Velika Srbija

БР. 1-20.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 8. АВГУСТА 1916.

ГОД. 1.

ВЕЛИКА

V; 1 а/*

шсжаПА

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСН: Н'*о 01 ко 3 фраик* тромесетао 9 фркЕажк, годкжве 36 фркиаис ЦЕНА ОГЛАСИМА : Свтм огдхс* 0'20 фран. од петжтног ред», атллгм ио погодбш. Новад се полаже дрзсмЈИГ аомешржи* г дшллонатсквд ваступннпгтвшжг, ЈШСТ И8ЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДИ Дожгу олктн преао Крад. Срп. Ген. КоЕоу««* у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Оглк редажцнје Коломбо улица бр. 33 8а1оп!дш» Поједшши бројввш се ногу добвти у Солуку код кгвждшЈ« ,Друштв* грчке штанпв“ ул. Вулгарогтсшу бр. 6, бдшзу гллвве поште.

БРОј 10 С&Нд, ■ ■■ .'•■-■ ” Д'г>ае1=а=д

Директо;} А. збВАНОЕШЋ

БРОЈ 10 сант.

БУГДРСКИ КАНИБДЛИЗА1УЗ ј чеги Р и балканска мора са славом I лебљиво поверење и дубоку приврже" ' * * * ' која си прсвазишла и славу Рома- ;Н0СТ Државама Спзразума, од чије ао! лова, и слзву краља и импсратсра ј беде они очекују, као и други поти-

Чатајући прао у листовам«. на грчком, по том и у листовнма на фракцуском јбзику, ми, и ако непријатељи бугарзки, ниско хтели у први »ах воро вати да ће ј-гдан пунокоћни мизистар бити толико нвтактич»н да Јавао израви своје интимнз мисли које не могу ко ригтити његовој вемљи а којв могу гзазватЕ гнушање у целом свету. Због тога смо се и уств 8»ли да донесемо ту вест у наш лист. Иоак верујући у могућ ност озаквих ивјава у наступу изкрености код људи кво што су Бугари, ми смо дгнгли ту вест пре неки дан Дзнас ева штампа кнсиетира на ову изјаву бугарског представнзка комеатаришућв је. Оза је, дакле, тачна. Бугарски минзстар на двору грчкога краља квзао је горње рвчи, јер их није демантовао. Он се може с правом поноз55та да јо постао сл&ван. Само има две врсте слаае од како постоји свет. Слава којо- се стаче творвњемдоб ра и слава творењем вла; сла ва анђела и слава ђазс ла. Пр ва иде Богу, друга Сотони. Слава министра Пасарова, као и слава бугарскзх савезника чу вених са својих подвига у Бел гији и северној Француској, директно иде оном другом — Са тани. Име овој слави јесте ка нибалиааж . Омладипа једног народа подиже се и негује, у национал-

Бугари неће инати милости ни према Русима« ! Британског Царсгва, и славурепуни према Французима. Ми ћемо побити све зароб' ' бликанске Фргнцуске која г марљенике који нам падну у руке<. ј шара на чеЛ у 'цивализа дије! * Пасаров, взванредни и пуномоћни ! Свн ови Н2р 0 и бе . министар Бугарске на грчком двору. ; јзсбразно згазили на скромни сан упола веровало. После ове изја-јбугарски, они су се страховито вв цуномоћног минзстра бугар- ј огрвшили о ватрене жеље буског краља Фбрдинанда не оста- Ј гарске чији ће гњев свда испаје више никакве сумње. !шгата! Да видимо сад разлог из когај Стрепите, Руси, Французи иј ће Бугари убијати по правилу; Енгдези, силна је рука која Еасј

штени народи, оствароње сво]их националних аспирација, које су биле из* несене у меморандуму Југословенско: Одбора у Лондону 1б. маја 1915. године.« Лондон. — Енглеска влада доне-

заробљене савезнике. јгони, «рук&” Мотив за убијање н&рочито за-јбала. робљешзх Руса, синова оних Ру-' са који су, пре тридесет осамј ^ година, пролели своју крв за сло- ј иУДДАД 1ЛС ОЛиФД бод 7 бугарских селака и чорба-ј џија, који су ех још онда взда-ј зали Турцима, мора бити врло! ла је одлуку о блокади Шведске због основан са бугарске тачке гле- ј тога, што је ова производе увожене из дишта. Ова V онструозност запа-!Савезничких држава експедовала у њује само нас, који се трудимо ј Немачку. да само тзорвњСм добра стече-1 Атина. — Поводом догађаја, који МО мало славе; за Бугаре је то I се одигравају на балканском фронту похвално дело, јер ће само тако | посланипрг Француске и Енглеске г. г. не само спасти него, што је Гијмен и Елиот посетили су г. Заими* главно, створити Велику Бугз.р-[са и дуго с њиме конферисали. Одмах ску: у позадини њихови оцеви, јпо том г. Заимис позвао је генерала који су љуби.га колена руска, ј Дузманиса шефа грчког генералштаба. неће знатк да на фронту имај Вашингтон. — Званични кругоРуса који се боре противу Бу- ј ви Америке раздражени су јако због гара! Циљ оправдава средство- ! писања немачке штампе против њихоВуГари су “реални политичари« ва амбасадора у Берлину, који је изкој« немају нимало воље за сСн јнео рђаво псступање Немаца са затименталазмом. Ј робљеницима.

Преглед грчне штаипе »Ф о с<: Овде дегкн Грчкг.. „ тј. , »Саве&ничке војсве на ма!едовском угарских а^-и ј фр 0нТ у еалаае се уочи веливих спе'рвција протзв севернвх непријатеља.

То је мотав. Бугари, пак, убијаће Русе зато што су они нај већи заклети непријатељи њихо ви из ових разлога: Пре свсга, Руси су иа увек саветовали да се братски спора зумевају са Србијом, до:: су они тражили потпуно њено уништење; друго, Руси су им осујетили сан о Сан Стефанској Бугарској; потом, Руси су хтели на арба-

ном погледу, историзким традицијама. А главаа и цошшлнтна црта бугарске историје јесте канибализам. Сза историска бугарека слапа је ив крви и огња. Бугареки мивистар у Атини всран је одблвсак то историске бугарске славе. Канибализам Пасаровљлв, дакле, нијс ништа ново- Зугара ће убити сзаког заробљеног Руса и Француза прво зато да се прославе, друго зато што извесно имају неки свој разлог. Ма смо пре тврдили: Бугари убијају не саио заробљене здраве Србе него мрцваре и наше рањенике. У почетку, нвје нам се хтело веровати, потом нам се

[тража да задовоље српске захтеве, због чега су одустали од ље и подмукло и крвнички напали своје саввзнике ноћу, 16. јуна 1913., који су бх после, на

ЈИ нли 1е нобедили иди ће бити побеђене. Аио победе, у нашем суседству се ствзра једна Србија која ће владати БалкЈном са сјајем славног псжртвовања е још славније војне акције г и која ће уживнтц сву љубзв и сву потпору победилаца и увабратн плодове свога херонзма; док ћемо ми остаги мали н неславви, презрени од првјатеља и неиријатеља и исмевани од свнх који имају памети, јер смо вмала претенсвју да будемо награђени за то што смо имали слободне руке да пљескамо победиоцима и њиховим победама. Али к л а к е р и никзд не добијају придодв од игране драме. Њих дсбијају они поји се боре на позорнипи, » међу њима неће бвтк Грцв. Ну победа Савезнкка је мањз вло з* Грчку. Тешко нама ако нам еудбива спрема Бугарск) као победиоца. Тада ни Сарандонор, ни Пинеј, ни Аламана _„ ! не ће моћи задржати бугарски псећи СЛ КОНГРЕСЛ НАРОДНОСТН апетнт. Грчке ће нестати као држаРезолуција југословенске делегацијв

Атина. — Један радиотелеграм из Берлина вели, да су Бугари предузели офанзиву, како би утицали на Румунију, да не ступи у акцију.

ве, н на рушевинама Едвнвзма написаћс- се носмртни натпис: Овде лежи Грчка, која је ввше водела да умзе неславна и презрена, него да.постане велика и јака“. » М а к е д о н н ј а“. Радост коју осећа сваки сдободоуиан Грк гледају ћи војнике братског вталијанског народа где долазе да појачају борбу за сдободу, та је радост загорчавн тугом коју порађа чињенвца што смо ми хладни и неактввнн гледаоци те борбе која ое изводи на нашем земљишту и која има да реши и нашу оудбииу! У грчкој Маћедонији, натоје жсља закон за цео свбт! ! тенденциозан и уопште протпван др- пљеној потоцима честите грчке крвн, Из овога се, »збиља«, Јасно жавама Споразума. Обавошт; вајући о надааи 06 војска фрзнцуска, енглеска, види да су Руси заклети, »наслед- томе јавносг, цредставнЕци Југослове-|руск&, српска, италпјанска, доћк ће ни нспријатељи«, Бугара, којесуЈна желе да јавно изјаве своју потпу- можда и португалска и не знамо која вз ничега створвли и којима не 'ну солшарност са српским народом и [ још, само нема војске грчко да уче дају да се рашире и живе на'н>еговом владом, као и своје непоко-! ствује у борби чији је задатак да

Пре иЗвесног зремена одржан је у Лозани Трећн Конгрес Народности. Једна нарочита депутација Југословена, у којој је било и неколико чланова Југо словенског Одбора, присуствовала је отварању конгреса; али је одмах отешла, јер конгрес није био озбиљан. букурешком миру, ^опљачкали« ; Потоц је објавила ову своју резолу и, најзад, Руси им нису дали да( ци ЈУ : заузму Цариград, други сан бу- | »Југословенгка делегација. која је, гарске пљачкашке мегаломани- ! заступајући Србе, Хрвате и Словенце је, који астина ке улазд у оквнр из Аустро-Угарске, имала да учествује Сан-Стефанске Бугарске, али то^ а Трећем Коггресу Лародтости у Лоне мгрл, пошто је то ватреаајзани, била је присиљена дасеузсржи жеља свдх Бугарз; а бугарска од учешћа зтог карактера који јебио