Velika Srbija

БР. 149

СОЛУН, УТОРАК 6 СКПТЕМБРА 1916.

год. т

ирктплата ианосн: 3 франк« троноеечло 9 фг,?,и*е&. год»з:н.е 36 фр»наг» ЦЕЈА ОГЛАСИМА : С<жт{ 1 * с.гддс* 030 фран. од петагнчг рег*. еећ» огласз >о аогодв* Ноелп, сс пчда те Ј.рж»»К№ ■сквојфжа * даздскнтскин гаетупБЈГжтзмЕа, ЛЈСТ И8ЛАЗИ СаАКИ ДАИ 110 ПОДЕИ Поит сдетв преасо ЈСрад. Срп. Гс-к. Кчпотдд** » Солукт РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАТјАЈУ Ста* рвдакз;»је Кодожбо удкца 6р. 33 !С*1опЦп« Пој?дв*н бројвЕв се могу двбвтн т Содувт *од сгеадијо ,Друшт*» грчке штаошо а уд. Вудг»родто »7 бр. б, бдЈсеу гашше поштв.

БРОЈ 10 сант.

ДОК САВЕЗНИЦИ ПОБЕЂУЈУ...

У нвмачкои главаом стану;п»дном фронту врше

настављају се жиао коифарен- нритисЕК на не.мачко трупв и ције о морама, ксјз ее морају најмзње олабљењв ма којег фрон првдузбти ради поправкз рат- та убрзало би нзмачку катане ситуацаје. Држаае Чвтзор-; строфу. Очевадно је дакле. д^,! ног Савеза труде се грознача-;о неком нгмачком учешћу у во да проаађу чудо, које би их'балканскам онерацдјама не момогло спдсти од нзкиаовне ка |жз бити говора. Нвмачка је тастрофе. Нзроди нзпријатољ- ; била принуђена дз са Балкква ских држвва упрли су очвјне; позучв својз трупе онпа, кад погледа у Взрлин, одакие очз- је њена ратна ситуацнја била кују епасење. Међутим, дск цен-! мањз неповољиа нзго што јз тралне државв са својим савез ! данас. ницима дебдтују о мерама, којз| Друго внхересанио патање,

.Положај Тнсе је јако уздрман. Атина. — Руска штамоа пише да ]Спорззу.м не треба да допусти да повелпка I стане смешан у Грчкој. Он мора категорички тражитп да зсмљом управља

националпи кабпЕсг иначе Савезнвца морају заузета Атпну. СИТУАЦЧЈ^

Политичиа Од политичтх догађаја још увек којо/Иу аожњу иривлачи држањв Грчке. У њој су мање кего икад сре/јеке аолитичке ирили ■ ке. Нако је ачиинска атмосфера оби ваљало продуаети, силе Сно-1 које наши непрзјатељи претре- чигиКена сд Шенкових а!ената, разуиа и њихови Савеззицл] сају јссте проблем поделе Срби- германофили грчни нису положи разаијају свв псвољпзја сзојеДе- Ово зааста кзазива смех. О ли оружје. Лабинет г. Калигероофавзиввв операције. Дск наши. подегп Србије води се дискусија -фулсса иредстаеља њихову нову. непријатељи покушавају да важ- ј у тренутку, кад су највз1те шан | мсжда асследњу аобеду, Сазезниним ковфзревцзј&ма умиресво-!се за њено сслобсђење, кад ј е. Ч и аак без обзира на аолитичке јв народе и подигну опао мо-јмсжемо слободно тврдати, то : троавице Грчке аредузимају у А рал својих трупа, Саввзничкз ослобсђење питање најскорвје тини и г Р чк '-ј

армије напредуЈу пооедоносно на свижа фронговима.

наЈскорвје будућности. Али, ми разумемо немачку такгигсу. И то .је срост,

Из немачке штампе сазнаје,обичап блеф своЈстзен само Нсмсе нешто ваше о конференци-1 цима. Сигуацвја Савезника на јама иаших непрвјагеља. }вдно!Балкану је веома повољаа; И:точ-

мере за обезбеђење

од главних патдњп, коЈесепретреса у немачксм главном етану јесу потребне мере за спаоавање Балкана. Према »Франкфуртсквм Новинама“ решено је, да Бугарска и Турска сложнијв и поверљивије воде опера" ције ; као и да у одбрапи Балкавп узме учешћа и сама Немачка. Ово решење је потауно бесциљно, јер је неостварљиво Њаме се најире признаје, да између Бугарске и Турокв по* етоје изввсне дифервеције, које прета да пргДу у сукоб. Турска одбија, сасвим природно, да са већим контингеатима учвет

;на армиЈа предузима врло успешзу офанзиву са ј}га; румунске, српскз и руске трупенападају жестоко са севера; доведена је у питање веза између Не мачке и њених балканских савезника, чаји бз прехвд взазвао катастрсфјг- И Немачха, најоре да улије вере своме разочараном народу, по том да обмане Буггрску и Турску у своју снагу иставља питање о содвли Србије. И А>в в ликодушна« према сво-

своје војске на македонском фронту. % Ратва Од највеКег су интереса оаерације па нагием фронту. Сраска офанзива дала је досад сјајне резултате. Велики број еажних бугарских положаја узет је, Лерин је аао , аад Битоља је неизбежан. Савезници су такође на нашем фронту иостигли знатне усаехе. Офакзива се насгавља са сдличним шансама. Румуни настављају своју усае шну офанзиву у Ердељу ародиру Ии све д\бље у Мађарску. На фронту ДЉруџг удружене сраскорусио румунске труае зоуставивши бугарске наааде арелазе аостепено

јам савгзницзма, управо „бгаго дарна« за њихову проливену крв у офанзиеу ради немачких интереса, она | Руси су имали зчатног усаеха оставља Аустрији и Бугарској, \арема Немцима на Злотној Лиаи. вује на бугарскомЈ: фронту, по-!дв то нитање сама између себе,.^ Вараатима настовљаЈу аостуашто еама нема довољио труаа,' регулЕшу. | н0 надирање. У г.гавном чида браии своју властиту тари-Шга би се на ово могло ре-; ?<е се најшире ариареме за иредуторију. Обећањз пак, које Н8- ћи? Ми дрЖкмо, да су најбољи зимагое одлучних нааада мачка чвни Бугарској, да ће ! комептзр речи Максимилијана јој послатл помоћ сасвим је илу-1 Хардена, када, пошто је насливорио. То је само нем&чки блеф, ] као дрним бојама ратну ситуада би Бугарска шго дуже дк,-,цију Немачке, првмећује: “За зи ерло осетно нааредовали , заувала огпора- Немачка није била] Немачку је сада најмање моме- зевши читаве сериуе немачких аоу ст&њу помсћи ни Аустро-1 нат, да регулисава односе чове- ложојп и заробиаши за последња Угаоску прилгком послвдњеј чанства и дели сзет.« т ри дака близу 7000 зарсбљеника. руске офанзиве; она ке одго-Ј Оаерсције се настаољају веома у-

На зааадном фронту било је знатније акције само у Никардији, где су Ечглези као и Францу-

Политидкз В6СТИ Лондон. — Граф Андраши и остали

она ке одговара на преклиљања Мађара да! их помогие протав Румуаа, ко-| ји све вшпе надиру у Ердвљу. ј Најзад, 8ар сама немАЧКа шт&м-; па не признаЈв да се ни са јед-' шефова маџарске опозиције траже да ; НОГ фронта нв може И но СМ9 се ад иах оозову делегације које Ау- ' ает у сфанзиву и заузеле сериЈу одвојити ниједан немачки вој-;Стрија одбија да сакуни. \ау:тријских аоложаја на Карсу. НИК- Осии тога, РуСИ ва ИСТОЧ-| У маџзрском се парламенту развила Велики брОЈ заробљеника иосведо Н0М, а Анг Л0-Францу8И на 8 а- јака дискусија о режииу у Мауарској. к ива важност њихове акциЈе.

спешно. Комбл и Перона у оаасности су. На Вердену иоследњих дана није било скоро никакве ак ■ ције. Талијанске труае арешле су о-

На азијеком војигиту оаераи,ије последггчх дана нису од ослнке важности. При свем том Руси су имали усаеха код Витлиса. Резиме св:га Је, да је оашта ситуација на свима фронтовима не само задовољмајуба, вгб ееома иовољна. X.

ДВА НАРОДА — Признаље српоких заслуга Париз, 6. ссп. Под насловом “Два на[.ода> пише на уводном месту: „Тан“: •Јучерашши дан донео нам је дзе важне весгп: једна је о напредовашу српских трупа које су потукле Бугарс и гоне их у правду Битоња; друга је да је краљ Константин образовао кабпнет са задатком да оправда уступаше нацпоналног земљишта трупама краља Фердинанда. Ова супротност праказује нам укратко две полптике: с једне стране озбпљан пуг, са впсоким схватаинма, свесност и поштовање уговора, стрпљеље у пскушењу, издржљивоег у напорима и [најзад реванш. С друге стране, колебање расуђивања и моралног скисла, гажење дате речи услед страх од опасности, слабосг воље, Сутрашљица ће нам показати, какве ће бити послвдице ових двеју политика. ♦Мп смо тумачи једнодушног мишљеља Фравцуске и њених Савезника кад велимо да је сраска победа једна од највећих радости последње две године задовољавајући уједно нашу оданост приву и нашу радост у правда. Нема трагичније историје него што је била историја српског народа од месеца јуна 1914. год. »Српском народу, изабраном од Немачке и Аустро-Угарске као повод светском рату тр:ба приписати да је свг учинио, што је могао. После прзог повлачења изван своје нрестонице коју је било всома тешко држати, он ју је понова гордо освојио, по том су следовали нови ударци. Он је извршио сурово повлачење, приликом кога му је Савгзничка флота оспгурада спасење. II ево, где сад на равницама Лерина са силним полетом српски батаљони гоне трупе Кобурга које се повлаче у нереду, *Србија се Ератила у коалицнју Њено враћање је величанствено. Ми смо јој дала пушке, топове и митраљезе, и она се свим тим служн са неодољпвом силином и то почиае одмах Ј - едним ремек ударцем«3а то врсме, грчка војска наставља даљу капитулацију нз принципн. После Рупела, Кав 'ла. Она предаје судби^У