Velika Srbija

БР. 277.

СОЛЈН, НЕДЕЉА 15. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

притдлата нз::оси: Мвоочно 8 *р*в*», тооиесвчво 9 ^ралак«, годиотн.в 30 фраиак« ЦША ОГДАСИМА : Охги огл»о» 0.20 фрна. од петвтпн- ред», већ» огва М по ногодбв. Новац ов нолшго држ .ЗП м КОКР. вараиа в двпдоватожви »аотувнхштх.ШЈ. Ј?-'Т ИЗЈГАЗИ С ВАКК ДДи П<' 10ДНТ иошт? о*»тв цреко )Ср*л., Сро. Гвпер»г. Коаоуз>.>» у Солуну. рукоииси СИ НК ВРА-НА.1У Отчв ;.вд»кд*јо Колсмбо у.тдвв бр 33 3»1оп|'чп« Цаједа»Е 1 Р бројовв ое когу добитв ј Солјпт »о; «ге»- -т’ .Дру итва грчке итахпе« улида Аулгчрокто* бр. 5, б**»у гдилне поогте.

СРОЈ 10 сант.

Урс-ђује 0 Д б 0 Р

БРОЈ 10 сант.

НАПШ НЕНРИЈАТЕЉИ

После освојења Букурешта, централне државе излазе са предлогом о миру! Наши савсзници су одговорили под којим условима ће примити дискусију о миру. Тај одговор 1 с најбоља и најизразитија одлука да се води рат све донде, док се потпуно не обезбеде егзистенција и права малих народа и не прибави сатисфакција оним принципима, којима су се руководили сви народи, који су данас у борби противу германског милитаризма. Ми смо о овоме предмету изнели разна гледишта и схватања данашње воше и политичке ситуације наших противника. У низу тих излагања, придружићемо данас још извесна факта, која ће допунити нашу ранију аргументацију о томе да је у овим моментима положај централних држава веома тежак и критичан

корист мира, којом пријликом је казао и ово: »Ми I смо се преварили з>- снана јединица, случај којиу™ наших непријатеља, а јс јединствен у историји 1 Еемачка је чинила грешратова. : кс ’ ко,е надмашуЈу све Остаје Немачка, која је[ 011с код наших непријана Марни, Вердену и Со- \ ' гсља - Једини Је излаз да ми доказала да су њене! емачка Р азви Је диплофизичке експанзивне мо-ј матски Р ад У к ° 1 )и ет ми-

ћи одавна прешле кулми-! Р а и да У томс У спе —•« национу тачку; мНшпшм Т У СК °Р° оила је велисви њени савезници оче-! ка дем °нстрација жена у кији свс од ње, она је Белиу, које су пред опдужна да их снабдева о-; Ш1ИНСКОМ к У^»ом викале: ружјем, муницијом, рат- : Д° лс Р ат --” Ј° ш ГП Р И неном спремом, а поред то-;Р еди С У оили У Бремерга да им шаље и своје ка Ф ен У и 1 есмиду у коуморне и десетковане ди- 1 ИМ С 3 Г месгима узели увизије, и још више, Не- чеш1а 3' нередима и намачка је принуфена да их °РУ жани В0,НИ Ц И снабдсва и новцем. — За- Сви мафарски листови, датак и сувишеделикатан,! као по некој команди, тежак и неиздржљив. јтраже од владајућих круПостигав извесне ефи- , гопа ’ ^ п сс што °Р е замерне успехе, поглавито кључи мир. »Аз Ешт« пипрема малим државама, ше: »Нико до сада није онаје напрегла максимум, могао објаснити Мађарсвоје војне, физичке и. ск °ј зашто се онп бори економске снаге и силе, и пати - Камарила владе да добије какву победу 'увск је говорилз и поступрема којој великој сили,! пала с ратом као да је али узалуд су се њени ле-, то приватна породична гиони разбијали о челич-, етвар«. не бедеме нашихмоћнихј »Дели Експрес« има вест Главни и најве-ћи те-’савезника и тада —- она из Базела, да је ма-ђарски је понудила мир! \ посланик Лаваси изјавио Истинитост њене немо- у парламснту да је једи-

рет савезних неприЈатеља ср}шио се је на Немачкз'. Она је у овом великом рату понела најве■ће бреме садашњости. То •ће потврдити следеће чињенице: Турска је, за време балканских ратова, увојном погледу, потпуно скрхана. О њеним фиНансијама је излишно говориги с обзиром на факт да је то једина светска држава која је у вечитој економској кризи. Бугарска је тучена на маћедонском фронту, а имајући у виду и њене губитке на осталим странама, њена је армија преполовљена, услед чега је у бугарској војсци настала ужасна паника која је у све редове унела деморал и растројство. Њени дугови од две милијарде лева у вези са новим папирним новчаницама без металне подлоге и стварних гаранција, најлепше

ћи, с обзиром и иа општу кризу централних држава, посведочиће и ова факта. Немачка штампа, која је некада са надменим тоном проповедала рат до истреблења, јер је веровала у потпун пораз наших савезника, подиже данас своје оружје противу оних, који су земљу довели до пропасти. Тако на пример »Берлинер Најесте Нахрихтен« пита Бетмана Холвега да ли Ее моЕи управљати државом и на даље, када је нассо са његовим прсдлогом о миру. »Дојче Тагесцајтунг« пише да су добри односи са Америком могући само онда, ако се прими глсдииипс Вилсоново о миру на основн рестаурације, што значи на принципу стања пре рата. Берлински листови пак доносе

илуструју акутност фи-јкако је, на скупу^ изасланансиско-економие кри-: ника странака центра и зе, која је неиздржљива ! рајнских покрајина, један и катастрофална, ако се' говорник изјавио да тресадање операције наставе ба принудити на мир и даље. ј оне којп нске да дпскуАустрија је претрпела тују! Чувени немачки нечувени слом. Њена вој- публициста Максимилиска је потпуно зшиштена јан Харден држао је, Јсако

и ова данас не егзистира као самостална оператив

јавља »Берлинер Тагеблат«, једно предавање у

но срество да сс докс до мира, убиство председника маћарског министарства. Гроф Апоњи каже: »Ако се Тиса не уклони с владе, ми 'ћемо га силом натерати. Парламенат не може више трпети таквог човека.« И према последњим вестима које су стигле, Тиса је поднео оставку. Осим тога ту скоро прсбегао је из Аустрије у Швајцарску један наш официр, који је био у аустријском ропству. Он прича да је стање у двојној монархији очајно. Свака помисао и вера у победу изгубљена је и једина иада је з' скори мир. И што је веома важно сви су свесни да ће се мир закључити на њихову штетз 7 . Ситз г ација у Бугарској је неиздржљива и очајна. У војсци анархија, у народу незадовољство; скупоћа, оскудица, ко])упција, пуне горе са војних бегунцима — то је слика данашњег стања Кобзфговог пашалука, а Радославов, који је некада са патосом говорио о.сјајним уснесима бугарске војске и дипломатије, и који је са уро-ђеним цицизмом тврдио да је Ср-

: оија за навек сахрањена, јтај исти Радославов шаље нарочите изасланике !у Швајцарску да би ови јзаштитили бугарске инјтересе. А истовремено кајзер тражи западнз 7 Маћедонију за Аустрију, а Турска дсо Тракше и источнз 7 Маћедонију као наградз 7 за ушенгће њсне војске з г операцијама противу Румуна и Руса. Вслики нереди и туче бугарских и немачких официра и војника у Софији све то наговештава крупну кризу, коЈа данас јвлада ме'ђу савезницима централних сила. У Цариграду је права анархија. Војници и официри врше атентат на Гнвер пашу, затвори су пз'ни бунтовника, у провинцијама еу растројства и безвлашћа, па чак се и њени пријатељи и савезници носе мишљу да з г стз г не Цариград и њихов европски посед — Русији, али о Турско! не треба много говорити, пошто она иде за догафајима, не размишљајући много о последицама; најпосле они имају за све своје катастрофе згодан израз: ксмет! Као шго се из изложенога види, пред нама се показују извесни симптоми, који у цснтралним државама наговештавају крзшне догађаје који ће убрзати решење светске кризе са закључењем мира и то онаквог мира, који ће дикти])ати оне државе и они народи, који се боре за најсветије принципе за које је икада знало човечанство, за принципе вечитог мира, правде и општег прогреса

ПОЛНТИЧКЕ ВЕСТИ Лондон. — Парламенат ће наставати рзд 25. јануар). Огва раљу ће прасуствоватп крал. и краљица. Париз. — Кајзеровом позиву свих владара и принчева сзојих савезн.чка цал> је испитивање новога предлота о миру, који је кајзер вмаода поднесе јуче уочи свога рођевдана. Париз. — Пзрламент се са стао јуче у таЈну седнвцу. Лондон. — Јапанскв цар распустио је парламенг. Мадрид. — Граф Романопес, шпански премијер изјавио јс, да крал. Алфонс неће ннтервенпсати у корист мира, док не буде подесан тренутак-

БУГАРСКА ЗБЕРСТВА — Шртва освете и грамзивоети Софијски лвст »Камбгна« доноса под оввм насловом »Узваћен сраски разбојник,* подужи допис из Прилепа од Вл. Бошевског о апшењу Ал. Небриклијеваћа. У допису се говора, како је Небриклијеваћ био Ј‘еван од «најужаснвЈ‘их ггената србнзма по краЈеве бвтољски и прилеп* ски«; да »помоћу те крваве руке званична Србија истребггваше све добре људе“ у Маћедошци: да Небриклијевић И издаде чету Методија Пачева, која ј‘ј побиЈјена;* да *исти Небриклијеваћ | предаде каринског свештеника, • која беше убиЈ‘ен на најзверски| ја начин,» и т. д. и т. д. Затим | додаје, да је Небриклијевић, кад ! је бугарска војска дошла у те јкрајеве, ишчезао из Прилепа и после толико времсна поново се вратио и сакрио, алн да су „добри људи» јавили властима и да је наЈ‘после бво ухваћен. Шта су I бугарске власти с авме даљерајдиле, — то *Камбана» не изној си. Али ма и без тога знамо; ако ј ниште друго, а оно свакојако знамо, шта су они кадри учинити и шта они уопште раде са нанвм људћМа. Овом »Камбанпном“ допису потребно је јеано мало објашњеае, не да се правда и оправда Небрвклијевић, него да се још једном утврдв зверско поступаље бугарских власти противу наших грађана из нових крајева. Према добвјенвм информацијама, НебриклвЈевић Ј‘е био имућан и миран грађанин. Осећао се Србином, али се никада ниЈ - е бавво злочиначким пословима бугарсквх разбоЈ'ника, како му се то у допису подмеће. Колико ми анамо, приликом нашег одступзља остао Ј'е код своје куће. Да је имао нарочитнх разлога да се склања од Бугара — апстрахуЈ‘ућп што му је довољан разлог био долвзак дивљих Татара — он взвесно не би остао код куће, всћ би се с нама псвукао. А само то Ј'е довољно, да се утврди, колико има встине, да се Небриклијевић одмах сакрио и толико дуго скривао. У осталом, познато је, да су Бугари силом улазили у сзе првватне станове, па чак насилно обијали сандуке и налазили вајситније ствари од вредноств. Тешко је с тога уопште претпоставитв, да и љега, НебриклиЈ‘евића, не би нашли, да су га тражкли. У целој овој ствари може бити само једно иствна: Небриклијеваћ је као Србин некоме сметао, а љегово имаље требало, па да ба постигао што му срце жуди, нашао ј‘е за најзгоднвје да га