Velika Srbija

БР. 288.

СОЛЈН, ЧЕТВРТАК 26. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

11Р1ТОЛАТД ИЗПОСН : Нмечво 3 франк«, тоомесечхо 9 ^рад&м, 7о;хшв>е 36 франака ЦША ОГЛАСИМА : чуатвх оглаои 0.20 фрао. од аетшгасг реда, »гддс* по погодби. Ноаац с» подаже држаив м жоив. оарша и дапдохатсквм »асгушнштвлха. ДНСГ ИЗЛАЗН ОВАКИ ЛАН ПО ПОДН? Пожту (изтк дреко Кра*, Срз. Гппврм Ко*сул\.» У Солуну. РУКОПИСИ СИ НЗ ВРАЂАЈУ Отаа •. лахцаје Колоибо улеца бр. 33 8а1оЕ!ца« □оједжЕ« бројеви се шотј добпти ј Солув ј код аге«» .- *-јв ,Друаггва грчме мтаипе* улица Булгароктоа бр. 5, блдку тдаапв поате.

БРОЈ 10 сант. ■ мицј. 1 *,. ■ -« ‘ -.1. ■ - .лг1 < г || п I -1«. ~ >1

0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 сант.

СВЕТ ПРОТИВ НЕМАЧКЕ Вилсон упућује ултиматум. — Општа мобклизација Шпаније. — Холандска на прелому Атина, 25. јануара „Неа Имера“ сазнајс нз дчпломашског нзвора, да је нредседник Вилсон упшпио ултимашум Немачкој, у коме тражи укидање с.умаренске блокаде. У случају одбијања рат је нсизбежан. Берн, 25. јавуара Јављају, да је Шпанија наредила општу мобнлизапију, пошто је председник Вилсон саопштио Лојду Џорџу да су Сједињене Државе расположене да поврате Шпанији територије заузете у току америчко-шпанског рата, у случају, да шпанска влада изиђе из неутралности у корист Споразума. Амстердам, 25. јануара Холандски кругови држе, да холандска влада изглсда ретсна, да следује примеру Сједињених Држава.

СРБИЈА И ЊЕНИ САВЕЗНИЦИ — Одлазак наших ђака у Француску

Србија је срећна што се са поносом може похвалити да је у друштву и савезу са најкултурнијим и најмо-ћнијим европским народима идржавама, са којима се бори за најсветији принцип слободе људских права, правичности и хуманизма. Истина она је у тој неједнакој борби, са својим вековним непријатељима, подлегла и доживела једно страшно народно искушење, али је она у тим тешким данима изразито манифестовала да 1 'е њен дух бодар, јак и силан, јер непоколебљиво верује у победу најсветијих начела за чије се остваре-

ње храбро и одважно бори са својим великим пријатељима, носиоцима саврсменог прогреса, цивилизације и хуманизма, који је никада неће напустити и оставити. Од како је букнуо овај вели;ки, импозантан, светски рат, наши савезници су у многобројним случајевима и приликама испо! љавали свуколику издашност својих топлих симпатија разним конкретним чињеницама. Они су нас помагали и морално! |и материјално. Тако на 1 пример снабдевали су изо- ј ! биљним материјалом на-' шу храбру узданицу, пот-

помагали су наше хума-

не установе, а многооројне санитарне мисије, растурене широм простране и захвалне Србије, уносиле су у наш народ као и код наших неуморних бораца велико поуздањс у победу и триумф правде и слободе. Управо то је била једна дивна и величанствена утакмица измефу племените Француске, моћне Енглеске и велике Русије; јер сваки савезник је чинио, према приликама у којима сс данас налазимо, чак и више но што јо се могло и очекивати. Ко се не сеЕа оног братског, преданог и топлогстарања и заузимања око спасавања наше измучене али храбре армије, која је, после албанских подвига, стигла на Крф, или пак оне преданости, са којима су наши војници исхрањени, одевени и снабдевени свима потребама, како би једнога да на понова видсли одморне, свеже и чиле наше витезове, који пофошеда кроз нове и сјаше борбе разнесу славу Србинову и са својим пријатељима пофу напред, да отворе тешка врата поробљене Србије. Али није се стало само на томе. Наше избеглице које су се растуриле по свима земљама наших великих пршатеља, примљене су топло, срдачно, онако како су у стањ}^ да то учине само племенити народи Француске Републике, Велике Британије и Рцске Царевине.

ГОВОР ЛОЈДА ЦОРЦА

где су и ако далеко од својих опљачканих домова, наишли на онакво Важнв изјаве британског гостопримство, какво ни- 1 премијера када нису могли очеки-ј ~ . вати. ј „ . Лонион ' Ј ан ' А пре два дана мисмо! КраЈ говора г ' ЛоЈда Џ° рџа; били сведоци да у низуј на скуП г У у Каркарвову у глав ’ тих многоброЈних добро- ; ном глаг - 0: чинстава, забележимо још; ’^ т вар*. закоје се оарамо, од једну дивну појаву и топ-; спецчЈ,ЛН0Г су интт Р еса сз Д а га лу манифестацију љуба-

ви наших приЈатеља, према нашој деци

либералну странку. Једно од тиж нитања је цвтаае примене пранцепа међународног права, као

шкоће. Владт је предузела мере за грађење новах бродова у износу више стоткна хиљада тона

У понедељак 23. О вог; основи 5,е ђ ународно1 ' м8!ра: *РУ Г0 месеца, отпутовало је за Јв пИТЛ1Бе Турске. 'Јурци су Француску 169 децс, по .[неспособни да взадају другим главито наших гимнази-Ц ;псаж ' " јалаца из Битоља, КО!е су! пНова влад* је већ остварзла свима гготребама снабде-|у поморсквм транспортама уштеЛИ овдашњи енглески Цр-[ку од стотина хаљада тона, која вени Крст И Српски Пот- 1 је драгоцена с обзарои на те§ порни Фонд, обеустано-’ ве Великс Британије, а Француска их прима на ШКОЛОВање, ГДС Јке Се ОВИ ;и увела је у целој зем.љи оргаМЛадИ'ћи спремити да у;назацију за пропзводњу животослобофеној, уједињеној нвх намирница. и великш Србији наставе 1 „Влада предузи.ча све мере, дело прогреса и цивили-1 да сузбије сурову акцију не зације. А осим тога она' ће оити истоврсмено, а заједно са опим нашим подмладком од више хиљада, који се у пријатељским земљама данас васпитава и школује, будући верни посленици и одани апостоли трајног братства измеЈзу наше отаџбине и народа наших великих и моЕних пријатеља и заштитника. И оно што нам данас изгледа ситна и безначајна појава, важићс некада као је-

мачког гусарства. Победа је извссна. 0 томе нема ннкакве сумње. Ала сигурио јс и то, да ћеио имати да пређемо маоге усталасане реке пре него што до н.е доспемо Треба да људв, жеве и депа следују влади у н>еним напорима, да на овим рекама саградн мостове. Односно Балкана рекао је г. Лојд Џорџ: »Ја нећу да се задржавам на факту, да су у том питању пропуштене извесне корисги. Не може се за то приписатв погрешка једној вемљв видаи велики и значајан| ше кего пругој. Четври силе ифакт кош ће се у нашој ( ма ЈУ павесно понешто да себи

кулТурНОЈ И ПОЛИТИЧКОЈ историји бележити као читава епоха.

прсбаце, ата Балкан чина' сг-мо једвн део целога фронта и . Г Лојд Џорџ је за тим са

Ф Е Љ Т О Н

Д. И. Јејо

СУМАРЕ

Још у Пнћв говордло се, да ћемо преко мора. Једни оу говорила, да ћеко у Итадвју, в друг«, да ћемо још дгље. А кад омо већ нртшда Скадар, бвло је сввма јасно, ца ћемо се но трпати у лађе. И ако анведи као жу то јесење лашће, ипак смо се радовала што ћемо кроз који дан напуститн Албанију и дочзпати ое — хлеба! — Џаба ти, брате, н Шведска, и Норвешва, само да дођемо до вакве оаведнвчке пекарниц«! — јадиковао је пу ковонм комооар, која је у своје време бко правн дебељко, па се, навослетку, толико уоЈкао, да

сазда!... Свв бих дако с-нссае, оамо да ме пе сатдру та проклети сновн, које у њој сањам без прекмда!... — А шта сг.њагп тако СЈрашно? — дапита га команлкр >;смо ре м опотарну дмшре.лн ушрак, тто је полако догоревао под отсном с које оу капале мутне капљкце и падале на жар, у ко ме се прои8подило, с времспа на време, цврчање, слнчно цврчању као кад на ус*ј ну пећ кане кап с поклопда, којнм је покрзвон ловац пун воде која кључа. — Сањам, рођенн, ове неке веднке хдебовз!.. Бели, велнки,

је могао уокочнтм у пнвоку фга реш, реш, да ти душа за шј! — Нека је прокдета плаче! н кад је Господ! Команднр, тавође пропмсно

гладан в снужден, осмехну се Рт.чунг.ли су, да су, сада, по зловољно в ншшта нв одговорт-! штарн саовнм непотребнв, јер на тај комесвров ]аук. Око вг т ј оу с пмсмнма раонтилм још на рв је седедо њ» д , околико, н то Преполцу, н да Србија нећо ни

св« чаопацн пуковске коморе, којп вмају праао их новчг.ну храпу. Пошто к: у имали ниш та за вечеру, то нвредлше пооилвом, да укува чај. Ималн еу још мало члјл х шећера. . Ше ћер су купмл*; у Љопзу. Кк: ограм је пл»ћ«н трнДбсет н

шта изгубити, ако неотана и та два поштара, што им целу ноћ стрче ноге на шаторокоме ула зу в квсву. Командир је лежао цо попа, а благајник до коме сара. Око девет часова уђоше у шатор. Пооилнн унесе м?ло жа

двнзра у оребр)!.. У близ:аи!ра, па по томв пожела гооподв те стене били оу разапедн је [пријатпо спавање, н сам отиде дан отрцан шатор, којн је ввшв па се згучн под своје мокро св’ двчио на баштованско страши јљачко ћилииче, које вуче на село, него на швтор. У томе су; 6и још од Дунава. шатсру сн*вали сви, њвх шест,; — Е вечерас пописмо и по е то: командвр коморе, благај ј оледњи чај! — рече поп Коота стењући, јер се мучио да подвуче десни врх ћебета под плеђву.Сутра можемо да одвграмо в чај ц доручак!...

нвк, пуковсви свегатенак, два пуковска поштара и комосар што оања беле ведвко хлебове. Попа и комесара, као постараје људе, одредили су да опалају у средвпш, На крају, о лева, спавао је првв; а па крају, с десна, спавао је другн поштар.

Комесар се веђ беше умотао

у овоје ћебе. Алн кад поп Коота взуст* послелњу реченицу, осетк како га на мах спопаде пека неодољива врућина. — Не знам шта смо већ толико згрешвли Господу, па нас толико куша!? — продужаваше поп сада већ добро умотан у свој руаави покрЕВач. — Страшна смрт! .. За десет минута нађеш се на морском дну!.. Комесар се поче да врпољв. Бпо се похрио по глави, али мораде да се открије, јер је једва дисао. Гушило га нешто. Хтеде да рекне попу, да ћути, па ипак се уздржа. И нвје вс лео да слуша такве разговоре, и волео је. Није волео да нх слуша, јер су страшни, јер говоре о смрги; а, опет, желео би да их слуша, ди би, ако већ дође дотле да се мора давити, могао искористити какав добар савет. Али поп се ућута и не рече ваше ни речи. Тако потраја пола