Velika Srbija

БР. 148.

СОЛУН, ПОНЕДЕГБАК 5 СЕПТЕМБРА 19 ) 6 .

ГОД. т.

I

ПРВбТЛЛА'1 А НјЈКУСјВ ... ■/-.I' 3 громееездо 9 » ••> гадишае 36 У *

I ;,к • л оглленмА Оигг-- ■ -л^.-в С.-20 ; од ествт.. т | .. >‘Ле ОГ.«Д-4Х 'Ј К1РОДби и. ћлп 00 и .. .1 :*• д . здвваг воа= . 1 5. Д ДвадЈ*': .•<::■ л»; за.т... >:. ЈВв&Л.

г.-:т кзлази (;=.,а;;и даи по

;!•--= 'Д;тл а *‘ Д' ?Г % V«# $4*' К*С’‘ / 1&**' •V

Иоиз емте кфвкс Кра* Срп, Гаа. Коцеукда у Сззуи.у РУКОПИСИ ОК 113 ВРЛЂЛЈУ От .1 • тдажцЕЈе Ко.товбо улицр. (5р. 33 Вв!оаЦа« Поједаан бвојвдк се в .ту добиги т Солуну ла/ егег-.г ;в ,Друлт*а грчке гстаипг" ул. лудтвроттсву 6р. б, блвгу гдавае воште.

ЕРОЈ 10 глнт.

'

БРОЈ 10 сант.

У

ј А

Г. Дзшанвл, првд-зедник фрг.ицуског парламента, ппи отварапу седнсц-5 дрзНао јг врло дирљиз говор, укомвје, пошто ја одао чает свнпма хероја којн СЈ, борећл С?> КС10ЛИНСКИ ва право, правду и слободу саоју нзрода, па!а ка олтар огаџбин«, Езнво лепв перспвкгиве к ј очекују Споразум и мале кароде који^све жртвоваше за унпверзалну х;.рмозају праситво сти. На. 8»вршетку говор.?, гД шЈ.зел је еа радошћу и одушевљењом гозорао о инторвонциј л Румунаје у европскл конфлвкт 8 о њ^ној з л Зз ксја ј > кење впше од пресудког значаја за срећан игход озог европеког крзопролнћа. Оа јз нарочиго изтгкао да со нвје могло сумњати у њену акцију, јеп као мала држаза она пија емел* прићи убицама малих народз. Злехтд, кад ее сетимо гроз ничавих мзулната прз две го дин?, кзда ее је у еш? вала судбине. ц в лог слободног света, к* да с6 је гло ухватило у кош тац еа добрим; к»д хладнокрв во и неаристрасно пролратимо раазгј европских догађзја до садв, дошли ба до правилног закључка да накакав акт цевтралних сила није бзо у стгњу да приволи Румун. ју да оста.!;е неутрална, а клмоли да гтриђ<= $ њихов ло;ор. Злочлнац нвма савнање до којих гравица м ?же ићи еа својг м рад'м и њсгов кримквзгнз позтуа&к са сзима нвродкма, на које многи ири д*нти полажу право, распалио јз духове у Мзо:им дож<вамг. Румуаска јо народ к*«о и српскр у Аустро Угарској, сггњс .0 и по т п н) ишчгз.бвао п д ја кгм, нс'?ли'то'-рд?и?г протиском туђ тна. У вгше јо махова ру м; нско јазао мљ*н»в захт вало да св систематском истребљав.ч њу потлачешгд народа ;т..нс на п;тада свзточИаци квлне, алп иптереси з '-»ље и п л?тич ко пги ;ика гису о *да дозво љазалв да св потбгие мач за правду и слободу. Р мгакја је не са мало туг- проорлтил* ил вавију храбрв Б-лгиј«, чиЈи си нсва недопустишз бати ор'ђ< тввтонгклх хораи, него н» против показашв самопожртлов .њ<» и самопрегорбвсњв аа част и правичност. А са још више бола у души

Из чланка Станислава Грабског

она м.;.р;,дз озтд сведок а посматралац позлачзњу вдгаих исполингких ратвпка пз н»ше драге огаџбиае, обтављајућп В8м притискзм н.‘: шзх душмана. ј Св:: овв па И 5ШОГ0 другв рв|бкне нбпоЕољнз појаве јтгцт-ле|су врло еилно па ос?;ћзњз е јментдлптет румунек ;-г народ: |код ксга се жеља аа осввтом, јжеЉа аа правдом и слободом рако раззише. Дгвзеа цзнтралних сила да с.о потчиав сга 1мали пароди као веспособлн за јсамосгалаа живог, ж«ља да сс • у целој Еароаи успозтава пр.г;бо јачег, првд ксјам ћв свокл јдрхтдтз и пввршавати КЈнрисе | угњАтачл, жеља да трзумфује нзправда одјекзуле су с. лноу ■ Румукији као ц у целои сб ту. Румунски нфод Еије могао сстата инфф:ренгап арема озак 82м нвзаг.онитЕМ претонеијамз. Оа јз крло својв опргделење до бољих прилвка. II гада еу сз догађтји разбистрили, када . еу се румунска држазница у всрзла да ће езсјаи учешћем на страаи бравилацапрввде при помоћи срсћиом свршетку ово' ковфликта ови нксу оклввали. Са касвам са одуш<Ељењем бсре румунски СКНОБИ р. ДИ ОС тз Јр р ња нзцконалаих асаирацијз, догађаји нам јасно показују- И квда се овај р>ат приведе крају, када се буде за зеленим столом решзвало о укидању аном>-лских л кеспособних за живог др.га.ва, Румунија ће стварно имати пра ва да присаједВви т« риторије на кејвма жчве њени сународнаци, к: о што ћ’ мо и ми нргсаједи н-ити све покрајвЕе у кој, м сди ше супска душа. Из сШр.Х као и из кногих дпу ггх ргз.тога није се могло сјм њати у акцвју Румунгје. ПолитжчКз вести Атина. — IIс ви мшшстар спол.них послова, г. Кира анос, објавио ]е зва нично 1 вегово наимсноваше свиха посланвцима Снла Сиоразума у Атпни Атина. — Г- Калогеропулос изј -вио јс у *Кери«: Ја нарочиго симпатншем Француској и Енглеској ше саи луго ступирао. Али, ја сматрам, да нам јс ш требно још мало времена да нр. учимо у свима детаљима спољну си туацију.

ОСНСВИ ПОЉСКЕ ПОЛИТИКЕ пољски Ј-рзјеви. Ов )1 <малу» Пол.ску, по њиховом мишљењу, тораКе сгпорити сзми Немци, јер опн неКе иматл рачуна да увеКавају број свзјих пољских поданика, а друго Немци ће пз-

б’ низу члаиака иод горњим иасловом у лпсту »бргага Ро1вка» професор Стгпислав Граоски покушао је ва

међу своје државе и Русије створи и

„ државу, да ои руске границе помакла разЈГсни основе садашше по.гске по-, 1 Ј 1Ј Ј „ што вишс на псток. литш е ,, гт Алн... аустрпска влзда иаредилг је На прзом ме 'ту доказује да с\' По-! Ј 1 1 Ј п • , • ј «главном иационалном комтету> у љацп стали уз Рцсију не из бојазци.,' . Ј Ј „ ! Галицији да лнкпидпра са политиком од Јерманпзације пла због неких прн- - 1 . • ‘самосгалнссти* н председиик је овог времегшх ила сдучајапх рачуна, него - ^ Ј по сили оснсвппх нсторпсквх задаћз! комвтетгЈ У Ј д,! 1 седкици с ботом у нољдке пс литике, јер су уверени да Д У ШП мо Р ао "Фвтш : *ц нтралве дрјв антлгонизам нзмеђу Пољске и Гер- жаве о^ободиле су Пољску не за нас

маиије вечитог ксрактера док ;е аатагонпзам нзмеђу Русије п Пољске прквремђн, он се појавпо после педеле Пољске п кесга! 1 е га чим се она понсва уједкни Пол.ски ка.чд, лели Гр?-бскн, онределиО се уз Ру пју из Ова трп разло-! га: Ј, што је здравим ннстниктом.осОтпо да ће моћп добити слобсду н независиост само у том случзју ако одлучао сгаге као савезник уз јгдну од

кего за себе < Постало јћ јсс о да су центра не државе протпв независвс Пољске ма у ко.м облпху н обиму. У нреговорииа вођским између Аустрпје н Немачке за Пољску су, по речнча Грабског, свега тра могућностн: 1. прп аједшБПсе већег дела Цтрства Пољског Аустрији и стаараше од ове областн зајеаио са Галпцијом трећег саставвог дела Аусто-маџ-.рске монархије; 2. оделпваис Галпцпје од бустрпје, која Сш заједно са окупи-

зараћеннх странз;-2, по најпростијој • рашш деловима Волннзје и Литве као

логпци јас :0 јО да у овој б роп само побсда Русије може удружпти раскомадану Пољску, док бп победа Аустријо н Нсмачке довела до нова потеле пОљских земаљ'; 3, историска будућн сг Пол.ске везана јо са будућношћу свпју Словенз, пемачка победа ссигурала бн немгчкој раси на вскове владавпну у срсдњој Евлоли. Велику Пољ ску п стигла би судбппа прибалтпгких словенских земаља н по;ели ба ја пслу незајажљивн п триуифом занесена ве мачкм вндустријалци, трговцн, економи, културтрегерн и полатичари, чеј ' ој ' експанбији не би било граница. Критикујући комбинације ош.х пољских политачар.Ј, којч су хтели будућност Вољске да осигурају на основу прпјатеЈвства' са Аустријом и Ггрманијом, Грабски велн да у том случају те би могло битв ни речи о уједињРњу пољског народт. Л. ст >Ро1еп,< који излази у Бгрлииу не само што се лака срца одрпче од Познаиа и Шлезије, него се ста ра да убедц пољско ируштво како ће Пол,ска, после победе централних сила цобнвшн Белорусијг, Волпнију и Поаолију бнти бо аго компсзнрана загубигак Велике Пољске. Ова комбинацијз, наравно, н»је могла' битн примлеиа, јер пољско друштво зпа да је немогућа лолннизација елемената ових области са врло развијеном националном самосвести. Оида је дошла др\Га комбвнација Почели су доказиватп да треба створнти макар >малу< независну Пољску, којој ће доцније са временом прићи и остали

засеона пољска целииа ушла у немачки савез са оним правима, које имају Саксонска, Мекленоург ц дју. Прва је комбинација одмах одбачена и сад Пољаци имају да бирају од ово троје једно: тлн да буду нрвдодани Аустрији са Галнцкјом или да заједно са Гадицпјом уђу у сгстав пемачког савеза са својим краљсм, I оји ће бити потчињен немачком иару или, најзад, уједчљење целе Пољске под скин • тром Рускрг Имаератора — пољскога краља са Русијом у државо-правном савезу. Псследња комбинација, но мишљењу Грабскога, најаовољнија је за пољски народ, јер му оз словенских парода не прети денационализнрање.За иотврду овога Грабскн тврди да за последњих 60 год. Р/спја ннје у Царству | Пољском поруснла ни једно пољеко !село, као што ни Пољска за пезесет година своје управе у Галицијп иијс претопила пи једно русикско село чак ни оне где су та села са свију страва опкољена пољском већнном. За то нема основзних разлога бојазни ;;а ће се руско-пољска Оорба наставити. §. Пр8П1вд грчне ујта^пе Света борба <Неа Алитијн < (од 2. ов. м). Општи напад српски који је почео прекјуче наставља се и развија са усаехом. Храбра војска хсројског принца Александра развнја сву своју активност !и потискује стално непријатеља заузимајући његове положаје. Нанаредбу '»Напред*, нздату лично од срлског