Velika Srbija

БР. 134

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 22 АВГУСТА 195 6

ГОД. I.

ПРВТПЛАТА ВГЗНОСИ: 3 ^раккв тромесвпно 9 ф?ан*Ј8 гоа*пп 1 в 36 ф;.анак» ЦЕНА ОГЛАСИМА Са* : 020 фран. од аетжтхог ро:» . д» ,-лдс* .1 догодбв. Новвц сј молаже х;.'«-.»мг в.јирс*рч!» д аведзнатсквк ЈХступнта-аг д • ДЛСТ Г.З/.АЗИ О оАКИ ДАИ 110 НОД 1 д» ел*т» Орла. С|.п 1*с«. Кон:-«»*» у С .дуВЈ ГУКОПИСИ СЕ ШС 131»АЂАЈУ Сга« у»лакд»је Кодомбо улида 6р. 33 8*!оаЦа» ':.1«ј4*и*8 бројввв со могу добвти Ј Сс.тупу »од ггввадјв ,Друагг»» гртае Етампв“ ја. Буггврохтожу бр. 6, 6д«8у гд»вв поште.

:>РОј 10 сант.

.Лпеат-д- --• 1 ПЗДН 0 ВИЋ

БРОј 10 сант.

БУГДРСКА ПЕРСПЕКТВВА

Ззаначза оојаза рата Бугар- вз. Оаа сз иовинује наредбп

личзозг коЈа Јд у оугарским кругсвзм'* аосгала потуларнх н

скв Румунија нв пзаеаађује јзр.али св спр ма ца квда кајаера, сз и тгј бугаргкЈ гесг мож-з смдтрати као знак урођзнв пе? фадности. Изтораја нам св?до | која ам јв »учини.,а мнргЈ добра*. ча да та нациЈа никада нијвЈ Нако се нећз тзшкадити ако објављивала рат и одређавала ј тога буде, јср је то, као што дан почетгса непријагвљ:тва, рекосмс-, својствзкн изра?« бугар нсго на аротав она прво муч кн наааднд сзога н-зпријатеља V тиме сондира ззмљиштс аа даљу а&цзју. У свзмх ратови мд до сада она је елздовале томе мвтоду- Сада пак нидимо, и ако са нвдозољно концгнтра саних енага, оач по војв<:м ш а

взлпма одлучујб са за ахцвју Ја. Алн сада кзда се кајбољх ви

и одређујв моменат початака непријатељг.тза. Моментелно изглвда овакво опродалењз ааго нагно али нијб: буглрски јо мен талзтет познат, он објашњава све. ј’ош од дефинатпвног закљу* чвња епоразума између Румунијв и Сазвзнзка у софијске политичкв и војае круговв по челе су сз посгепзно увлачзти звбња и узрујанозт. Што се кишз приблиисавао дан остваре ња уговора и излазка Румунзје из нзутралности, у СоЈ>а.ја су са држалв врло частз седниц 1 , на којима су дискутоваге по требнв солуцијв. Нвмачка која је бодрила над покрвтзм, умирује духове и двјв директиву бугарзкој политици. Званична се Бугарска показује привидно индифзревтна ор мз догађајама који оз одигравг.ј? и који ћ з се одигратл али опозиција, у договору с предст&вницимд зеиљз, кокбанира иа који ћ« се

ског мантатиге^а хх схв..гоња. Овакви взроло«ни престу ли пошгсвани су и цењени од л,уди који су по ирур;да слична са преступницима вли којнмч ти престуаи сдуж; као оруђе за проширхње енојах гранаца д осгварењс незакоквтих аспараци

тална саага трсши да се укоре њено зло, које јз распалкхо целу Европу, укишти и Правда, приацип универзалне хармснвје посгигне свој ц?љ, такав престуа не може улити поверење у своју искреност а још мање мо же да нзиени стечзно машљ-ње Ми смз уверени да наши моћни Савезнвци, који су носиоци слобод?, знгју да је Бугврска легло свају зала. Историјски су нзс догађаји увгрдла зашта је та нгција била соособаа и зашта ће биги у будуће сдособна. Вести, које нас овзх дана нагозешгавају, да се русофилска странка уздрмала, да се престолонаследнвк нв слаж •• са политиком свогд оца и да симоатиш : фран цуској нац^ји није нашта ;руго до блс ф и приарбма за изда. сгво. Код њах сем издајника нс по стоје н;> руссфили ни франкофали. Излишно Јз пр-ма томе набрајати аргументв о буг рском вероломлзу. Правичнв би било

начан отреети немачког тутор-јда наши Савезнкца пзступе са

ства и спаети државу која почињз да срља у проласт. До

I Бугарском онако како мисл ' да цоступе било да она капигулира

шао је моменат када је Руму-јда изврши издајттво или дл се н?ја задату реч исчунила. Бу јбори.

гарска, којој од њо првта шј већа опасност и која впе. даје онл тгј ка.мон спотицања који треба одклонити н привсстп крају сву европску трагедију, нија се журила да изврши о о што јв еамо њој сзојсгвеао: мучки напад. То би одугозлп

Као тпто је ма:ена алахерој* ска Срблја, вссталка часги и слс.боде искуси а горку судбиау, хумано је да и бугарски народ постигне иста н. ср -ћа. Кхо шт.о се њему пре нвколико мссеца см‘шила срсћа остзаруј-, ћа 8ав .ј в«'-.к л тгжнШ тато ћ ' се у

чеше и д«ље трајало да нијејнајскоријој будућности смгшхатх Сило Дамвкловог мача који висији нашч та срећа, не зато што над њеним вратом приморавк јћемо остварити свјје ндцгонал • јући да извршава оно гато ин-!но уједињењ"—јср, је т шрирод т. рееа њвгови вкхтввају. Намач Јни процес — него што ћомо окд о&јављујз раг Румунаји и слободип! од туђчна наш м ле нрши аресију на Бугарску да'и дра^е и бши свбдоци бугари она учини то са саоје стра- ске по :итичке пропасг,. Кзда

се то зло искорени онда ће се мкр на Балкану и у Европи оси гуратг.

ПОЛЗТИЧКЕ ВЕСТИ Агина. — »Каира* сазн'је да ће овдашњи румунски гшсланнк г. илидор бити опозван зхог својих герма нофилских осеКан.а п то на захтев Снаа Споразума. Атина. — Сазиаје се да Ке одговор грчке владе па нОту коју је Споразум прекјуче предао биће дат дан:-с пре подне. Влада Ке нспунити све жеље Ссоразу.ча које се тичу контроле над пошточ и телеграфом као и хапшење сввју непријатељских агената који се налазе у Грчкој. Букурешт. — Министарскн савет репЈио је проширеље манистарства увођењем мпнистра без портфел.а и др жавног подсекретара. Страна штампа Немачко признање , Верн, 22 . августа „Тагескајтунг'' (пешо граф Ревентдов); „Повдачење генерала Фалкен тајнз, бнн. шефз главног немачког гекералштвбл, може ее сматрати) делом кво последвпа пораза на Вердену“. „Пукунфт" (Харден); „Неиа сумње да значајна промена на челу нашег генервлштаба н:јз регулгат некога уепгха. Пре би се могао врнмнтн су нротан случај“. Држање Грчке. Лондон, 22. августа „Мсрпинг Псст 1 ': „Венизелос је је денр , који може снасти Грчку“. „Дејла Телеграф 1 ': „Догађаја који се одигравају у Солупу псказују да се гпчка пародна душа побуннлз и да је одлучвла да завршз бедну по медвју, која се вгра на штету Грчке“. „Вестмвнстер Газета": „У новој балканској сатуацејн сарадња краља Константкна п г. Венкзелоса неопходна је“. „Фргшкфуртер Цајтунг": „Ећчка влада предвађгјућн скори улагак Гр ч е у атцвју предузела је извесие меге, да бл се „моментаво“ сдунрла новеј ситуација“. Амотердам, 22. аагуотв. .,Б> р Тагебдат" (мг јор Мор- т): ,,Но може со иредвидетп, да ли ћв Венизе.-осове интрпге успвтг да бг-

цо грчку војзку у наручја Сиоразуна- Сво што се може рећк, то је, да се унлзв краљев у Грчкој сзхј вппхе смањује' 1 . Важнос? балканеког фроита Атипа, 22. августа, ЈављаЈу вз Лондона и Парвгв, да енгло француска штамна припЕоујв велаку важноет догађајана на еозунскон фронту као и овин догађајвма којн дрнају Белкавско Полуострво. Савезначкп лпстови сууверени да ће Валкан у најскоријој буд ћносги битн псљо великвх догађаја који ће решвти судбпну балкап:кгх држага и којв ће вматн озбиљву реперкусвју па закључење мера између ратујућих страна. СуГбареиски рат Берн, 22. августа. „Бсрлг.нер Тггеблат' 1 (граф Гевентлов); , Некачви генеразштаб пркпре ма, како г.кгледа. понсво сумаренслн рат без обзира што 1е се неутрални оив.т д.бћи нротвв Немачкв“' Акција Рутуније Берн, 21. августа. •Форверц« (пуковнвк Гедке): ,Према нашим информацијака центра~не држаЕе предузеле су мере д. би шрирале акцију Румуније. Ако је војска у Добруџи знатна, она ће заштити бок румунске војске, која ће моћи развити своје снаге у Ердеду. Очевидво је да се Румунија не ба одлучила на рат да није могла рачунати на обнављање руске офанзивв у великим размерама.»

Преглед грчне шташв „ЕлеФтерос Типос 1 ' (»Слободна штампа<). Грчка јавна реч није оскудевала у добрим гласилима. Од 14. овог месеца, дана великог атинског мвтепга, добила је још једно, достојно најбољих међу њи.ма. Имали бисмо много што шта казати поводом појаве овог новог грчког листа и аоводом уређивања грчке штампе уопште. Али све наше мисли у том погледу, као и многе друге, оСЈавЈвамо за доцнија боља времена. Нагласимо за сад да је новн лвст један потпуио модеран, европски лнст, и да се уређује у духу веннзелистичко.мПоподо.м ступања Румуније у акцију пише: »Није могућио да парод остане ви| ше у хаосу у коме се налази. Он хо! ће да сазна који су то узроци због којих народи које је њихов географскп положај начинио вазалима Цеатралних ЦаревшЈа п који економски само од