Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 151

Еаи:ег *всра било узрок те су Савезнихји пролили толнко е рзи да би стигли до места на коме се сад налазе. Пека бп крв налих јунака и сузе ^ фчкога карсда постале поток којн би удавио дворску мзфију која је издала отауоину. (Врој од 0. септ ). « Риаоспастис' Нисмо ни тренутка сумп.али да Пе храбрп Срби, ови дра-^ гн савезници грчког нгрода, б.ати победиоци у борби против варварских Х>на—Бугарз. Јер нисмо никада престали да вгрујемо у узвишену правичност и непоколебно убе^еше и перу херојских Срба. Србн, историјски јунаци балкански, намучени борцн за народна права и народну част, морали су победити и матервјално, опи изванредпи и неупоредљпви победпоци моралив' Није бнло ј могућно да шгхова морална велнчпна не успе дј се наоружа свнм слементи-

ма потребним за пооеду. Вера постиже све. А у победу Срба нксу сумшалн сри прази Гр^ци, они који су осећади тако дубок бол што је и Јвихова држава била узрок да страдају херојскн њпховп Савезнпци, и који непоколебпо верују да су ове нове побеге српске гласнини све већих успеха који Ке успоставити Ср5ију велику и недељиву, као н 1 то је славна и њепа херој ска душа. Ми који се нгсмо устезати да изразимо према Србима наше симпатије лојално п отворено, парочито у поглсду свега онога што је Грчка, зна се како, бвла наведепа да учини према њпма, ми се особито радујемо њиховим успеспма и желнчо нм нз свгг срца да стшну у Софију а одатлг у Београд и дал>е, у земље њихових народних снова н жеља. (Број 25). Пол Луј.

СА РАТНИХ ф.ОНЈОВА Са нашег фронта Берии и Декпекура од гнгло француг' о „ , скпх трупа. Солун, о. септс.мора. I

У току јучерашњега дана г^ста јс магла јако шкодила активности операција. Ситуацпја је сстала нспроме-

Нови успеси на Соми Лондон, 8. септекбрз. Отличпо нвм новости стижу са њена. ГГриликом заузећа внса Кзјмак- ^ фровта па Соли. Кзглеске трупо почалана српскс су трупе занлениле 2 нравило су своје псложвје северно митраљеза. 5’ сколпни Писедерије за | од мајура Мон'в и у окотикц Кури робалн смо 42 непријатељска војника. лота напредовали су на фропту од Послс једне јаке борбе Бугари су 1000 Ј г Р дп ' Франпуске труне п Р ед у тт_ I зеле су огорчене нападе и злузеле прекјуче постали господари села 11о-1 Ј 0 роја. Итзлијансбн гарнизон који је бранио село, у место да се повуче дозволио је да буде опкољен. Борио се од 2 часа по подне до дубоко у ноћ. Око 8 часова у вече, чули су се јасно у сред пушкарања, узвпци: «>1\и вела Савоја! Жввела Идалнја! Нс зка се шта је било са гарнизоном.

Румунски коминвке Букурешт, 8. септембра Румунске трупе стално напредуЈу у Трансилванпји. Оие су сломиле аустроугарски отпор и ззузеле варош Фо гарас. заротиле су у тој борби 800 војннка од којпх су 10 официра. Оне држе Бара Олта, важно стратегнј :ко мссто 1 -ој’е је удаљено 30 миља од траппце руиунске. Руско-румунске трупс устаповиле су дефа гзпвне линије на јаким положаји.ма сд Расова, га Дунаву, до Тузае, иа Црном мору. Руски коминике Петроград, 8. септембра Запад. и кавкаски фронт. — Није било ничега важиог. Мемачки коминике Лсндсн, 8 септембра Јучераигњп немачкп комииике ј:вл>з:

су В рмчндовилар в Бзрна, заробивши 700 војника. Нзмачки песимизам Берн, 3 сенгембрз. „Франкфуртер Цајтунг 11 нише о

кедонвјп. Какве препрске они нвће] скршити, гоњени једном неозољивом снггом, која је у њива и глгдујућп једном од најилеменитјих гагона и несалом.-вивоЈ’ еољи - Онн надиру у своју стаџбину, која им гружа руке. Они су се напатили, али су очували наду. ПрокламаЦија, коју им је упутио њихов јуначки шгф пршц регенг Алек сандф прва је каграда њиховог јуначког држања. Они Ке ускоро добити другу ступајући на своје земљиште. Слава народима, који се бране до последљЈгдаха- Бузућносг нрипада њнма. Они, који себс н^пуштају, осуђгии су на срОпас!- 1 ' (Рагио).

Британски фронт Лондои, 8. септембра ; 1 ,описнј:к Рајтерове Агенције на енглеском ф]гонту у Француској теле графшие важна факта о борбама последњих дана: ]. Непријатељ је нретриео огромне губитке. Ппкада он нвје имао тако велнке губнтке као овгх последљвх дана. Према нзвештајнма потпупо тачним, пјгопорција лешеиа којп су покривали 6ој’ио поље била је 8 Немаца на једног Енглеза. Ми смо нашли препуне ровопе са непријатељским лешевима. Пзгледа по овоме, да су Нсм ци у току борбе добвјали и појачања. 2. Важност учешћа у борби енгле ских блиндираних топова. Пнтересантно је кстаћи велику храброст њихових посада, које су се бсз пкаквс бојазни по жлвот бацвле у борбу и жучно нападале непријатељске положаЈ’е. Блинднрани су аутомобили о чистили од непрпјател.а шу му ( !>уро која је давао дуго и д> го отпор нашој пе-

последњан операоијама на С 0 мг : 'шадија. Два блбндерана аутомобила су „Нооспорно је да Французи п Енгле -' нарочнто у овој борби учинили велпке га вмају ва Соми ст; аховату надио ј услуге. ћпост, у ногл(ду на артаљерију као ! “ и мусицвју. С. везничка петадија је

многобрсјнија од ваше, тако да св у току папада пашв еојнепи у првзм редовика налаге у правом паклу".

Бријан о миру Француска за рат до краја

Париз, 8. сешеибра_ ,, Одговарајзћи на представке Г.ерока и КомоЛ пред падом СО ц 0 ј алистич!<:ог посланика БриАкстерлам, 8. сеитембра. Г. Еарл фон Вагапд, дописаик „Њујорк Ворзд.а“ на неначком фрон

сона о опортуности мнра без одлЈгања, како би се уштвдели људи иновац, нзговорао је Бри ■гу Соме у једном т.леграму вели,]јан ову сјајну беседу: „Францусда су варошп Перона и Еомбл ј«ко' ка која кије драговољно ^шлау изложене опкољнг.ињу од етране Са-! овзј ужасни рат, пзсле 40 годт 'веапага .,Не бк бсд 1 чудно, в-ели оп, | на мира под вгше цего тешким ! да оае две вгжне стратегијср.е таппе пређу у Снвавнвчкв руке“,

Четворомесечни плен Ловдон, 8. септембра, Према јелпој квзничној статиоти пп, савезничке армвје на свима ев ропскгм бојакм нољима, у току од •Пзмеђу Женшп п Комбла напустили ме •» ларобали су 400 516 војнисчо известап број утврђених ровова, ка и офидвра и заплепвле 1161 тола а;шсмоих I редходно улмштили пашои' и ^624 митрпљеза. арлил.еријом. Шмеђу Белоа и Нар«пчдовллера г.овуклм смо сс: мало. Па левој сбалч Ме е, француске трупе у току рапада ист. од Морт-Ома успеле су па заузму један кат ропов скп слеменат.«

и болнам услсвтма, била јв м.ч к4 нападвута. На ову земљу, цвнтар и одблесак најплемени тијик идеја човечанства, насрнуло с^е на најварварскији начан. Да би њј напао, н< пријатељ је прешао пр;ко искасапљеног н крвдзог тела малих народа, чија је неутралност гарантов^на. Када је пре дче годинс била шаашион правд, када ј® имала |ту част да заустави кападача и јодбрани цело чдвечанство, ви

Немци признају АмстерДам, 8. септ<бра. Кемачка штампа пригнаје заугеће канско

После првих услеха | взлип : лПрсговарајте о миру, — Франпузи о српској војспи — јкоји ћг оскрнгвати успомену на [оне, који су пали. Кад у једном Иариз, 8. септембра. јдепартману ове земље гл< д м д

Журнал де ЈДба» г.ише: «Евосрп- гнусне злочине почињене над : скпх војпика, Iдј вративши се на бзл-[ стааовништвом, кад вгдимо стар ссмљиште туку Бугаре у Ма- ц>', жгке и децу одвучеке и зло-

став.љане дивљачки како изгледају ослобођење, у томе моменту ви гсворите: »Пдите и тражите мир !« Ви рђзво позаајсте племениту гордосг Француске, ако држите да она можв примитп мир ртди уштедв милијарди, па чак и крви, мир под тако понижавајућим условима. ТаЈ мир би бао немачки мир, примирје и будуће генерацијв биле бл стално угрожене. Намачка гордост нагнала би их да отпочну понова борбу пропуштзку данас. Ако се хоће, да мир цв«та у свзту, да идеје слободе и пр&вде царуј«-, трвба желетл побвду Француске « Говор г. Бријана изазвао Јв бурзо и једнодушно одобраван>9. Парламвнг је одмах изгласао, да сб оа објава и и:тзкне .јавно такатама по целој ФраЦувкој (Радис)

Енглескапрокламација Грокламапија у енгл. колонијама »Агенција Рајгер« саопштава да је ових дана у свима коЛонијама Велнке Врптаније обнародована опа прокламаиија: *Дуго 1 одина патећи се и стрздајући под турско.м управом, Араби су тврдо веровали да ће доћи д-п када ће моћи вратши изгубљеиу слоботу, за то су се чесго н бунили протшз турске управе. Злочини садашае цариградске владе и њена потпуиа сервилност према немачким струјама увуклн су Турску у овај кесрећни рат, који је довео на ивину пропасти. Велики шериф Меке и друге вође Араба решила су да је дошао час да се збаци турска владавена и да се утврди независност Арабије. Енглеска је увек бмла наклоњсна тежњзма Араба, али је њено раније иријатељство с Турском чинило да се држи даље ох овога покрета. Сада пак када је Гурска везала своју судбину за судбину цевтралиих држава, Енглеској је остављена пуна слоб.-да да па делу покаже своје расположење г.оема Арабима, који су стали уз држаЕе из Споразума у борби против з једпвч■ ог кепрнјател.а. Еншеска се стално држала политике јпеиешаиа у религиозна питања, а у псго време није жалнлз никакве жртве да оснгура света места ислама од свију насртаја са стране. Тврда је њена одлука да ова месга остану I од управом и влашћу иешвиснпх муслимана. Војно време још је отежало и иначе опасан пут у ова све 1 а мсста. Али поступа< велнког шерифа Меке улива наду дг 1,е се моћи предузети такве мере, које ће омогућити муслиманскнм поклоницима мирно и удобно пссећивање сзоје СБетиње*.

И38ЕШТАЈ КЗ СРБИЈЕ

АранђеловиК Ммлутин геометар Женева распнтај за Момчила и Синншу је су лм здрави. Пзвести Душана (Хотел «Сомос«, Атина) ;а му не могу новац послати, Гиста мп неда ни једне паре. — Зорка и Јела Тиндић Јаго двиа. Арсенијевић Радисава, тражн жена ЈБубица из Паланке и јав.-ка да је с децод зтр ва а радаа не постоји Ачрамоввћ Плвја 3- матурант треба да се јави Олгп 3. АврамопиК преко ГЈерс Кушаковнћа Жепева-