Velika Srbija

БР. 133

ГОД. I.

СОЈЈУН НЕДЕЉА 21. АВГУСТА 1916

ПРЕТИЛАТА ИЗНОСИ: Мчзвчзо 3 Франк« тромесечпо 9 фрлкггв гг.диЕМ.в 38 фравака . ЦКИА ОГЛАСИМА : Са?ав чтлги* 0’20 фран. од пегитног рвд». *Јг. > омаса жо аогодбв. Новад сз полаже дркадНК ; * дисловатскик заетупашогтаив*. ЛКСТ НЗААЗИ С &АКИ ДАН ПС НОДНВ Иои* с.г*та ареас Кра.г Срг Гек. Коаојлав: 7 Соауау РУКОШ1СИ са иК ВРАЂАЈУ Ог\ћ с*да»Дајв Колоибо јлнцц бр. 33 8*1оп:^а« ЦојвдиаИ бројезн ое могу добвти т Солуну аод е.•евдаје -Друитвв грчке штамле“ уд. Нулгародтпа* бр. 8, близу главве зоштв.

БРОј 10 сант.

Директор А,

ВРОЈ 10 сант.

Зжачај балкапског фронта,

„Бороа на Балкану за нас даага ОЗе ВОЈ тК« НаИМбНОВДН ,]9 Је питање жирота или смрти>. тв0 р., ц одбрант Взрдсна, 1едан сд најсассо >н?.ј дх француских војсховођа, генерад Сарај. Сна га н озбиљност солунгкога фрон

,,Минхенер Најеете Нахрихтен . У момоагу, кад ее нд Балкану развијају оаврацдје нвјош-

рлх раамерз, нијс оез пнтервса тл уанпмирвла је веома нмно дотаћа у краткам потезима заа неаријатељв н м јж сз с прачај овз акцзја аа езропски рат. вои ре ћи била јг> једаа од главЈош у аочетку дард^нглског аах ф акТ0 р аЈ ко ј и С у р.мунију предузећа српска- штамда јс ис :у ВеДИ у акцЈ ,ј у тицала идеју савезаичке акцијб; Од етупања' Румуније у акна Балкаау, управо кооаераца ци ј у балкаадки фрсвт поотго је јо савезнкчких трупа заЈедао са ; 0 д дресудн«- ввжности за енроц српскам на дунавском фронгу. : с ,. и Док саввзчички ллтгоОаа Ј8 пратресала питање, да, ви коментарашу огроман енаба се слом цеатралаех дрЖЈза; чд ј балкгнхких операција. ка ЕиЈвећма ускорио, ако ба , ^ а “|пријатељска штдмпа вззујо га взоНсЦИ од зрпгкога флонга, њихоз исход судбину цевтралкоји Ја тада био Јзк и кеодо-; Н0х државз. Постгј® јас.чо к љив, створили велики ратни; очевИ д И0) да езропски р».т зафронт. Неколико стогива хиља-; чет на Балкаау мора на њему да савезничких трупа звјвдно.’ и да Се сзрши са српсхим била би у стгњуј Ц« љ балклнск > акције за Сапродргти у срце^ Аустро-Угар-ј ввзаике је огцепљење Бугарскз сг.о, угрозата Будии Пгшту и| и Турскв од ценгралнрх држаБеч и, оауЈвтивши НемачкоЈ везу ј ва и љИХОВ слом . Са поетггву са Бугарском и Турском, при-) ћем тага ЦИ ља рептан ја у глав* нудили би Јв НА капитулацшу ј иом е вропски рат. О&илизв, много ранзјо него шго Јв '* , о: кс ј а тада будс предузет.ч ду случај даиас. 1амз бн биле у ; наажом долииом против Аустро штеђ--не масге стстпнс хиљада,; у га р СКв Д0И8 у е тако ввлико и можда чак и милиоки жртава.; р ап ддве рвзултате, да ћ ц .н У том8 смислу пиеали су ера дтраднв држазе уексро бити прп Се.у. листовп на много месвцај Н Јђ €Не да коле за МИ р. пре ввакуацаје СрбгЈе. Алита-ј Та акција олакшаће

да Је дарданзлско предузбћв! с "у шта1 Ј|

акциЈа олакшаће ујвдно , . ање руских трупа у мабило интерес прзога реда, чиј6]ђ арск равНЕЦу и надарањ , ру минималне резултате Силе Спо-1 ске в0 ј С ке кроз бодовите нреразума нису моглз предалдетп. | де1е Ердеља . А ввше јс него Тако Ј0 пропуштен Ј*диаствсни; извзсно да ће и сакезнич , сј 0 . мсменат в-зликз офаазивз о Д;фзнЗЕВ , на ссталим борбсвим! дунавске долинз. јфронтовима дати в,.шо маха вј Мзђутлм, Н цдц -1 су схзатити !полета значај Балкана по европски рат; С обзиром на значај овит фл' ј и успели су, и ако по цвну о-јката, не прет'ру,јсмо ни мало! громних жртава, да окушфају кад тврдимо, да је баткарски! Србију и дођу у даректну велу: фрснг данас одннјв .ћег звачаја; еа Бугарском и Турском. Тада.и да на њему има да се ре-• је взћ и дарданелско преду8ећб ши судбина Ег.роаб. посгало клузорно и Савезници | ~јк----х су, и ако мало доцкаи, прихза- ј „ тили идеју балк&нскога фронга. I ИиЛИТИЧлЕ оЕиГ*1 ј Огромаа заслугазато припада —— | ПО при8пању сане савсвничке 1 ! Атина. — Нова нота, коју Ке Спо- ■ штампе пргдседнику фраицу-кв разум предати грчкој влада сздржаће владе, г. Аристиду Бријану. Оз следећс: јв на еааезаичкоЈ коиф ренцији 1 1. Кошрола над пошташкпч п рлу Париву развио свој генгјал диотелеграфским саобраћаје .1 п заузеНИ стратеглјско ПОЛИТИЧКИ ПЛ&Н, ће арсепала, и КОЈИ јв ЈСДНО (ушно усвојва. про- 2. Прогоиство барона Шенк:! п свипушген јв био ДО душе момз- ју његових Егспата и шлијуна. нат 8Л саасавињз Србијв, али Атина- - - Посланици: Елиот, 1'ије сад НАСТало комплетг; р ■ њо јемен и Демидов посетилн су јуче г. Исгочна Војск^ И образовање Заимнса. Изгледа да су грчкој влади балканског фроатд. Зд, коман- предали нову ноту.

Атииа. — Јуче ујутру посетили су г. Заимиса посланици: Енглеске, Бугарске, Румуније и РЈталије. Атина. <Патрис> јавља да су посланици Споразума тражили од г. Завмиса да предузме енергичне мере против не.мачке пропаганде.

Страна штампа

в. хоана ко.манда иемачка саца пркзнаше. Немачка се у овом тренутку на] лази пред једном Аустријом неспо; собнОм да брани властите границе, иред Мађарском огорченом и гогово б^з икакво којничке с Јаге. п г ед Бугарском чији су нлтноги оаујећени од Сав-знгка и чије издаје неће о"та * без од.мазде, пред Грчком најзад чија је унуфзшнл слтуацпја и сув :ше до-

Балкаиска ситација Г1ариз, 2!. августгЊујоршк« *Та ј мс>: «Положај Бугзрске може се сматрати очајнмм, освм гко одмзх не раскине са Немач ом>Т а н» пише: <Силе, којг се боре против упадачз у Грчку, против взковног непријатс.ља, кога гртка нарОд хоће да отера са свога гемгишта не губе из вндз да мере које сатуација налаже Јосталом од!\ взрају народним тежњама и да су овлашћене и правне, пОшто Савезнаци пмају улогу заштит нвца I езависвости и уставнссти Грчке „Публик Ле.гер - ': „Веоиа су могућ нн иатерзенцијн Грчке и I отпуно нзз ловање Бугарске Велт.кн конфли .трешиће се на Балкану•“ „Лајпцигер Фолксц:јт_, пг“: Из свега се даје пр двидетп да ће и Грчкасту пити у акцију. Немци захваљују Грчкој Амстердам, 21. августа* Ф р а н к ф у р т е р Ц а ј т у н г !< : »Вероватзо Је, да грчка парод од акцтје Ру тугшје и с обзиром на прити Сак сил'Ј Споразума неће вдше моћи остати у резервц, у којој со налазио од почегка рата до данзс- До сада су се народ грчки и краљ Константин локаззли дос,ојнп наше захвалности и наших сп.мп»тп'а и ми :е иадамо да ћемо им то обоје ускоро моћи доказати.“ Наименованв Хинденбургово -Ловдон, 21 авг.гста. „Фосише Цајтунг“: „Рат је ушао у најкритвчии у фазу, која ће га несумаивз нривести крају. Мо.менат је озбаљДн. В.иге дего икад потребпо је дана-, да сви Немци удружени имају у г. перзлу Хиндс нбургу пеограпнчево повтрепе. „Ивнин Сун»: „Наиме. оваше Хиндепб\ ргово је посл?дица изпснађења од рЈмунске акццс. Кајзс,., иије 10 всо па полОжај X .нцСнбурга стрлнЧа већ нзрЗдн г хгроја, ]тачупају' и иа утисак. ,,Д е ј л п Т е л е г р а ф' : „Наименовзн.о 1 енерала ХинДенбурга са шефа генералшгаба показује <ригичну тачкТ садашпе ситуације у II м чкој, коју

бро птзнета, ха би имали потребеговорити о н»ој. Ето зашто је немачва влада дт ба сузбвла струју ке адовољства народа морала проквниги коњз. II г'нерал Хандеабург злм ипо ]е генсрала Фалкеихајна. Може. се д»нас тврдити да смо у почетку свршетка.“ Анција Румунмјв «Тан»: »Желети је да наши Савезници Руси ударе на Бугарску оном силином као на пругнм фронтовима и да Сарај нзврши удар који се од њега 'очекује. Треба извућн корист из ситуације брзином одлучношћу гкцвје.» ■Журнал де Деба-: »Акпија Румуније не треба да буде за нас пралика да губимо време и да нсрвсзно пос :атрамо барометар бугарске политике, већ средство да га обарамо улофељујући .максимум своје снаге.< ,,Ехо де Пари» : „Према аус. рзјским и немачким вестпма румунске трупе су господари целе жељ. мреже погранвчне „Дејли Мељ": „Р/муни напредтју благодтрећи вадмоћности своје аввјатике и тешке артиљери;е, коју јо дала Фрачцуска- < <Сун: и „Румунгја ће бити велики одлучни фактор рата.»

Преглед грнне шгаша „Патрис.» Догађај стуаања Румуније у акцију на страни Споразума је најжалоснијп од сбих који су могли да умање положај Грчкг. И то не због тога што Румунвја нма интгресе супротне нашима, већ гбог тсга што гледамо како силе нз Споразума свој о м р у к о м решавају балк нске питаг.о најпре с учешћем Дталије а сада сарадњом о РумунпЈом. Цгнтралне цвревзпе и Турска једине су гвропске државт чије је постојањо порицтње начела о народиостпма. Једна за другом су европске државе приступиле оним С л:*а које :е 6 >ре за н родеосно прибиране г арода. Грчка је требала да буде првл у својој борба. Међутим, њу јс нре,т, хитрала Пталија, ц тО на шгету њ-иих властитвх права Сада иргд нгма гдо и Румунија. II Грч! а, која је треоалт да