Velika Srbija
БР. 235.
ГОД. I.
солун, ЧГГВРТАК 1. ДГЦГМБРА 1916.
>Еј*
ПРЕТПЛАТА ПЗПОСИ : Меоечно 3 ^рлну*, тложссвчно 9 -уранажа, годнгаљв ЗС франакж ЦЈША ОГЛА*СШТА : Снтви огдасн 0.20 фр&н. од петнтног р -д», већн огдасв по погодбп. Всвац се полаже држани н комв. лрнм:: а дклломатсклм васту ;шнштвлмп. ЛИСТ 1ЈЗЛАЗИ СВАКГГДА!« ПС НодНК Пошту сдати ареко Кра.г. Сри. Јг.-. рж. Консулат* у Солуну«. ГУКОХШСИ СЕ НЕ ВРАЋА.ЈУ Стан рвдакције Кол«.»мЛо улица •‘•р. 33 >»1ош^ав Иоједнвн бројсеи се ногу доблти у Солуну код агендзјгје „Друшгва грчкв штааие® улгца Булгарокто* 6р. 5, бднзу главие лоште.
БРОЈ 10 сант.
I!
Дкректор А. Ј08АН0ВИЋ
1
БРОЈ 10 сант.
НЕМАЧКА ТРАЖИ МИР
Јуче је немачки канцелар Бетман Холвег предао представницима нсутралних држава ноту, I' молбом да је доставе Споразуму, у којо 1 Немачка п њени савсзници предлажу силама Споразума услове за преговорс о миру. Ги услови, како се вели \ г немачком коминикеу, били би »подесне основе за уепоставњање трајног мира». Не може дакле више бити сум н.с., Нсмачка је званично учинила нредлоге за мир. И го у моменту, кад се она и њени санезници размеЈ.у у евојим коминикеима неким »всликим победа.ма над руско- румунским трупама на фронту Румунијс. Овај поступак наших неП])ијатеља од е.минептне је важностн п заслужујс, да будс коментарисап. I Јамст.е се споитано нитање. шта пма да значи, овај предлог Немачке и њених савезника. За пас 1 с ствар одвише проста и јасна. ВсГ. ранијс, у много прилика, ми смо на овоме месту истмцали, да је Немачка же.нна мира, да немачка влада преко својих многобројних агсната растурснпх по неутралним земл.ама стално пледира за закткучсње мира и припрема тереи за ова ј. Немачка штампа ве!\ од више месеца води снергичну кампању у кориет миј>а, а мемачки народ, изнурен и упропаш'ћен жртвама рата и страховитом економском кризом изразио је већ у много махова -путем бурних и крвавих демонстј»ација своју ватЈ»ену жел.у, да се што пј»е дофе до мира. Нссумњивим фактима утвјИјсно је, да је Немачкој мир најнаеушнија потреба, да би. ако је то у опште могуће, избегла коначну катастрофу, која је на к]»ају крајсва ипак очекује. ()с’сЈ'.ај\"1\и дубоко, како се њена војничка снага постепено и неповратно троши и емањује, а с овом и отпоЈЈна борбена моћ, немачка је влада чинила досад многобројне покушаје, да би* се дошло до закључења мира. Незавиено од тога, што је преко својих агсната и шпијуна просула милшарде по не-
|утра. 1 ним зсмл.ама ради јагитације у корип мира, она је готово редом код свих својах противника |предузимала коракс заЈсебног ми]»а. Канцелар ! Бетман Холвег надао се, ; да ће моћи посејати раз'дор из.мефу Савезника и ! успети да закл.учи са ма : К 010 М од сила Споразума Сзасебап мир. Али еве Са' везничке земл.е одбиле су [све иемачке предлоге са прсзрењем и борба за слободу и НЈ»ава човсчаи'стна насгавл.спа је од сила СпоЈ»азума и његових јСавезника са исти.м и непоколебљивим једипством 1 и енергијом. На т(» време економска 'и финансијска криза у Немачкој и њеним савезним земљама раслајесве више сваким даном. Иојннчкс резерве примицале јсу се евоме крају. Т|»уне ; наших непријатбЉа пре'трпеле су серију јаких ! по}»аза па свима фрои гојвима. Кронпринц је одбачен-еа Ве.рденских положа)'а, кајзерове трупе потучене су у Пикардпји и гттиснутс са миогих положаја, у Маћедонији су Бугаро-Нсмци иЈ»етрпевши страшнс губитке нагнани у дивље бегство, Битол. је пао и с њиме сеЈЈИЈа важних одбранбеиих линија. Ратна ситуација постала је за Пемачку и њене савезнике веома КЈЈИГИЧна. Иницијатива бо]»бе, нарочнто од времена снажне Брусиловл.евс офанзиве беше дефинитивно у Ј»укама Савезника. Савезничка надмоћ.ност на свима (ј>ронтовима беше коначно регулисана. Немцима, који су с обЗИЈЈОМ .на СТЈЈНШПу унутрашњу КЈ»изу п на скроз песимистичке ратне изгледе хтели мир по сваку цену, бно је преко по гребан ма какав, ма и лри,имдаи, ефемеЈ»аи успех. И јХинденбург јо предузео ![»умунску кампању. Не спојјимо, да су наши нспЈЈИЈатељи постигли извесне резултате на румунскоме фронту, али је доказано, да су они више политичког и моралног јзначаја. Они се у главном 'своде на окупацију извес| ног дела Румуније, а за'добивени су по цену о[громних ЖЈЈтава, без и
вс,ре ( ;ц и непомирљвви гер.мано- ск е државе не осећају ни нај4'ил. Међу ссгазим сведоџбама о м .ље стида што и данас чак >:есвомгерманофилству „Акрополгс < \, у образину подлостц. Овк жуди поосећа да јв она препоручввала Н емају храбрости ни властвта да ■ Англо Галп буду нападнути дела да при8иај/ . Ево их где још кад су се првп иут искрца- кроз ступце новингрсквх органа
вала у Солуну, а <Неа Имера“ са своје стране наводи дословно следеће: ‘Неа Пм?ра» прецоручивала јс да грчка мобилЕзацвја у Маће донијп буде употребл.ена ради надзираваља Англо Француза, са нгмером да ке допустимо никакав Ј ател,ски Ј с 11 наЈискрезије ра-
и помоћу минвстарских нзја-ва изражавају чуђегке што со блокада протеже и што се послани цн Споразума с ремају д;д отпу тују. Чуде се, рр ве:е ла су банднти Атинске државе најпри
шпхов нспаз кли наси.те. II ;а је гакгв смер био дат грчкој мо-
сположенп прсма Спорззуму! Всћа дрскост од оес не може
Једне етваЈЈне, ефикасне победе над непЈШЈател.ем. Румунске Г]»упе пццукле еу ее очуване испособне да V згодном момепту прсђу опет у офанзину. Немачки уепе.х у Румујнији представља са.мо један кајзеров покушај. да 1доби1е ма какав адут за ; нредузимање прегово]»а о 'ми]»у. Али, тај успех да;леко одтога да буде адут, ■за Мемце представља још | ве!л г изнуреност п мец.рпепоег њихове војничке енаге. Огромне жртве у 'долинама Прахове, Јила и Тротуза аутентичпе су потврде нашег павода, | Држећ.и, да у својим рукама после овог е(Ј)емерпог успеха у Румунији држи иеки адут, Немачка је са евојпм еавезмицима затЈшжила мијј. Она .је поднсла нзвеене уелове за прегово))е. Ми 11 х незпамо.Али, ма какви они били, убсђени емо, да ће ен.те Гпоразума п њихови савезници, којиј имају стално н непоко- исиародних 11 убитачикх пла кољ.вад англо-францускгш оарелебљиво све шанее крај-! НОпа за иптс Р есе *Р*«вие. Д ма, шха су бвла дали ававичњег триумфа, ДОПУСТИТИ ! лла сс мож:1а не сећате Овога: Н о обећање ла неће подићн својв да до-ђе до миро еамо та-! иа нас ” Нса 11,[ *Р а< ' и љене гаа5е безбожно оружје. За о С у бпла •цј Кс1Д ИСМс1ЧКМ МИ ППЧ1- * н * ЗЕ ; '- 1е издзјицдмз кзд јс Сзрај сзз онз пушкарањз, покоњи. хап* ])И;Зс1 М буДС НСПОВЈ)ОТН() гртку војску пз МзКбдо - шеп.а. пр гоиства и дивјбп гопс* С-КрШСН И кад сс човечан -\ ни Ј е баш 3 ^ к>г О20Г »»распоредз ња сзсјз што је венвделшпичко СТВУ осигурају слободс и В0 Ј ске кој 1 је ,.11еа Пмбрд* и антантофилско, и зато јс опља П])ава. ј препоручввала. СреНои праве вз- чкана њихова ииаовина. Све је ! ?„ај/це првзнају сада своје пз* то било јзсан и стваран доказ I дајсгво, и у међусобној борби најпријатеЈБСкијах и најцскрени. отпмају се о част свога недела. јцх осећања ирема Споразуму од ! И шта ће бстр ако кедгод изи* стране атикске бавдс, и треба да ради 29. новембра. Канцелар!^* на ви Д ело а Р хква Савезначке бити глуп, слси п лукав па то
бклчзацији са одговарајућ* м ра* се замислптп. Најпрпјатељскије споредсм војске, шжакав пспад и најаскреније расположсни префранцуски ке бп се био десио». ма Спсразуму! Зато се њихова Прочатали сте сво признање» банда била претворила у главни у ком? иајслужбенији новинар штаб немачке пропаганде. Зато Сли орган Ску.тудо Гунарг сове су тако бестидно снабдевали су владе тврди да је прелоручнаао марене. Зато су без борбе преда* да грчка мобилазација буде упо* ли Рупел п остзла утврђсња з требљена против Англо Гала а с1гсчне Маћедоније п прпсрем:: .п не, ириродно, проткв Бугара И срамоту са Кавалом. Зато је А* сегиће се читаоци сгога листа тивска држава била а^ент немачда је »Патрпс«, кад је г.р? го- ке шпиупвже е све бсла ставала дину дана есгшсала ове чудо* на расположењс Германо Бугарнвишне препорухе, пустила крвк ма. Зато су извршилв најподлпгред Ееличаном ^оввх ј и н најкукавачлији напзд и по-
очаЈања
ПОЛКТИЧКЕ ВЕСТН Цирих. Рајхстаг јс почео
Бстман Холвег езложио је војну| Источне Нојске? (Бр. 8224). не всровати. (Број 919).
ситуацију у Рунунији. Лисгобиј су почели јако дд встичу иаод>*ј шевљенг које је завлгдало ста* | ПОВНИШ7 вом заузећем Букурегата, ; саветујући да нг сх&агате те по* беде као крајње, јер покоравање Влашке није ни прнбдижно да се д^ђе до дефгншивно:* усисха. Атина. — Ваше л.-.сгс.ва јав* јљају па ће француска владд по* Ј слати у нарочитој :..::си;и у Ата.нл г. Ж- лл Камбола, гл вног сеЈкретара минзстарств-Ј с;.ољи.«х јпослова и бившег посланика у јБертину. Г. Гијмг’< бкће смсасн и з мениће га Порталас. Лондоч. — Лојд ]Д фу је прп мпо једнодушне пркстанке га програм да се предузмс енергична акиија у в.ђењу рата. На једној седчти либералне партије сер Аскввт је взјавио да ће 6*3 колеОања потилмоћи нови кабинет да се дсбије победа. Скуп је одобрио њсгове изјаве аклами* рајући га бурно. ГРЧКА ШТАМПА „Патр^е*: Огорчеп ;борбасе•о си између мНеа Имера" и ,,Акрополпс и . Оба се л ста угшњу да докажу сваки за себе да је он а не други бко и.јесте правп,
>Фос : Крвави глумцп Атин-
Пол Луј
ЗАШТО НЕМЦИ РАТУЈУ
II. ЕкОЧОМСКО првзк:;тз сг;одство на мору, на томе если* Другп циљ Нсмачке јесчс отрг- ком Немачка отг/оче радинутвод Гтглескескономскопрвен* ти свом снагом сгоје расе. Кајство у свету тако корисно и по- нзговори чувену реч: *Будућчзсно. То ;е може се рећи оп* ност Немачхе почава ка мору!>, шта тежња немачког народа без ко Ј а оеше погрешно разумета ; ао разликс странака Док је 1 оло јпретња Епглеској једино у сминијалпа политика Немачке наи- слу полатичког освајањз. Та реч лазила на о озецпју соцпјалиста ' имала је и свој еконо.мски смпсао и неких прогрссивнуЈх елемената,' за посгцгнуће реченог идеалн. зато поглавито што је та поли ј Енглеска је искуством показзла тика условљена ратовима, дотле да је за трговинску превЛастпоје оза друга тежња предсгављала требна превласт ратне флоте. О општи народиа идеал целокупног’туда између Немачке ц Енглеске нем .чког другатва б?з опозиције ‘ настаде грозппчава угакмчца не у начелу. Јер, ако су војна с ран* само у вндуструји и трговинр, но ка и конзерватввни кругови тај и у грађењу флоте, трговачке идеал појимали и са освзјаЈксм као и ратие. колонија сружаном сцлом, поо* Немач н нет дичност ?. ; егреспвни егементи маслили суда м ч-г орг^ни$атореки дух дали сс он можсостварати п>теммир- с/ па.^редчо ревудтате у прззног економског разватка. р; дној утанмица са Енгдс. кои Освојити од Енглеске светска|з оотилвм иадуотријскзм вгмља. тржишта својом индустрвјом цјмв: нем&чка вндусгрија гвгкнттрговином, па јој преотети и го ски је вацредсвала, всмачка