Velika Srbija
БР. 287.
СОЛЈН, СРЕДА 25. ЈАНУАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
ПРЕТПЛАТА ЕЗПОСИ : Мсоечно 3 франка, тчомоеечио 9 ^р&пажа, годмгељо 36 фражаиа
I?.
ЦКНА ОГДАСИМА : 0*т«и огласи 0.20 фран. од летигног реда, аеДк. егаа~* по логодба. Новап со лодажв драгњв н воин. зарииа н .даплоаатсвин »аотупижштаина. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО подн?Ноштт сдатн преко Кр**, Срп. Гонорал. Конотдааа у Солуну. РУКОНИСИ СЕ НК ВРАЂАЈУ Стан редавцнје Колсмбо улнда бр. 33 8а1оп!оое Поједаш® бројеви ие могу добити у Солуну нод »геж дије ,Друитва грнно гатадпвг улНда Бултарожтов бр. 6, блнау глааие логате.
БРОЈ 10 сант.
УреЈзује 0 Д 60 Р
I
БРОЈ 10 сант.
0Д.1УЧНА IIАР
Европски рат улази у последњу Фазу —
Немачка одлука о вођењу крајње и безобзирне сумаренске акције изазвала је огромно огорчење код свих неутралних држава. Неутрална штампа окарактерисала је овај нови немачки акт као врхунац варварства и див.ваштва. Прве поледице новог стања ствари- почеле су се већ јављати. Влада Сједињених Држава прекинула је диплом.п ке односе са берлинском втадом. Шпанска је влада упутила енергичан протест у Берлин. Остале неутралне владе готове су да то исго учине. Чак је и папа преко својих нунцијауБечу и Берлину пр'>тествовао против овог новоги беспримерног варварства. Узбуђење у неугралним земљама неилмерно. је, и може се са пуно разлога очекивати, да ке остале неутралне владе следовати примеру председника Вилсона. Холандскилистови констатовали су, на основи директних обавештења из Немачке, да је берлинска влада донсла своју демонску одлуку услед страшног економског стања у земљи и све црњих перспектива у погледу свршетка рата. По њима је кајзер решен да одигра последњу, одлучну партију. Немачка запада све дубље у једну безизлазну ситуацију, и њен војнички слом постаје све већа и ближа стварност. Да би
скинуо са сеое огромну одговорност за огромне ратне недаће, за милионе улудо уништених живота, за милијарде проћерданог новца ка:зер ставља све на коцку и подиже цео свет, васколико човечанство против себе и свога народа. Свесган немоЕи својихтрупа пред челичним бедемом Савезничких армиЈа, спремних да се са силним и необузданим полетом као бујица баце на непријатеља човечанских слобода и права, кајзер одлучује да превази-ђе све своје досадашње дивљаштво, прокламујуЕи сумаренску блокаду, која неће штедети ни неутралне, па чак ни болничке бродове. 'Го је последњи адут, који кајзер уноси у борбу и посредством којега се нада, да евентуално избегне неминовну катастрофу или бар да је колико толико ублажи. Он се нада, да свет застраши својим фаволским претњама, и да изазове код неутралаца мобилизацију свих напора у корист мира. Нови трик немачке владе већ је промашио циљ. Он није покренуо неутралне народе на кораке у корист мира, веЕ их је подигао све сложне и једнодушне, да устану против Немачке, ако је потребно и са мачем у руци. Америка је веЕ дала свој одговор на немачка застрашивања. По прекиду односа прешло се веЕ
у акцију. Немачке бродове, који су се затекли у америчким пристаништима, почео је већ конфисковати амерички адмиралитет. Берлинска влада упала је у веома опасну игру, те се више натраг не може. Рат улази несумљиво у своју последњу фазу. Г. Лојд Џорџ имао је пуно права, када 1е прекјуче на екупу у Карнарвону изрекао знамениге речи: »Ми •ћемо имати мир у 1917. години.« Речи британског премијсра одјекнуће силно широм целога човечанства, које благодети мира изгледа са најсилнијом жудњом. Под тешким теретом несносног економског стања и без изгледа на макакве војне резултате, немачка влада је донела одлуку, да против себе изазове цео свет и да рат уведе у одсудну фазу. Догафаји почињу узимати веома нагао темпо. Против Немачке организују се нове снаге, досад очуване и неупотребљене у борби. Неутрални се дижу против тиранина цивилизације. Савезници су већ увелико спремни, да зададу одлучни смртни ударац. Зима одмиче и погодне временске прилике за широку и одсудну акцију приближују се. И док снага наших непријатеља и њихова морална отпорна моЕ све ниже падају, Савезници достижу кулминацију свошх напора и своје одлучности, да једним капиталним ударцем крунишу сјајним триум-
фом !своје велике жртве. Нема више сумње, рат се примиче евоме крају. Моменат велике Савезничке . акције предстоји у блиској будућности и он -ће свету повратити опет пре■ђашња права и слободе, које је покушао да угрози и за навек подјарми »модерни Хун«. Творац британске сувоземне снаге, неумрли лорд Киченер погодио Је, изгледа, кад је у августу 1914. год. рекао, да Ее рат траЈати три године.
ПРОТИВ НЕМАЧКЕ Неутрални народи дижу се противу Немачке МадрИЈ, 24. јан. У целој Штанвја вдада огромно огорцење прс.гив Немачке. Шиднски давгови тражв да вла д* предузме енвргичне мере протаву модернах пирата. *Емпар саал< јавља, да ћа оо одгозор шаанске владе објавитл данао. Шданија у пота протесгвује против мера предукетах од цеатралнах држава и што каснааа евоје памере н» факту, ^ојз забрањују међународни уговора не допуштајућ* тоопедовање ае угралнах дађа. Парпв, 24. јан. СазнаЈ'е се, да оу плмеђу Шиа није п Немачке односв веома ватегнути. Праотаниште Валенсе ватворено је ва пловадбу. Све шианске дађе, које ое па да*е у неутралнбм пристанвштдма добгде су наредбу да тамо остану до даље заповесга. Оаама пак, које су се 8Р.текле на мору наређено је, да ое окло ке у најблвж* приотанашта. Приликом отварања парламента, г. Романонес је изјавао: *>Кивот шаанског народа не сме се
делити и неће то ки бати- Влада још не може објавати мере, коЈ - е ће предузети протвв немачке блокаде“. Сматра се, да Ј'е прекид одаоса између Шпанвје и Немачке неиабежан. Ковепхаген, 24. јан. Три скандинавске краљевине отпочеле су прсговоре односно идентичног држања у патању блохаде. Сазез поморсквх дру штава дао ј'е пуну слободу свама члановима за настзвљаае пловидбе на њихов ризик. Париз, 24. јануара. ЈављаЈ'у из Штокхолма, да су скандинавске владе преда.че представницима централних сила једну заЈ'едничку ноту, у којој протествују против немачких претаи. Рио де Жанеаро, 24. јан. Бразилијанска штампа напада Немачку због претњи сумаренском блокадом. Шмпарсвла Бразилиен« пише: «Ма признајемо, да Сједињене Држав - нмају чак дужност, да организују енергичну акцију за одбрану права народа.« ДРЖАЊЕ ЈАПАНА Изјаве јапанског мин. спољ. послова —
Токио, 24. Ј'ануара. У говору, који је 21. јануара држао на једној свечаности јапански мин. спољ. послова г. Мотоно, изразио је убеђење, да ће свет одати заслужено прнзнање услугама учињеним од стране Јапана човечанству објавом рата Немачкој и прилажељем декларација Лондонској од б. септем. 1914. године. »За ннше спеаиЈ’нлне ватересе, рекао је млаистнр, као и 8а антересе цедог човечапства, неопходно је потребео, д а Спора* *ум победи. Јапан ј‘е у почетку
Ф Е Љ Т О Н
Мил. Јов. Аврамовић
( свршево, говорио је Настас, са речи без смисла. Ти ни ту твоју | варочитим темпом усхвћености.! трубу ниси очистио од како си
ТРУБАЧ НАСТАС (С.тчица из садањег рата)
Разб -јенн Бугари на коти 1212 без обзирца, бежали су остав љајућг масу лешева и рањенвка. Наш батаљои је био тог дана одређек у ‘Гонећи Одред>. Раз ви јен у стрељачке стројеве са својим комчндантом на челу, батаљон је одугаевљено, пун осећвњем нвде, прижет осветом, гонио несрајатеља до самог мрака када је добво нвређење да зас ЈВе. Сутра дан батаљон је добио хитно наређењс да се врати на траг, пошто је добио смену, на место, Одређено, да се неки дан одмори в пуковску славу прослави. Место је било згодно за
одмор н војници ноћу поред ва тре одушевљево причали су, и сваки на свој начин третпрали су успех у прошлом судару са непријатељем. Поред батаљоног штаба направљена велика ватра. Око ае седе ордонанси, батаљонн ћата Гаја н трубач Настас, који је био у чвну под-наредник и како је себе са поносомназивао «Штаб трубач“. Водила се нека жива и оштра дебата. Говорило се о разбијеном непријатељу и њего вом незапамћеном страдању. На рочито је жучно и усхићено говорио Настас трубач. Он мора страдати, његово је
ј Данас сам, бре, излазио горе и са двогледом посматрао како на ша артиљерија гађа и где њена зрпа падају. Ово је взговорио са нарочитим нагласкок, јер је уо бразио, да он међу својама важв као најбољи осматрач на дво гледу и компетентан за такве стварн. Веља ордонанс, који је до тада ћутао слушао је Настаса и ! сркћао чај. Ово разметање, како га он назвао, учиви му се и су ввше хвалвсаво, а иваче је био љут на Настаса. I Што се, бре Настасе, хвалиш ' код овим нашим друиТгвом кад те I ми добро познајемо, почео Ј’е Веља вишим стилом, нарочито пуцајућп на шести падеж; волео је да имитира «интелегантног» човека, како он рече, трпајући
је примио, само узмеш двоглед и иосматраш а н сам не знаш шта, продужп жучно да напада Веља.. Борба и ти то је далеко, ти си само вндео из позадине како се бори и званично псгледа своје другове. рачунајућа да је нешто силно изговорио. Настас трубач љут, увређеним поносом, примајући ову кдевету Вељину, скочи... Ти си ми па некв борац, носиш пушку а неси још метак избацао; само погледај како је сва похрђала, — виче Настас у љутини а сав се тресе У тој љутини и нервози дохвати за ципелу Живка ордонанса, који је до њега седео мислећи да је всечено дрво па да га стави на ватру. Поче свађа и препирка и ор-
донанси се поделе у два табора Миле и Живко бране Вељу, Гаја ћата в Стевић Настаса а кој ’ зна докле би се још прешз рали да их не ум!ра ађутант команд^нта батаљона, кота је та преппрк. нервврала, а коју је иг шаторг слушао. Сутра дан сва ћуте. На јгдном крају седн Настас и своа снатом трља'и чисти трубу и ко би знао какве му се мисли врзму по памети... Веља пак на другу страну чисти пушку и дубоко нешто у души крије, то му се по изразу лица могло ввдети. То ћутање прекиде Веља ордо нанс пребацујући као неком у вронији и опет у вишем стилу: <Бре, много ли ће се Бугари уплаше кад неко засвири у трубом Зато ,ли се труба риба ла, риба“...