшања критичне ситуацвје овој'их армија на источном фронту где Аустро Немци броЈ*е 100 дивизије. Најзад нова оргави8ациЈ*а источне војоке, заувеће жел. станице дсјранске и коте 227, коЈ'е у наше руке пре-

р- зума расВвја снажно д»Ј')ћи усаешне резултате. Свора булућнос обе ћава још СЈ'аЈ'ниЈ'е ревултате.

Страна штампа Немачка изненађења »Келкуше Цајту-нг« пише: „Неће се веше код нас говоритв о д< генерисању фравцуског народа. У вародима као и у сваком органибму живи снага обнавЉања, која се и у Француској очувала упркос гнацима декаденције. Ми нећемо да ватворимо очи пред овим фактом и две године рата научиле су нас колико је опасан овај непомирљиви непријатељ“. »Друго изненађење овогарата је најдубља промена модернв историје Енглееке извршена увођвњем опште војне обавсве. Нраврдно расуђивање привнаће в лачвку ове жртве, коју сами Евглеви никад нису предвидели. То најбоље показује, колико је озбиљна одлука наших непрвјатеља, да нас унишге«. Борбе на Соми »Ивнин Сун»: "Францускоенглеска офанзива на Сома мањв јв свнзациона, али најозбиљнијв угрожава Немце. У изгледу су вначајни догађаји, кад Еаглеви обнове офанзиву«. иАсосијетед Прес и -. „Ровови на Соми постају сасвим ивлишни, јер их гранате толико проширују, да више не дају никакве заштите пешадвји прве лингје". иЊујорк Америкен «Сви висови јужао од Тиепвала сравњени су са 8вмљом ужасним бомбардовањем, Места, где су била села обележена су гомилама камења и земље м .

Преглгд грчне штампе *Неа Едасс Руси и ИталиЈ'ани у Маћединији. ЈХежи у рушеввваиа лаж, велика даж о немачвој победи, ва кој'ој Ј'е почивала германофилска н протнвлиберална политика апсолЈтистичког старог пвртизанства! Лежи у рушевивама вечита неиачка лаж: она се сруши, а с њом се сруши и углед свих опих чипилапа који су помоћу