Velika Srbija

БР. 25!).

СОЛУН, УТОРЛК 27. ДЕЦЕМБРЛ 1916.

I ОД. 1.

шжтт

ПРЕТПДАТА ПЗПОСИ : МвссчЕо 3 Лр»ш , », тчоиссвчво 9 урап&ва, годвшње 36 фравака ЦЈША ОГДАСИМА : Октиж ог 1 лои 0.20 фран. од петитног ред», векк огдас« по погодби. Нов»ц со пол»же држакњ и коие> с*рима и днпдоватекнм »аступнвштвима. ДИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО 110ДНВ Пошту сдати нреко Краљ, Срп. Геиер»л. Коноулат* у Солуну. РУКОНИСИ СИ НЕ ВРАЋАЛУ Став ред»кцвје Кодомбо улжца бр. 33 8»1ошцо* Поједннж бројеви ее могу добнти у Содуну код »гек»дје „Друштва грчке штажпе» уднца Будгарокток бр. б, бджзу тдквнн поште.

БРОЈ 10 сант, ■иедвуа кг ~л јг~-тпт т— б. ш т,

Днрсктор Ј03АН0ВИЋ.

БРОЈ 10 сант.

ВРХОВНИ КОМАНДАНТ ВОЈСЦИ Врховнн Кома.чдант Српске Војске 1В Кр. В. Наследнак Пресгола Александар честитао је трупама Божаћ и Нову Годину следећом наредпом ; Јунаца, Неумитна судбина Српског Народа хтела је, да к данашље светле празнике Христовог Рођења дочекамо нан наше потлачене и поробљене 01 а:,!бине, дллеко од својих домова п нашнх мплпх и драгих. Данашњи дан, Јунаци, нека вас опомене на оно велико пожргвоваље, нстрајност и с.рпљење Сина Божј-г, који умре мученичком смрћу, мирно и спокојио, а са уверењем: да Правда и Истина морају победити. II наш је непријатељ суров и неиилосрдан, п о ! жели коначно уништеше и мучешчку смрт целог Српског Народа као што су безбожница желели Христову смрт, алн је и каша ствар света, праведна и встинита, а ваш* је храброст велика, пожртвовање силно, нстрајно:т и стрпљење непоколеољаво, а љубав према Домовзни и њеној Слободи нснадмашна, као што је не надмашна ваша верност и оианост према своме Краљу и Вр ховном Команданту Са вером у Бога поуздање.м у несавптљиву Српску миишцу, и моћ наших вернвх Савезннка, ми мОрамо по оедити, и. као што је Хрнгтос по правдп васкрсао вз мртв^х, тако ће и Српство васкрснути из ропства, јер се боримо за Нравду и Слободу. II Ја вас уверавам да није далеко дан к?да ће целом Српском Роду поново синути сунце слободе ц бити осн гуран миран и сретан животСа чврсшм вером, да ћемо, помоћу Божјом у наступајућој Новој Годвни постићи наш узвишени циљ н светао задатак: Ослобођење Србије н целог Сроства. Ја ваи, моји дични јунаци, чествтам данашње празнике и наступајућу Нову Годпну, са „Христос се роди!“ Александар с. р.

ПАВЕЗНКЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА

Конференција представника Савезничких влада и армија држана поеледњих дана у Риму завршена је. Карактериетично је, да она пада истовремено са саветовањима наших непријатеља у Бечу. Светска штампа приписује огромну важност конференцији у Риму и посвећује јој опширне коментаре. Резултати, као и одлуке, до којих се дошло на овој последњо1 конференцији још су непознати јавности. Зна се само толико, да је на њој претресана ссрија врло важних проблема и да су донета коначна решења о даљем вофењу рата. У последње време десио се низ важних политичких догафаја, изазваних делом немачким предлозима о миру и једнодушном жељом, да се ратним операцијама убрза гемпо. Немачка је покушала, да изазове извесну забуну својим пронидним мансвром о миру и као што се могло очекивати учинила је сасвим супротно дејство. Далеко од тога да створи ма какву пометњу код Савезника, она је побудила још енергичнију и силнију солидарност и једнодушност код сила Споразума и њи-

хових Савезника. Потреба за настављањем рата до краја осетила се јаче него икад и она је најбоље испољена у енергичном и јасном одговору Савезнпка на немачку ноту о миру. Многобројне изјаве Савезничких управљача, које су претходиле овоме одговору као и нове мерс предузете у циљу што савршенијег јединства акције и што бржих операција нису оставиле ни мало сумњс о непоколебљивој вољи Савезника, да рат наставе до крајње победе и до коначног триумфа правде над насиљем. Зато држимо са пуним правом, да су у томе поглсду донете драгоцене одлуке на конференцији у Риму. Многобројна факта потврдила су јасно и неоспорно, да јс војна снага Немачке и њених савсзника почела опадати. Војничка исцр пљеностспоља,• акутна економска криза изнутра нагризли су осе гно блок наших непријатеља, ко!и је свесган своје немоћи и своје нсизбежне катастрофе предузео свс, да дође што пре до мира. После две године ратовања Савезници су успели да на свима главнији.ч фронтовима заузму надмо'Кан и доминирајуКи

став. Сетимо се немачких пораза на Соми, Вердену, у Трентину, на фронту генерала Брусилова п у МаКедонији. Техничка, превага Савезника успосгављена је сигуЈиТб и нсповратно. Док сс немачке резе])ве иСцрп.вују рапидно, Савезничке нес])азме])но [)асту. Надмо Кност Савезника над њиховим непри јател.има повеКава се сваким даиом. Она је сигурна и солидна гарантија крајње победе. У току последњих месеца где год су Савезници извршили енергичан напад на Немце, постигли су важне стратегијске резултате. Верденска кампањасвршила се по Немце катастрофом.У Пикардији се слабљење немачке отпорне снаге најбол.е испол.ила. Бито.т, утврфиван много месеци и брањен очајно до последњег тренутка пао је. Још један силан, одлучан ударац и зграда немачке војне снаге пољул.аТс се из темеља. Зима и с њоме времснске незгоде измичу постепено. Потребно је припремити план једне опште, одлуче акције и несумњиво је, да је о томе вођена реална дискусија на конференцији у Риму. Са првимлепим временом биКемо извесно сведоци важних и решава јуђих догафаја по европски ]>ат. Друго важно питање, које јс у Риму претрееано тиче се свакако односа прсма Ррчкој. Политика крал.а Константина изазвала је досад сершу нсмилих догафаја и многобројне мере од стране Савезника. Последњих недеља испољила се нсминовност одсудне акције прсма атинској влади. односно коначног регулисања питања Грчке и изван сумње је, да се и у гоме погледу дошло до потпуног споразума. Питање о миру свакако је мање занимало представнике Савсзника на конференцији. Јсднодушна одлука свих Савсзничких држава да одбацс нсмачки предлого миру манифестована јс веК у самој њиховој ноти, као и чврста решеност да се рат продужи до крајњег триумфа. Извесно је, дасу на Римској конференцији претресена и многа друга важна питања, која сс ти-

чу будуКе акције Спора-Ј зума, као и то да су у томе емиелу донете врло важне одлуке. По свему судеКи, V блиско! будуКности одшуаКе сеодлучни догаКаји, који Ке Савезницима допе ги победу, а човечанству хлемчити слободу и права. ПСШТНЧКЕ ВЕСТИ Берн. — Представннк Немачке у Шззјцарској обновпо је федералној втзди звакпчно уверавање ла ћс не.мачка влада респектовати неутралност Швајцзрске. Женева. — Преча вестина из Беча, барон Макио, бвв. аустријски амбасадор у Рлму Е граф ‘Роргач, бгв посланик у Београ* еу, који се сматрају главн)!« виновнпцвма напада на Србију по влаче се из државне службе. Атина. — Конјеренција у Рн муззвршепа је. Сер Елиот враћа се у Атвну. Г. Ламброс, шеф атинске владе изјавио е новинарвма, да још нема разлога спти мвзму. Г 10 П то сс не знају одлуке Римске конференцвје, али да ће се ситуацпја расветлити за нв' колико дана. Г. Коромилас под нео је Римској кокференцијн један мсморанкум, У коме је кзложво г.тедиште : рчке сладе в до дго, да Грч:.а није мотла примити потпуно такву ноту.

ГРЧКА ШТАМПА ..Македонија”: Грчкн п Итилији. Пз чланка лепог и логичног који је објавио франпуски угледки новинар г. Говен, из кога смо на велинеке одломке, ввди се да ита лијанска штампа воаи жучну по лемику против Привремене Владе п иа поДржава.... краља Констан твпа! Ствар је веома чудноватг. као што опажа г. Говен, и како не желгмо ни по што да одрекнемо искреност браћи 1 Палвјанима, то долазимо до закључка да италијанска штампа оснива своју по* лемику ка недовољним ако не и неоснованим обавештењвма о дубљим узроцима народиог покрета А то је сасвим прироЦно, кад се та штампа ослања на клезеткичка саопштен>а која кајзерови агенти у Атики пружају њеним представницима, који, чудновато, иако су изврснв новинари, ипак их прпмају наивно и без контроле. Јер да су се потрудвли да мало дубље загледају у стварн — а ствари говоре речито — они би видели оно шго је данас поанато и најнеукијим полнтвчарима: на име да, ако постоји нег.ријатељство према Игалвји и Спорвзу-

му, оно не долаза од Привре.мене Владе, која је већ објављла рат Немачкој п Бугарској н која шаље на Фронт своје одушев.љене војнвке, већ од краља Констакткна, који отворено рзда с ;:епрајатељи.ма Споразума, који.им је предао грчке области, утврђења и богат ратни материјал, који је снабдевао немачке сумарене и дотурао храну Аустријанцима и Бугарима лреко Албаније и Драм", и који је недавно наредао да се пуиа да одреде заштвтнах Сила и Пгалије. Народни покрет не само не гајн ни најмање вепријатељско нерасположење према Пталнји, већ нааротив увађа да су Пталајаии и Грци, браћа по расн, поззани да сариђују на истоку са осталим Савезницам?, да би овој напаћеној земљи обезбедили добра цавилвзације и мира. А овај се мвр може учврститн само на основи пргнципа о народноствма. Пзврскн управљачз Пталије ВЕше пута су исказкЕали своје поштОваи,е према овом начелу. А тако исто и грчка душа, коју оваплоћзва влада Народне Одоране, нвје кикада тежила нп за чим другЕм кего за победом истог првнцава, којв чанв програм Савезника у њихо•вој светој борби против варварске герман бугарско турске теорије о сили која стоји изнад права. А то у осталом чини и основу на којој стоји одгор Савезника на немачки предлог о миру. Кад је тако, мислпмо да нталвјанска штампа нема пикаког разлога да се узнемврава у погледу расаоложења Народне Бладс. Већ вапротвв мислвмо да' је у интересу заједничке борбе, борбе за право и слободу народа,да та штампа уирави своје стреле на атинске агенте непријатеља Пталије и Савезника, који су у исто доба и непрајатељп трчколатвнскецивилизацкје. (БрОј 1В07) Пол-ЛуЈ

Значајне одлуке о даљој акцији

Лондон, 27, децембрз. Конференција у Риму на којој су учествовалн г, г. Лојд 1Јорц Лорд Милвер генерал Лиотеј, француски манистар војна, Бријан, Тома, францус&а манистар мунвцпје и талијански минисгрн, покавала је нов Савезнвка ка побеаи. Ова конференцијл нма велвка нсторвјски значај. Представницн Савезнвка су првмљени у Риму са великим одушевљеаем. Верује се да су на конференцијн донете одлуке о Оиертвја-