Velika Srbija

БР. 260.

ГОД. I.

1 аЈ

БРОЈ 10 сант

Директср А. !СВАН03ИЋ

ИРВТШ1АТА пзиоси: Месечво 3 франва, '".оиесвчво 9 у^асака, годкпс&е 36 фравака ЦКНА ОГЛАСИМА : Сжтж* оглесв 0.20 фран. од петжтвог ред«, векж огжР.св по погодбж. Новац св поджже држааж ж жома< сержжа л джплочатек«ж *а гумвагтвкиа. ЛИСТ 153113П СВАКЈрДАн >10 510ДНВ Зошту слвто дреко Крвл.. Срп. Гтнврлл . Копоуз&Ја у Солуну. РУКОНИСН СЕНЕ ВРАНАЈУ Став редвкцнјо Коломбо улвда бр. 33 8*1ош^ае Поједжнд бројеви ое могу добнтп у Солуну мод *гем-> деје „Друштва грчке штадпев улица Будгаромтои бр. 5, бдкву главпе поште.

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКЕ ПРЕТЊЕ Изгледи немачке сумаренске акције

Немачка је, упукујући посредним путем свој предло]' о миру, дала на знањс и зараРеним и неутралним државама, да ће она и њене савеннице, за елучај неуспеха њеног » п л е м е н ито г п редл о га «, насгавити рат са свом суровошку бескрајне безобзирности до »крајњс и потпуне победе«. Она је, шта више, прецизирала неке »унапред предвиЈјене« мере и кроз уста канцеларева, а и преко своје штампе, објавила, да ће обновити с}чмаренску акцију и без скрупула и милости применути је не само противу зара•ћених држава идржављана, него и противу не}'’тралних лађа и поданика неутралних земаља. Осе'ћајући се слаба за продужење рата, а и су-

ренске акцијс могу се уврстити, како рекосмо, у ред обичног покушаја пресије. О њој се не можс говорити као о нечем до сада невићеном и непокуШаном. Што је Немачка, за последњу годину дана, дала и постигла својом сумаренском акцијом, то 'ће, ако је обнови, моћи још једном покушати, и ништа више. Да ли и еа исто толико успеха — то једруго питање. Зависиће у п])вом ])еду од тога, с каквим ће средствима и с каквом енергијом наши Савезни ци изаћи у сусрет овом њеном покушају. Ако је С} г дити по ономе што до јавности допире, још сада се може веровати и тврдити, да немачка сумаренска акција, односно реализовање њене претње

више пемо'ћна да својим ° сумаренско) акци_|и, не само да може изазвати

н е пр иј атељи м а н а м ет н е мир, Немачка је, евошм претњама, желела и мислила, да врши пресију на зараСене државе, а неутралне наведе на интервенцију у корист њеног мира и ти.ме увуче V тснденциозаи вртлог своје политике. Али се и у томе, као и у комбинцијама о владавини над свето.м, и преварила и разочарала. Непријатељи Немачке, наши моћни Савезници, не само да се нису уплашили од њених претња, него су их чак примили као један п])есудан разлог више, да се њен предлог о миру безусловно одбије и рат настави до коначне победе, до потпуног слома пруског милитаризма. А неутрални, они чији се интереси претњом Немачке директно гађају, предузели су мере, да Немачко1 предоче опасносги таквог корака противу матершалних и моралних интеј)еса неза])а"ћених држава. Сједињсне Америчке Државе пошлс су тим

и нтервенци | у неутрал ни х на штету Централног Савеза, него може да претрпи и један озбиљан фијаско са великим утицајем на суфење и оних, који још живе под притиском »уверења« о »несаломљивоети« немачкс моћи. Е н гл еска ј е у то м п ра вцу предузела мере безбедносги. Тешко је за сада одредити карактер тих мера. Али се ипак може предвидети евентуална њихова примсна. Енглески адмиралитет, дакле најкомпетентниј и светски факгор за оваква питања, издао је један коминине, у коме, изчеђу осталог, гврди, да јавност тражи не само примену одредаба о поморском ])атовању, него и позитивна дела. А шта значи, кад овако говори енглески адмиралитет и предвиђенс мере безбедности од непријатељских сумарена унапред правда тражењем енглеске јавности, то ће боље разумети .,и објасниги Немачка и

поводом и да.ве, и т])ажи ле су од немачке владеЈњени ортаци у сумаренобјашњење за одвофењс ском ратовању или боље становништва са окупи- У пиратској акцији. раних територија и упо-ј Немачка претња о обтребљавање, преко њего -1 нављању сумаренске акве воље, у пословима на-јције није, како је познамењеним противу његове то, постигла онај главни отацбине. циљ: да уплаши нашс СаМе-ђутим, претње Ие-| везнике и заведе неутралмачке обнављањем сума- не. Она, извесно, неће

посгићи ни онај други, спореднији. Њени резултати не само што неће одговарати неминовним жртвама Немачке и у људству и у матсри јалу, него 'ћ с много и много заостати иза резултата овогодишње сумаренскс акције. А може, врло лако, изазвати и непријатељство ко1с од неутралних држава. Претње Немачке остаће, дакле, и у овом случају само претње и ништа вишс !

ОдлазакСавезничких пред ставника

Рим, 28. децембра. Нг неколико ласова, пре кего што ће Савезнкчкн представн&цн наиустати Рим, г. Бозелг, шеф талвјанске владе приредио вм је опрошгајни банкет. Том приликом он ј» из 1 оворво следећу зжравицу: „Ја дижем чашу у част краљева и државника Савезничких, у част угледних лнчности које као први министри преЕ.стављају Са везничке владе, у част моћних и храбрих нарсда с којама се заједно борпмо за правду и слободу народа. Ја поздрзвљам храбре борце, које наша мвсао прати увек и шихове сдважне н славне шефове. »У пме пеле Пталије п шене престонице Рима, поздрав.вам ко начну и потоуну побед' - , којом ће бити крунисани воља, напори и јунаштво свих Савезпика, победу, којои ће триумфовата право нзрода и цввалазације. * Г. Бријан, нодижући чзшу захвалпо јег. Бозели/ и свима члановима италвјанске владе. Он је напио у част краља, краљвце, КЈ)аљице матере и целог краље вог италијанског домз, упутио је топао поздрав храброј вталнјанској војсци и потврдио своје нгпоколебљиво уверепе у коначну победу Савезнпка. У току банкета председник игалијанске владе прочитао је телеграм г Меркоре, председника италијанске коморе, којим се о вај кзваљЈва, што не угоже при суствовата банкегу н доиаје: >Ја с- 1 и тумач свих посланика талијниске коморе, молећи вас да саопштиле г. I. Лојду 1Дорџу и Бркјану и свима представнвпниа Савезничких влада п војсака топле поздраве тапијакског парла мента*. Банкег је аавршен у 3 часа ио подне Приликом одласка г. г. Лојд Џорц и Бријан н сви представнгци Савезничких влада били су

!:рсд\.ег бурних манвфестацпја. Станови шпво је топло аклам°вало Франпуску, Енглеску и Русију. Балконв н прозорн клуоа били су обилно искићенп. Са везничкгм застзвама.

Савезнички министри отпутовали су У »с 1 ^

ЕОЖИИНА ЧЕСТИТКА — ГГлеменитост Енглеског народа

Енглески Црвенн Крст и Ред Светога Јована упутили су, по водом празника р ождгства Хрвстова, своје нарочите честитке сввма ран.С[Ц 1 м п оболелим срп ским војнвцима по ботницама у Солуну п у позадг.на фронта. Озе честгтке ннсу само акт обвчне пажае и куртоазије, него н излив нскрене љубави велвког Енглеског Народа према напаћенвм српсквм војннцнма и намученои срлском народу Оне прсдстављају и искрену ц свесрдну тежшу, да се олакшају болови бројно малих а душом великих бораца аа ираво и слободу културног сгета. Нису то биле обичне честигке. Оне су стале и труда и материјалних жртава. Али ни једно ни друго наши драги Енглезн ннсу жалили. Они су и у овој прили ци хтели аа докажу, колико волу

своје напаћене Србе и раљене или оболсле сриске борце. Сам начин честиташа зчслужу је да се на овом месту изнесе а истакне. — Сваки наш ран.ена или оболели всјник добво је на дан Рождества Хрнстова по једну платнену торбицу, увезану двема лепим пантгнкама, измећу којих је стајала на картону одштампана честитка. У торб: ци су биле ове стварк: марамипа, пецјквр, сапун за умпвап.е, сапЈн за бријапе, четка аа зубе, кутија бомбонв, гшсаљка, неколико коверата, неколкко листова хартије за пксма и — ова честитка: > Енглеска Црзени Крст и Ред Светог Јована својим драгим и јуначким савезницима Србима, болесним и ран.енвм, шаље најлепше жеље и најтоплије чесгитке са срћсквм поздравом: Хрпстос се роди!‘ По жеља 1Бегсвог Краљевског Вдсочанства Маследника Престола, начелник ! 11таба Врховне КРманде захвалио је и.геменитим енгг.еским установама, а преко њих и целом Енглеском Народу и у име Врховног Команданта, и у име своје, и у име целе српске војске, на овом лепо.м и окиста усрдном честитаау. ЕБиховој захвалности придружују сви Ср> 6и своју и кличу: Живео велики и племенвти Енглески НарОд!

Ђ Лазарввић Са српсног Фронта — Из мојих бглежака —

Чукс — А /2/2. Бигољ је пао! . Са А 1212, ми то јасно видимо. Нашто се то не саопштава званично, у запОвести, мн то наравно, не знамо. Али знамо ово, да је Битољ пао оно1 а дана и часа, кад је наша пр В8 Н. бригада, заузела А 1212. Са те коте посматрлм лево, бор бу па Облакову, изнад Битоља. Исход ове борбе, у иашу корист, има да осигура дефинитиван пад Битоља. Десно положаји Грунвшта, на којнма се непријатељ још задржго Пред собом, лева, огранке Селечкихплаиина, на ко јима је непријатељ, у правцу Прмлепз, одбачен око 5 км. далеко од А 1212. Наша прва Н. бригада, освоје њем \ 1212, добила је ааслужан одмор. Пре него што бих насгавио опис догађаја на Чукама. код Полога и иа А 1212 ја ћу учи нига један скок преко свих тих догађаја. Осшвићу их за доцни је. Догађаја ме цретичу, па са.м рад да дам одушке моменталним осећајима, који ми се сада паме ћу у МВСЛИМА 11 — Пвру .. Данас је 8. новембар — с«.

Арханђел Михајпо. Многи од нашвх славе. Јутрос ме п.наредник Коста послужио чашнцом кошака, .Буба Сенајац »чувени сви* рач,< редов, цигаром. а п.пор. Новица добрн.м ручком, који је био гарнврзн «палачинкама», које су, над својим другима, иизле то преимућство, што су јуфке биле с прста дебеле. Свн ти добри људн славе... Баш с обзиром пре свега на пад Битољ, а затпм и' на заслужеик одмор који је | Н брпгада тога дана добила — ја хоћу, преко реда, на овоме мес!у, једним општим иотезом, да резими рам рад и обележам пут којим је наша бригада прошла од почетка операција до \ 1212. Наш правац — ја Говорам о Н. Бригади — биоје: Чеган, Шумо■ ита Коса Совичка, Совић, Добровени — Црна. То је био први цуг, без смгне и одмора, који је траЈао, од 9. августа до 20. септембра. Другм цуг, наш „одмор“ обележен је рокврашем у десно, преко Старковог Гроба, Кајм*акчалана на Фдоке, у најам Дриццвма. Овај ,одмор> трајао је до 10. октобра. Трећи цуг. Чуке, Полог, А 1212, без смене, до 6,