Velika Srbija
БР. 227
СОЛУН СРЕДА 23 НОВЕМБРА 1916.
ГОД. I.
1ГРВТПЛАТД ПЗПОСИ : МвсечПо 3 г~омесвчно 9 *радака, годинљв 36 фраиак* ЦКНА ОГЛАСИМА : Сжтаи огл»си 0.20 фран. од петжтвог ред», ве1ж огласж пп погсдбв. Нов&ц се пол*же држаиннм комесжрвма и диплолатсквм аастЈглниппвима. ЛИСТ ИЗЛАЗЈГ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Цошгу слати преко Кра.в. Срп. Геперил. КонСЈлатв У СоЛЈГНу. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8*1оп1чое Поједжни бројеви се могу добпти у Солуву код »ген»ије „Друштва грчке штампев удица Булгароктон 6р. 5, близу гл»вне поште.
БРОЈ 10 сант.
Директор А. Ј0ВАН0ВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
ДРЈКАЊЕ ГРЧКЕ — Поводом догађаја у Ативи —
Међународни положај Грчке, у вези са садаша,и*а европским догађајима, постао је и незгодан и кратичаи. Њзни управљачи, недовољно политич^и израђени и под утицајем предуб ђавћа и предрасуда, игнорисали су и изгледа дефанитаано одбацили у словс унутрашње ерсјјености и спољашње корекгности својв аемље- Садашња влада Грчке, влада Л»мбросова, потекла, као и маоге њене пр«тходнице, из примања привилеговавих концепција о политици вем* Ље у данашњим ратним приликама у Езропи, пове ла је политику, чије се тевденције не елажу с прокламоааном неутралеошћу. Оза је, спроводећи конзеквенгно политику својнж претходница, одбила зах тев Споразумних Сала у питању предаје ратног материјвла. Захтеа СпораЗЈмаих Сала циљао је за тим, да се неутралност Грчке нв ишчаури, у ишчвкиваном моменту, у отворено непријатељство, Својим држањем према Бугаро Немцима, садашња Грчкв, сапол^тиком Скулудиса, Гунариза, Калогеропулоса и Ламброса, дала јс и сувише докаав о оваквим тенденцијама. ПредвиЈјајући све то, а имајући при томв крвавог ЕС Куетва са бугарском »неутралношћу«, Саоравумне Силе су се решиле, да би отклониле сваку опасност по своје интересе, на примену потребних строжијих мера безбедноети, искоришћавајући своје право контроле и чувања народних преро гатива. На супрот овнм мерама Л«мбросова влада је иставила своје одбијвње иепуњења гахтева и мобилизацију такозваних резервиста- Такав поступак значио је признање непријатељ ске политике ишчекивВња згодног момента и дао је □овода и право на примену принудних мера. Свој оправдани захтев за прсда^у ратног материјала, као и све раннје захтеве, Споразукне Силе поткрепиле су непобитним доказима о изве сним радњама разних грчких влада, у конкретном случа ју владе Ламбросове, у питању држања према зараће ним странама. Својом сумњивом полигиком грчка је
влада поступно скидала вео са тенденциозних уверавања о грчкој’ неутралности, и на крају изазвала бојазан, да је она опредељена у корисг Цснтралних Сила. Анстрахујућатугаљивопитање снаб девања непријатељских сумарена на иззеснам тачкама грчке обале, предаја ратног материјала Бугдро Н^мцима ннје могла праћи без потребног. ксмевтара и ло гичнах закључака. Ако тај матерајал није био потре бан Грчкој, кад је имао да послужи Бугаро Немцама противу Сила Споразума, па чак и противу грчке савезнице, а овај сада, кад он има да послужа Грцима за протеривање Бугаро Немаца с грчке територије у корист Споразумавх Сила, витално питањз земље, онда се одбијање захтева за предају ратног материјал». морало сматрати плодом једие свесно и с планом вођене спољашње политике. Оиравдане аринудае мвре, предувете у циљу извојевања безусловног извршења захтева Споразумних Сзла, ивтералв ау на чиетину Л%мброеову вдаду и њену политкку оеветлиле еветлошћу ираве истиве. Крзав отаор, са једним озбиљним изгледом на још веће срозав&ње Грчке, нпјубвдљивија је доказ о то ме, да је грчка неутралност екривала у себа политику ишчекивања згодног момента, политаку о предељености Грчке у ово ме рату на шгету Споразумзих Сила. Мере комавданта срвди88мн0х ескадри, адмирала Дартижа Фурне а, предуввта од пре пет дааа и примењене у грчкој престони ци, представљају потреба* и корисне мвре безбедности. Онв имају задатдк да грч ку иеутралаост свеау у њвне границе и отклонв сва ку опасност и нвпријатновт од непријатељских твнденција политике садашњв грчке владе. Ма колнко биле крваве, оне ће у сва ком случају бити врло корионе. Њихова ирвмена према политици грчке влв де, диктована потребом прочишћавања вагушљиве сп туације у Грчкој и разбастравања њене сумњиве политике, докавује, да крваво искувтао с бугдрском „неутралвошћу“ нијеостало
без поука, и д* с >• ае треба више плашити нвзгоднах и опаених изненађења.
Грчка штакпа »Нва Алитија*. Шта ће сада бати? Одговор на то питање врло је лак. Адмирал Фурније, двогу бо јак, захтеваће да се изврше његова тражења, и то у нзјкраћем року. А они у Атини, даогубо слаби, мораће безусловно да изврше св; захтеве које му буде дактирао Споразум- Јер се сада неће решити само г.итаље о нредаји ратног материјала. Ставиће се на решавање и сва нерешена питања, која ће се морати једном за свагда решитв. Намера је бала да се не почиње са употребом силе. Али кад је прва корак учињен, остали су лаки- Искр цани се одреди повукоше, али се не вратише на лађе. А и кад бн се укрцали, они се опет могу врло брзо искрцати и појачавати се стално. И време је већ да Споразум сврши једном с онима у Атини, јер је се досад довољно бавио њвма, и јер не може непрестано обраћати своју пажњу према оном куту Балканском Полуострва. Примирје ће бити последња станвца у дугвм напори ма Споразума око свог ослобођења од грчке сметње. «Млгедонија». Они бедница у Атини можда нисле да се свете над Споразумом чинећи ове лудорије. Колико се вчрају! Какву ће штету иматп Споразуу, ако се свтори још јелан фронт поред толико других? Шта се има Споразум бојати од с.мешне иретње једне гомвле разбојникз, које мо гу првковати за њвхова места неколико пукова и неколико топова? На жалост, само је Грчка она која ће платитп — и бојимо лс платиће врло скупо — цео рачун због велике лудости атинске деспотије. Несрећна Грчка, која је после триумфа од 1912. и 1913. очеки вала да види остварене највише нацвоналне снове своје, гледа сада како је растрзава дивљн гра ђански рат и како се взлаже највећој опасности једино с тога што је то била воља Константина, Скулудиса, Гунариса и генералштаба. Језа нас хвата кад помислимо у какву језовиту провалију бацише нашу несрећну Отаџбину и какву су трагичву несрећу спремили за њу нечасни издајници, несрећа коју се не би усудили да замисле ни сама Бу гари, који се свгурно подругљивз смеју због света онога што се дешава у трагичној грчкој ире стоници Пол-ЛуЈ
Пмсмо из Битоља Бугарско-немачки однсси Битољ, 20 новембра. Још од првих дана свога крвавог режимл у Бнтољу, наступиле су диференциЈ - е и сукоби између Бугара и Немаца, чије Ј’е после дице имао скупо и тешко да под несе кукавни српски живаљ, У почетку су војне и цивалне власти ових модернвх варвара покушавале, да прикрију и изгладе све јаче сукобе, а каснпЈ'е су и саме долазиле у конфликт и нај зад је затегнутост односа између ових модерних савезника поста ла јавна ствар. Неслагање и раздор измгђу Бугара и Немаца исаољавали су се у свему и свачему. Сукоби су узели нарочито жешћи карактер, када је отворена хајка на имаовину мирвнх српсквх грађзна. II Немци и Бугари грабили су се ко ће више упљачкати. Бугарп, сходно своме дивљачком и крво жедном карактеру нису били вољ ни поделати плен са својим савезнвцима, и зато су почели о творено роптати на ове. Није био један случај да су се прили ком пљачке потукли бугарски и немачки војнвци и да су често морале интервенисати власти ради изглађењз сукоба. При свем том слагали су се увек, кад је требало извести какво насиље или недело над кукавним нашим народом. У погледу интернирања, хап шења, протеривања и убијзња мирних грађана оставили су Немцп Бугарима одрешене руке и пуну слободу акциЈ‘е. Али су за то сами реквирирали лавовски део животних намирница, нарочвто стоку и брашно. Уз то су се Немци сместили у наЈ'лепшим зградама битољсквм, коЈ’е су снабдели намештајем упљачкании по целом Битољу. Због овога је често долазило до сукоба између Бугара и Немаца и њихови од носи постаЈ‘али су све гори сва ким даном. Ево једног примера, кој’д то врло лепо илуструЈ’е. Један бугарски официр беше се сместио у једној врло лепој кући, укра сивши је стварима, покупљеним силом по Битољу. Један немачки капетан, стигавши у Битољ и тражећи стан наиђе случајно на кућу овог бугарског офицвра. Пошто је разгледао стан, овај му се допадне и он не говорећп ни шта оде у немачки штаб и затражи, да му се дотични стан стави на расположење. Немачки штаб упути налог бугарском штабу, који изда наредбу свомеофациру, да одмах уступв стан Немцу, што је овај и учинио. Као други пример бутарско немачких односа нека послужи сле
деће. Познато Ј’е, да су Немии отпочели грађегве једне железнице између Грацког и Битоља, коју пак нису завршили. Тако је саобраћаЈ’ Битоља са осталвм деловима подјармљене Србиј’е остао веома тежак. Саобраћај су вршили поглавито немачки аутомобпли, који су превозили немачке официре и војнике, па у почетку и бугарске. Али наскоро по окупацији Битоља немачки штаб вздаде наредбу, да Бугари немају више приступа у аутомобиле услед њвхове »нечистоће и прљавштвне*. И тако су Бугарн морали пешке или на коњима ићи преко кргпева Бабуне, срећући уз пут аутомобиле са Немцима, који су их подругљиво посмаТр ’ЛИ. Немци су уопште Бугаре третирали као нижу расу, управо као дивљаке. С њима су се врло мало опходили и у последње време нису се ни гзздравл.али с њи.ма на улвцама, кад би се срели. Између Бугара и Немаца долазило је врло често до туче, које су се кад-кад и крваво свршавале. Једном прилвком, взмеђу бугарских и немачких трупа на Бабуни дошло ј’е до крвавог окршаја, где Ј‘е било много мртвих и рањених. Односи су постали наЈТори у последњим данима, пред евакуацију Битоља, а после страшнах пораза, које су Бугаро Немцпма задале српске и сввезвичке трупе. Док су масе бугарских и немачких рањенвка пролазиле кроз Битољ, могле су се ввдетп врло занимљиве, често комичне сцене, Ако би се случајно срели бугарски и немачки заробљеницв, долазило ј'е до опоргх узајамних псовки и грдњ,и, које су се често претварале у тучу. Бугари су Немце окривљавали, што су их увукли у рат и упропастили(!) а Немци су опет назввали Бугаре кукавицама и сваљивали на њих кривицу, за претрпљене поразе. Горе наведени подаци су потпуно аутентични н илуструју најбоље односе Бугаро-Немаца. Један Битољац.
Догафаји ј Лтиии — СитуацвЈ’а Ј’е стално иста Синоћ је у солунско пристаниште стигао француски пароброд „Ернест Ренан« који је довео многе Грке и Французе избегле из Атине. Већина од ових лица беше се у почетку склонила у француско посланство у Атини, па су за тим ноћу успели да умакну и у понедеогшк су се укрцали на бро«. Међу њима је породица генерала Данглиса, дописник »Хавасове агенције" у Атини, г. Вендирис директор *Па-