Velika Srbija
БР. 124
СОПУН, ПЕТАК 12. АВГУСТА 1916.
ГОД. I.
ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Ммечкс 3 фрапа трокесечно 9 фр&нам, годвшве 36 фршам ЦКПА ОГЛАСИМА : Оитк» огјјиш 0 20 фран. од петвтног реда, вокв огалса ко иогодбв. Новад се полахе државнзг вовеоаржва ж двклоаатсхнш ааггупнжштвваа. ЈШСТ ИЗЛАЗИ С ВАКи " ДАН ПО ПОДНИ Пошту олатж преко Крал, Срж. Ген. КоЕвудат? у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Отан редажджје Коловбо улкца бр. 33 8а1опЈао* Поједжвд бројевв се вогу добвти у Солуву *од агежцвје „Друштна гртхе штампе“ ул. ВулгарогтовЈ бр. 6, блвау главне поште.
БРОЈ 10 сант.
Днректор А. 'ОВАНОВИЋ
БРОЈ 10 сант.
ј
БУГАРСКИ НОД Пре неколпко дана донели ске. Ништа те људе није могло смо вест, да је један бугареки разуверати: ни рат против Срби-
војник, у писму управљеном српском војнику на предсгражи, одговорио, на И8вешгај о 1
је и њених моћних савезника, ни прекрштавање руске аркве у Софији, ни братство с Турцима, ни
доласку у Солун и присуству ’ борбе са Французима и Енглена фронту руских воЈника, дајзима, ни свакодневно вређање и бугарски нож не разликује Ру-1 омаловажавање свега што је свесе од другнх, и да ће, кад год то не само Русима, него и цесе ва то укаже прилпка, с ис-'лом човечанству, нн мрцварење тим уживањем бити заринут и јенглеских и француских рањеу руске груди. Од очевидаца! ника, а да о српским и не говосв сазнаје, да је акт предаје; римо. Било их је који су држаписма био пропраћен, од стране ј ли, да ће Бугари положити обугарских војника, демонским !ружје чим се Руси појаве на снехом и одвратним израгпма балканском фронту. Међутим, Бу-
на адресу Руса, њиховог Уввишееог Владаоца и њихове велике Отаџбине. Логичне консекаенце ових двају факата своде се, свакојако, на демантовање опште заблуде, да је 8а ивдају Бугар-
гари остају Бугари и испред Руса, какви су увек били испред СрбаБугарска незахвалност, манифестована у неморалности њи • хова егоивма, достигла је, у бестидноста својој, историјску бе-
ске одговоран само јвдан чо- спримерносг- Ако је до Јуче ма ввк, а одговорноот бугарског кога било да се заплаче над судбином Бугарске^ данас тога више нсма. Бугарски нож може се зари ти и у које руске груди. Бугарин ће то, кад год му се укаже
народа да Јб ограничена заво ђвњем од стране њвгових управљача. Ништа, као ова два Факта, не илуструје с&дашњу Бугарску. У једном се оличава службена Бугарска, а у другом
мс бити јасно — извадити таЈ нож из груди руског војника и, уз оправдан и гневан крик; »Ја сам те створио, ја ћу те и уништити«, зарити га у груди Бугарске.
л прилика, извесно са задовољје првдстављвн бугарсдп н.род; Ј ће русга служоена Бугарска пише Орату Ј 1 г Г мишица — то мора сада свакописмо, да њен нож ни рођену к мајку не расиознаје, а народ бугарски аплаудира и са животињским смзхом иавршује претње и одлуке. И у вверињаку се нађе више племенитости и мање крволочности! * Српски народ одувек је био на чисто са душевним огоби нама бугарске расе. Он никад није сумњао у еаособност бу гарског народа да не бира срвдства ради вадовољ^ња на.јнеморалнијег егоизма. Огтали свет више је волео да верује у »завист и и „мржњу« српску, но да сумња у „коректност« бугарску. »Русофилство« Бугарске представљало је дужну захвал ност бугарског народа. Мучки напад на Србију 1913. годиае
ПОЛИТИЛКЕ ВЕСТИ Букурешт. — Ру.мунскн крал. нримио је прекјуче, прво по наособ затим заједно посланике Немачке и Аустрије у Букурешту. Краљ је такође при.чио велики број шефова страпака и румунских државника као и г. Филипеска. Лондон. — Једиа хптна дгпеша нз БукурешТа јавља да је румунска влада нареднла да се реквнрирају све трговачке лађе на Дунаву и Црном мору.
Њу јорк. — »Журнал оф Комерс* - , [ пише да је потребно уклонити владу, см&трао се заблудом л.погрвш-1 изазвала овај рат> Једини „ ком. Страховити престуии Бу-| се то постигне то је да династија гарско од почвтка 0 вогратадо; Хо а 1га1Чезне са кугле зе . њене ивдаЈе окарактерисани су! ^ Дко се то не постпгне неће били тежњом за што поуздани« 1 тн Немачки народ треје Остварењв сопствених *впи-| се Једном пробуди и приломогне рациЈа. Из тих заблуда морало ењу овог задатка . се родити тешко разочарење. Па и после тога неки су веровали у »русофилство« Бугар-
Јонеску о ситуацији Париз, 12Лавгуста. Таке Јонеску, шеф румунеке демократске странке, упутио је »Журналу« следећи телеграм: "Француска заузима дакас највећи став целе своје и сторије. Оаа је показал& не само све старз ратничке врли не, већ и хладпокрвност, издржљивост, увкђавност, једин сгво духова, воома ретке особине. Њен величаествен отлор допустио је Енглезима и Русима да спрсме своју офанзиву. Француска је тиме спаела цивилизацију и слободе света, јер би немачка побвда вначила триумф рвакције. Француска је спасла малв народе и она ће обе8бедити триумф принципа народности. Рлт може трајати још дуго. Лли ја сам потиуно еигуран у победу Саве8нака. Аусгри. а ћв прва пасти, ва тим ћвмо видетн оасвду Немачке и њзну капитулацију Мир ће би ти трајан и накнадиће огромне жртв9- Он ће преобразити Европу. Потпуна лнквадација Аустрија биће неминовна погодба овбиљног мирв.«
ОФЛНЗИВЛ НЛ БЛЛКЛНУ — Одјек у светској штампи Њујоршки *Г лО б» предвнђа, да ће успех саввзничке офанзиве на Балкану нмати веома озоиљне последице за централне државе. Нарочмто прекидок веза са Турском. *Волд» пргмећује, да ако су Бугари извршшш напад б*ли су аа то приморани офанзввом Савезника. Иницијатива није у рукама цвнгралних држава. »Журнал де деба» извесне државе могле су се узнеаврити да ће Савеззици штедети Бугарску. МеђуТим, офанзива у Солуну и присуство руских трАпа на Балкану којесеборе противу Бугара, доказују јаснода Споразум води иолитику народа који су с н>име удружени или који би се удружили. «М орнинг Пост«: Савезничке снаг на Балкану, састављене од Енглеза. Француза, Руса, Талијпна и Срба на путу су да униште армије краља Фердинанда. Бугарски напад није доказ поуздања већ счраха. Присуство свих савезничких трупа на Балкану пока- ! зује велико јединство и слогу међу државама Споразума, које се огледа већ ка свима борбеним фронтовима.
«Д е л и Њ у с«: Присуотво талијанских трупа на балканском фрснту доказ је јединство Италије са Савезницима. Од вели <е је важности факат- да појачања Савезничка стижу у моменту опште офанзиве против Бугара-
Преглед грчке штампе „Ризосаастис:“ Наауштање МаКедонаца. Каже што је било потребно да каже и савршено изра кава вољу сувереног маћедонског народа резолуција изгласана акл»мацијом од 30.000 Грка, ожалошћених и разгвевљенвх због ненародне политике која се води. Народу Маћедовије досадила су већ обећања и пао је у очајање због немилосрдног напуштања судбини од страве данашњих упропаститеља. Стога је било потребно да се нагласи да се он последњи пут обраћа Атини, у којој је установљена једна филијала нвмачког генералштаба који се игра Грчком. Потребно је било тако исто ва његов апел не буде упућен краљу, чији је.-Јод ненародних саветника, већ сувереном народу који се позива да спере данашњу сраиоту и да прегази неваљалце са задњим мислима који су свој престо наместили у... ,,Патрис и : Нечувена бестидност. Нека нам со допусти да обележимо најоштријим изразом тумачења које су вародној весрећи због силаска Бугара готово до Бистрице дали синоћ скулудо-гунаристичкв кругови. Да се није, веле, грчка војска двцобилисала, не би се данас Бугари усудили да сиђу до Лерина, Костура, Демир-Хи:ара и Сереза. Али, ако нису потпуно изгубили памћење, ови су људи заиста етигди до отепена нечувене бестидностд! Па, бедннпи једни, да ли сте ималн или ие мобвлизацију када сте Рупел преДали Бугарима? Нисте ли ви ти који оте грчком народу објавили да сте Рупел предали јер сте се уплашили од претње бугарског мајора, к ако сте нод оружјем држалн 300 хиљада људи? Нисте ли ви, пре предаје Рупелв, у пуној мобилизацијг, пригнали пред Силама из Споразума да ћете Бугарима оставити сдободан пут ако бн калгод затражили да сиђу ка Солуну? И најзад, нисте ли се ви сами, кслико јуче, хвалили да сте денобилвзацију извршили из своје ини(цијативе а не због ноте Споразума? Како дакле сад долагите да као крокодили лијете су8в што су тобоже Бугари због демобидизације сишли у