Velika Srbija
БР. 222.
ГОД. I.
СОЛУН, ПЕТАК 18 НОВЕМБРА 19*6.
;;гетилата пгиоси : Мвсечго 3 "'омесечио 9 урапака, годвпње 36 фраваха ЦЕНА ОГЛАСИМА : Свтии огласп 0.20 фраил од петитног ред», веФв огдаси П" погодбв. Новац се пол»же државитм комесарвма Е дигиоиатсквм ваступвиштвима. лист излази сваки дан пе подне Пошту сдати преко Краљ. Срп. Ггперал. Консулата у Солуру. рукописи се’не враћају Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8а1ош(јое
Поједвни бројевв се могу добвтн у Солуну код агевције г Друштва грчке штанпев улица Булгароктов 6р. 5, близу главие поште.
БРОЈ 10 сант.
I
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
ПоследљЕ напори Мобилиззција цивилног становништва
утралншх држава, значи^да ће Савезпици ускоро признати као званичну провизорну владу у Солуну
Први озбиљнији владалачхи акт аустро-угарског цара и краља Карла \ Ш. несумњиво је предсанкција предлога аустријског минастра предсвдннка КЧрбера 8а мобилизацију целокупног циввлаог станов ништва у Аустрији и захтвв да сепредувму кораци аа примену истих мера и на ставовниттво другог дела мевархије. Такав почетак можз да буде само знак игнорисања жсља и воље ра8нолаких и маогих њвгових подааика, И, С ДРЈгв странс, 8нак државае немоћи у најодсуднијим моментнма развић-а крупних и судбоносвих ратнах догађаја. Ако се овај корвк нз поткрспа разлозима подређеноста монархије вољи кајзеровој, њемг с& на у ком елучају не може да осаори тежња, да се државни брод и диљв упућује и води трагом Ваљемо вих жељз. Форма нч маЉа суштину; она, у оба влучвја, садржи у себи евеет о страганом положају Ц а н тралних Сила и њихових умоболних сазезнаца. У Н мачкој се 8акон^ки пројекг о мобилибацији цивалног становнишгва ввћ налази пред форумом н»родаих предегавника. Тамо се настоји да се поеледњем поткрепљењу кајзерова бевумља даде форма народне воље. Међутим, у Аустрији се игнорише и т» форма, да би се истакла подрбђз ност улоге Карла \"Ш. и манифестовала иетина: да ов није народаи изабраник. Њзгова воља иставља се овдс као кајзерова жеља, и он јв народима вамеће, Јер њихово одобрење не би могао да добвје. * Важност захтева Ваљема II. и подређеног корака Карла VIII нијс толика у Н 1 чину примене, колика је у озбиљности стварве но требе Исцрпљеност предвиђбних резерава, а при том стално повећавање притиска незаморених против ника, довело је у пит»ње могућноет отпора и етави ло у изглед брзи слом и □ропаст не само њихових планова, него и државних организација. Требало је све то одложити, да би се добило времена за подржавање нада у каквесрећ-
није случајности изван њихове борбене моћи. Мзбилизацајом целокуансг цивилног становништва I {ентралне Силе појачаће момеетално своје редове, али не и изгледе на усаех. Озо прзвидно појачавање снага сварно је слабљење одиорне моћи држава, чији последњи напори не предсгављају друго но малаксалост без могућности поткрепљена и ињекције- Свако досадашње трошење Цснтралних Сила делимично Је поауњавано из још неисцраљених извора. Озај последњи напор кспражњава потауно и дефинитивно све њихове изворе, и свгки њихов губитак у будућности остављаће непопу њене празнине и неискрпљенс пукотине, повлачећа за собом постуано цчпање и последњих дроњака, док с8 ц»лом свету ве укаже голзтиња Кајзеровог И милатаристичког безумЉа. Наш народ леио каже: „Свака сила за времена, а невоља редом идс !’ 1 Све што се троши, на крају мара а да се истроша- Сн? га Ц 'н тралних Сила и- сувише се раскошно трошила, и морала је једном доћи до краја. Овзј њихов псследња напор не само што нас не оспокојава, н«го нас он, шта вишз; истински радтје, ;ер свако, ма и најмање, трошење снага наших непри.јатеља орестављаће у скорој бу дућаости позитивау добит за нас. Још наши моћни првјатељи, имајући Још саданздмоћност у људству, распо лажу с нетгкаутим и великим рез?рвама, дотле озбиљнаји наши непријатељи остају, □осле мобилизације цивил ног становништва, без вчега иза себе. СвакО своје тро шење наши ће савезаици моћи попуњавати и на тај начвн одржавати своје снгге у потпуности, а наши ће непријатељи, трошењем својих снага и немогућношћу да их попуне, долазити у све подређенији аоложај, док се, на крају, сасвим не срозају. Најбољи доказ за то јесте овај њихов последњи напор-
Подитичке вести Атина. — Дипломатски кругови цене да је објава рата Бугарској и Немачкој посредством не-
Грчка штамда (Грци о Битољу) Атинска штамаа. ,.Патрис“: Српска слава Тачно пре годину дана, у ово исто доба, гунаро генералштабни кругови и тадап 1 ња Скулудисова влада објављиваху преко својих новина: ,,Српска је војска разбијена гомила болничких кирајџија “ Ова бескарактерна уверавааа давата су тада да би се иред грчким народом оправдало бестидно неверство које је недавно бгло извршено према грчко српском са везу. Колико су осветничке Истина и Народпи Усуд према онима који су били непоштена ирема њвма. Годину дана после оних кукавичких лажних пророчанстава сраска војска улази победоносно у Битољ. Србија за то време постаде земља највећма поштована и неупорсдљиво славна међу великим отаџбинама у свету. Бореће се човечзнство клања се и љуби јој руку, а међу свима престолима нема круне славније од оне која се на седој главн краља Петра сјаји од крва Србији не. Ниједна пропас нвје била херојсга нити иједан васкрс био триумфалнији од мучЕништва и од побсде Србијпне. А спасена!! Грчка? Видите је беславну и разоружавану, омрзнуту од пријатеља и презрену од ненријатеља њених Али не. Грчка није ова овде у Атвни. Грчка је високо тамо у Солу н у, она која стеже руку Србији и која се бори за славу и за елинство. (Број 8215). ,,Астир“. Живела савезничка војска! Живела херојска Србија! Жввела наша савезница Србија, јер ми либерали тисмо престали сматрати за савезнике херојске Србе. Јуче уђе у Битољ 1 вихова војска, која је пгднела толике жртве колико до сад ниједан дру ги народ нвје поднео, и која има нраво да тражи да се нено нме златним словима занише у светској историјв II уђеу исто доба у коЈ’е су је лане отерали Аустуо Германо-Бугари, уз припомоћ извесних овојих савезника који живе у Атини. Позправљамо вас, браћо Срби. Осећамо асту радост коју осећате и ви, и верујемо да у својој души немате дубоку жалбу на нпрод грч ки. Јер зиати да грчки народ аи је крив за оно што је било. Јер знате, да Он наје био издаг,, да
би данас Бугари били отерани кз Софије. Али се надамо да ће ускоро наши неустрашвви јунаци наставити борбу, и оно што није било лане, биће на пролеће. Тада ће збратимљени грчки и српски народ казнити балканске дрипце. (Број 428). Пол-Луј Пнсмо из Битоља Битољ, 13 новембра 1916. Дошавши у Битољ нисам га могао лако познати, толеко се взменио. У овој негда богатој, лепој и пуној живота вароши, како смо је ми оставилв, сада влада беда, глад, пустош. Сви виђенији грађани, Срби, Грци и сви Румуни бдведени су у ропство још одавно, тобож да раде путове, те су остале само жене и деца и понеки која се при њиховом повлачењу умео сакрити. Глад је у вароши у највећој мери. Од пре три месеца свротања се хранн купусом и разним зе љем; мало бољи једу куван кукуруз место хдеба; а имућнија класа долази до неке врсте брашна, црног као зем.ља, које плаћају по 6 дин. оку. Никаквих апсолутно другах вамирница и потреба нема. Кимало не претерујем кад кажем да смо од целокупног ста новништва дочекани са истпнском и врло великом радошћу. Ко вас год од грађана сретне из далека трча у сусрет и са сузака у очима се поздравља, иа био Србнн, негдашви егзархвста, Грк, Турчин нли Јеврејин. Кад взгладнели свет тешимо да ;е храна на путу и да ће им се брзо пОмоћи, ови обачно одговарају: — Сити смо, господине, кад српску власт опет дожввесмо да овде ввдвмо. ЗнамО да ће нам опет бити добро. Како да се и не радује. Бу гари су чинили страховита недела. Поред редовне власти, о којој се само ружно говори, постојао је н комптет под председништвом Павла Христића, чија је душа био улравник вароши Бојаџијев, син генерала Бојаџпјева, који је чуда починио по градуПрви задатак овога комитета
оио је, да пречисти старе рачуне ј са Србима, Грцпма, Румунима, па. и са^им бввшим егзархистива, а за тим да опљачка цео свет. Чињене су страховите крађе и насиља. Сви су се чланови коматета утркивали ко ће више да на* пљачка, а највише Бојаџијев. Ко нвје хтео или није могао да плати Бојаџнјеву, морао је вћи у ропство у Бугарску. Зверски се понашао према свима, а нарочито према становништву из старвх фаница, које је ужасно мучио и кињио. Приређивао је оргије, насадао на част женскиња и понашао се у свему као прави пустахија. Отац му је био командант целог тог с;ктора и нико му нпшта није могао. Нити се ко смео нити имао коме жалити. ствари слате чак у Бугарску. Између Бугара и Немаца владао је ужасзн раздор. Из док/мената који се налазе по Бвтољу ввди се, да у целој Бугарској влада велика глад. Поред све оскудице многе су ствари слали одавде у Софију. Официрске жене пвшу из Софије да по 15 дана не једу ништа до ки* села млека. Овде су били представницн Енглеског Црвеног Крста и Српског Потпорзог Друштва из Лондона, који су дОшли да се на лвцу места увере ц иотребама за становништо. Какве су н колике те потребе можете мвслити кад су тражвле и игле, јер свет нема чнме да се окрпи. Овде се задржала представннца францускОг Црвеног Крста графица Ренак, која очекује поручени вагон стварш ради деобе невољнима. Да би остали доследни целом свом досадањем раду Бугари и при одласку гледају да битољско м становништву, које су мрзелн због симпатнја према нама, штете нанесе што вишеБез икаквих војнвчких разлога они са својих положаја бомбардују варош и становништву свакодневно наносе не само материјалне штете, већ и личне жртве,
То им је пред главу. Битољзц.
Лазаревић. Са српсног Фронта — IIз мојих бележака —
Сива Стена — сам крш и ка-; ма издубљеним у камену свуд око мен у врху — спушта се пито-! врха. Испред р>овОва, на 2—3 комија, обрасла ситном густом тра-јрака од жица дубоки појединачвом на ниже. На неколико мета-,ни заклони, у којнма сунајбољи а ра изНад корена, одакле пачиње ! најсмелији непријатељски стрелпењање, два реда бодљикавих ци. У рововима на истакнутим жипа на спиралним гвозденим Ј местима, иза челичних штитова, кољевима, бране приступ ровова- митраљеза и осматрачи... Све је