Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е /I И К А С Р Б И .1 А

врој т

успешног рата са Француском жавао је иствна обилког рада пролетарисаном становништву, и то је зауставгло исељаваше у часама, али не и пошуно, и не за навек. Увиђаше екОномиста да је боље извозити робу а не људе показало се као боље и кориснаје за државу; зли се услед увећаља радничког сталежа почео развијати социјалвзам са свима његовим злим појавама и посдедица ма, нарочито за једну кОнсерва тввну и милитаристичку земљу као што је Немачка- То је владајуће кругове, а у првом реду пруско јункерство, бацало у озбиљне брите. Отуда, добре колоније за одливаље сувиш ног становништва биле би томе злу добро дошле. II одлука је пала да се тога ради прибаве колоније, одушев љено оримл.ена од народа усис сима опијеног п загрејане маште агитапијом пангерманиста. Али, Немачка је сасвам доцкан дошла да тражи колоније Што је бијо боље друге су силе биле много раније заузеле; Неу.ач 1 а је, тако, иогла прибаввти некс ко лоннје у Афрвиа од слабе вредноста и непогодне за насељаван,е. Јавила се мисао да се колоније отму од малих едропских држава, али то је могло довесги *о конфлпкта и са Енглеском. а она је била непобедна на мору, и та је мисао остала неостварљива. Према овоме, тежња Немач ке да себи прибави колоније није успела. — Наставиће се —

ју држанним послонима. Није потрсбно да се дискутује о оним искрсним рсчима. Ми ранумсмо њихон емисао који кс сни Савсзници да цснс. Оне сачињавају одговор на све покушаје непријател>а да обмане Русију. Оиај одговор долази од прсдставника иајбо.тс странкс рускс мисли. Ако Нсмачка жели да промсни одлуку Русије, она мора, да би то поетигла, да сс бори на бојном пољу |'дс јс имала нрло мало успеха за иреме последњих месеца. Мистеријозне снаге које су радиле да променс руску искреност за Споразум примилс сујсднунрло сгрогу лскцију и Нсмачка сада зпа, ако нијс знала раније, да само сабља можс рсшити крај рата. Енглсска никада ни!е сумњала у одлуку Русијс да сс одлучно бори до постигнуФ.а потпуног успсха. Скорашн>с изјавс рускс царснинс потпуно сс слажу са одлукама осталих Савезника, који сс сни са истим самопожр гнонан.см спрсмају за нон и силан напора.

ОДЛУЧНОСТ РУСИЈЕ Чланак лондокског » Тајмса и Лондон, 30. нов. КоментаришуЈгИ одлучност и јединство акције, које јс Русија предузела V овом моменту, »Тајмс« пишс : »Одлука, коју је јтуски министарски санст предузео, проузроковала јс велико задонољство код свију Савезника [>ускога цара. Савст рускс царсвинс никада није биотако искрен као што је сада. Најзначајнији дсо одлуке јесге званична изјава да јс неопходно да сс потпуно униште утицаји оних ко1и нису одЈТ)Ворни а који управља-

т Ксментари лондонске шгампе. Лонвон, 30. нов. Лондонска штампа хвали кдно душно сас.твв нбвог кабвнета. Опште је уверење, да Ке нова влада бити снажна и ца Ке одвести зе.мљу ка победи. »Тајмс* пише: „Нова влгда примљена је свуда са овушевље њеи и обновљеном надом, заснованима на убеђењу, да Ке нова влада учинвти много за успех рата. Концентровање власти у руке пет државника, која Ке моћи повветити своју енергију и своје вреу.е настављању народног дела, коме су улрављене снаге државе, пожчава ово убеђење. Енергија, коју нова кабинет в;К рззвија даје нам наде, да Ке ми нистри брзо објаввти свој про грам“’ »Морнинг Пост> пише: >1П гледа, да је г 1,1 орц показао му дру дкскретност у избору нај-

бољих личности без обзира на странке. Овакав кабвнет не даје само наде дугог трајања, већ и политике основане на ннтсресима Енглесте Цчревине». •Дејли Њус* пише- »Образовање нове владе под председништвом Лојда Цорџа ј« интересантиа етаоа у рагватку историје Велике Брптаније, храбро зачета и взведена без страха«. „Псл Мел- Газета« пише: *Г. ј Лојц 1,1орџ је комбиновао најбоље личности трију странака, ко јима је додао тал^нтс изабранеј међу личностима тртовачког п

индустриЈског света». »Вестминстер Газета* пише: «Ми имамо псуздање у будућност рата и Ј>дак од услова успе ха већ постој’и, пошто влада неће битн спрсчавана од рада протквречностимз, већ ће оити слободна да бира свој циљ и да на њ концентрише сау своју пажњу“. ‘Менчестер Гвардман* пише: *Нова втВда даје утвсак да има одређени цмл. и одлучну сн?гу да савлада свв препреке, које проистичу из навика и конвев цај'а 3'о ће битп дубоко задо вољење и храброст сввма класама народа*.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

I Опажен ј‘е да гори један депо неиријатељске мунвције код Вел| ша. Северно с.д' Анкрл, као одговор на непријгтељско бомбардовање, наша је артиљерпја ту-

Са сслуиског Фронта — француски коминике Солун, 30. новембра Ситуација је на фронту непромењена. Један иемачки аероалан . !кла немачке потлорне линијс и услед квара, сишао је код Јени- : . „ Т1 ' сектор иза непри атељског фрон(,(е Вардара Италијаноке трупе. , • ! та. Јуче су обогена три немачка заробине с\' авијатичаре офвцире. / т г н | аероплана од којих Ј - е један пао Фракцуски КОМКНИК8 1у наше линије. Један од нашах Париз, 3(Ј нов. | апарата није се вратио.

У области северо нсточно о Т Ласињи, пссле јаког бомбардо вања, Немци су напалм на нашс ровове близу Боа де Лож. Фран цуске су трупе својом катром ј

Италијански коминике Рим, 30. нов | У долвни Адиже обична кано| нада. Наше су трупе одбиле је

предупредиле папад, неколиконе- ;

! дан неприЈатељски напад на паш

мачких Јединииа, коЈе су продрле у естаквуте ровове биле су од■, мах одбијене једним противна ј падом- Француска је линија оста ј ла недирнута. Јужно од Соме на сектору Биаша и Меаонете обострана ар тиљеријска борба Солунски фронт. — На десној сбали ВаЈ)дара сгвезницису заузели пет положаја бугарсквх предстража јужно од реке Лумнице. У целој области северно од Битоља, снег је сгфечио опера-

| положај код Досо Казине. Рђаво

• је време успорило на Карсу дејство артиљерије. Руеки комивике Петроград, 30. ноз У области Јубилине југоисточио од Кизалина, неприЈ'атељ је, после јзког бомбардовања прешао у офанзнву, али је био одбаЈ - ен и наше су трупе задржале своје пожаје. На Карпатима, т:е ријатељ ј> предузео офанеиву на б врсти југовсточно од Тивен Шибени и у области брда Каполу. Наше су

ције. Артиљериска Је бсрба врло | трупе јаком ватром зауставиле јака. Један непријатељски аеро- ове две офанзвве. план оборен је на фронту К °Д ( У областн западно од Белбора, с,труме. ј непријатељ, кој'и прешао у офан Сашеоннчки а*ијат-.чари бом-, зиву , био је потиснут и наше бардовали су непријатељске ло-| трупс гоксћи га заузслс су два торе у областа ДоЈрана и у до- ввса. лини Вардара.

Енглески команике Лондон, 30. нсвембра.

«5рем8Н<\ потопљен Амстердам, 30. августа. „Келнске Новине> публикују

Претпрошле нођа извршили једну ноту, двректора трговачких т смо неколико добрих операција немачких сумарена Летмана у коса минама Јужно од Ипра. Не- јој каже да он сматра сумарен пријатељска артиљеска била је ‘Бремсн“ као изгубљеног пошто врло активна према Фестаберту није прммно никакве вести о ње ! и Нев-ГПатена. говој судбини.

РУМУНСКА КАМПАЊА уништени де^ои пвтр^леума и жита

Лондон, 30. нов. Кореспондент »Тајмса* на румунском 4Р°»лу телеграфише, да су свн бунари и фабрике за пречишћавање у долани Прахове уништени и тиме је онекогућена евака производња бензина у овој долини богатој сетролејем Велики депоа бензина унвштени су такође, а у Моренији, 1 де је најзчатније поље петролеја у Румунији. унишген је нотпуно. Румунско становниа.тво са резигнгцвјом схвата ситуацију и и.ма убеђење, да Ке неаријатељска отупација битв кратг ога трајања- Последњи немачки успех само је делимкчно завојевање Румуније. р умунскс трупе одупиру се снажно непријатељу. Кад се има на уму, да је немачка линија нарасла у времену, када трупе иентралних држава бројно опаДају, може се закључнти, да су последњи немачки успеси врло скупи били. Охупација румунског земљвшта, ако се не водн рдчуна о плењеном петролеју и житу, од слабе је вредностн ?а непрт јатеља. Немачка, Турска, Аустрија и Бугарска могле су створитн нову војску против Румуније, али колико ће времена моћи за држати освојену земљу. Ми знамо тачно, да Немачка тргш оскудицу у трупама на свииа фронтовима и да је принуђена да позива нове класе. Знамо, да се Румуни боре заједно са Русима, и да Русија неће допустиги сталну окупацију Румуније. Руске снаге напредују већ у Мађарску. Према свему, изгледа кемогуће, да би Немачка могла постићи дефкнитивзн успех у Румунији. Немачка победа састоји се у простом, прввременом напредовањуГ' Протав нраља Прошле недеље одржали су становницн Хиоса велики митвнг, на коме је донета резолуциЈ'а, да се Константин не признаје вшпе за грчког траља. Резолуцаја је телеграфски достављена Прови зорној влади и свима Сазезничким а неутрадним влздама. Псто тако становништво Карловаси на Самосу, на митпнгу прокламовало је збацивање краља Констактвна.

Ф Е Љ Т О Н

НАД ГРОБОМ БОЖИДАРА МИЦОРА

Јутро нас је затекло блвзу главквх артаљеријских положаја на Кајмакчалану, где Ј'е наше зрно разбило једну кару, а непри јатељ јој одсекао све паоце. Ту су билп топови, који су нас код Чегана туклн у леђа, наши «ко морџијски» топови. Какве су ту долине увале, камењар и врлет! Све је то удешено за Ј‘едвнстве ну одбрану, али је ипак то храб рошћу и истрајношКу заузето. Опет смо ввдели Острвско и Петрссо језсро, гледали наше по' ложаје са сев. запад?.. Како нам се Ссдч друкчије пројицпрају! Ала ипак познајемо сва места: коту 18'Х), коту 1500, Малка Нвџе. А еко и пресед.чине преко

које смо са Чеганских положаја гледали део Кајкакчалана, кад је „коморџиЈ'ски> топ почео да бије у леђа. Еио и Чеганских плани на — које се као масвв посте пено дижу и сливај’у са Малка Нвџе. Тамо, преко тих брда пру жа се пространа равнаце, Оивичена плавом планинском косом, далеко ка Епиру и Албанији. Та коса изгледа таласаста и као по лукружна. Наша дугачка колона је ишла без г.реквда. Пешаци су застај кввали норед пута, али су брзо стгзалн своје дРугове и ми смо одчицали. Ске чешКе наилазимо на велвке рупе, ископзие од на ших грантта. Таких рупа ина и

на самом путу, на више месга. ломљених пушака и бајонета. Поред пута су веома брижљвво крвавкх шапки, шајкача и шле ископани заклони, понегде уко- ^ мова, гомила бомби, м> иицвје, попани у бр>ду, као неке јазбине. ј јзсева крвавих и уб[туса. Свугде разбацано оружје, оделоЈ Ту је <Бели камен* камен вз бугарске шапке, крваво рубље, дзјник, поред кога су изгинули исечена обућа.. Земуннце, врлоАноги дични хероји, ту је пао и мајсторски израђене, срушене су ј одушевљени Србин, херој Божи и у њима претрзани ножеви цу-: дар Миџор. Кај.макчалан је горди

шке, фишеклије, чауре од граната, и разне друге стварчице из псцепаннх ранчева. Нашли смо н на жицу преквнуту и сечену, а наспрам ње на заклоне са пушкарнвцамз, Између њих су бели крстовп— гробл.е палвх јунака. На брзу руку су исписали пе вешто и накриво: 12 бораца, 19 бораца сарањено 20.-X, а на не-

ввс, који Је примио у сеое хра брог Миџора, онда, када је оео високо, паметно чело пробијено непријатељскгм зрном а кад су паметне счи угасиле и када је племеиито српско срце престало да куца, Радо је и све дао за милу Србију. Натопво Ј’е српску груду свтјом крвљу да би синула сло

ким крстачама Је исписано и по; божа поробљсној Д алиаци . јн , ве које име. ј личанственом Херцег Нс-вом, и Ту, поредгробља, на неколико сроској Боки Кокорској. гомагица покупљено је пуно по 1 Каплар Божндар Ми 1 , 1 ор почн

ва у јсднсм великом општем гробу, пс ред палих храбрих Дринаца, а његсв дух је са нама. Он се још вије изнад Кајмакчалана, одакле Ке се винути у прекрасну Боку, да им однесе последљи повдрав и да им каже, како се Србин бори и гвне за слободу, како пролвва крв, из које ће понићи црвено цвеће слободе и радоста. Родвтељи. кој‘н тако жудно очекују свога Божидара, уплаканн и скрушени надаће се своме милом чеду, изгледаће га, али ће им место Боже, Српска Впла одпети златам венац српске захвалности. На српској тробојци ће бнтн златним словима нспнсано: Храбром Божидару Миџору Велика Србвја. Положај Ог. Тодоровић