Velika Srbija
БР. 290.
СОЛ7Н, ПЕТАК 27. ЈАНУАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
»мкаапе
СРБИЈА
првтплата ::з”0си: М»ое*шо 3 фр»пл», т' о«ес*чио 8 ^ годмињв ЗГ, фрак?.к»
1лЈ% €НЖН®В 5ЕИВ1Е
ЦЈША ОГЛАСЗМА : Оатвг огл»о« 0.20 фраи. од петитног ред», »ећо егхасх ао погодби. Новац се похлжв хржаит и кохс. «»рииа к чхадонатгпв »автупвеатлаиа. ЛНСТ ИЗЛАЗИ СВАКЦ ’1ДН по нодиа Ногату м»т* нрево Крлл, Сро. Геаег.»к. Коисулам у Со.турт. ГУКО/ЛСИ СИ К ; С ЗРлиАЈУ Ст&и . н»кц*је Кзд мбо гтниа <5р 33 ‘Ј»!ош<]ос • Цојгдвнх бројевн ое иогу добитв у Оолуву вод *ге»лј? ,Друаггва грчвв итазгшч улкд« Булгарожто* бр. 6, блвау гл*»8т оокт''.
БРОЈ 10 сант.
Уре1јује 0 Д Е 0 Р
?!
СВЕТ ПРОТИВ НЕМАЧКЕ Покрет неутралних народа
I
БРОЈ 10 сант.
Буенос Ајрес, 27. јануара Све државе .Јужне Лмерике. по примеру ('једињени.т Држава, прекинуле су дипломатске односе са Немачком. Издате су нарсдбе њиховим амбасадорама у Берлину да тра.же путнс псправе. Све немачке лаЈ)с. које се налазе у прнстаншштта Бразилије н Чале реквараране су.
ШБОНОСНИ ТРЕНУТЦИ — Немачка подиже против себе цео свет
■ М менти, које преживљујемо с} г дбоносни су не само по свршетак крваве војне, која се води всћ две и по године дана ве^ћ и по будућност целога човечанства. То су несумњиво најзнаменитији тренуци у историјском раз|ви-ћу наше планете. Сви ратови, који су по1 чев од памтивека воћени I заостају иза великога садашњ(‘Г рата, сви дога-ђајји, који су се икада одиР грали само су бледа сли* ка према знаменитим чињеницама, које историја бележи у овом тренутку. I Никада у прошлости ниI су воћене борбе оваквих I размера, које би ангажовале цео свет и угрозиле најбитније интересе целога човеч нства. Наполеонови ратови, који су безмало амгажовали целу Европ} с обзиром на несавршепа техничка средства не могу се ни из далека упоредити са садашњом војном. На врхунцу своје воГ ничке моГи, после припрема од више деценија, са кршње савршеном техником, са нечувеном бе-1 зобзир ошћу Немачка је' изазвала европски рат у. момспту, који је оценила 1 као погодан за остваре-: ње свога пангерманскоу плана, коЈи се састоји у подјармљењу целога човечанства. Она је у своје коло увукла још три др-| жаве, од којих прва — : Аустро - Ггарска — веГ! сама собом представља неп ц јусвих начела слобода и права, друга Турска — чини модерну наказу несавремене и уназа-ђене државе", треГа — | Бугарска — озлоглашена' је са своје гходлости, мегалом;■ !!ије и неблагодар- ■ ности. И тај блок модерних Хуна, крвожсдних вампира хтео је, да своме бесу и својој тирани-
ји подЈарми цео људски род, да светској цивилизацији даде обележје варварства, да заустави ток човечанске културе и да нас врати за многе вековс уназад. У борби против насиља ових модерних варвара груписале су се једнодушно и сложно најнапредније светске државе. Елита цивилизације подигла се да свет заштити од завојевачких смерова савремених дивљака. Проливена су мора крви, посејане су сготине хиљада гробова, поднете су неизмерне жртве — и борба против германског чудовишта достигла је свој врхунац. Више него икад концентрисани су сада напори, да се што пре сломије моћ неприЈатеља човечанства и да се свету обезбеде слободе, права и вечити мир. У току свога ратовања наши непријатељи испо-1 љили су у пуној мери свој! дивљачки карактер. Они су успели да превази-ђу! највећа злочинства и не-1 дела старих векова. Покољи ратних заробљени-ј ка, увоћење употребеза-: гушљивих гасова, одвоће-' ње у ропство нејачи из окупираних крајева, бом-; бардовањаотворених инезашти^ћених градова, потапање небрањених путничких пароброда, убијања невиних људи, најзад злочини свакојаких врста то су обележја начина на који наши непријатељи на челу са Немачком воде модерни рат. Најзад, да би достигли
; страшили своЈе против| нике и нагнали их да за!кључе мир, који би до|некле могао продужити :живот њиховој неморал'ној егзистенцији. Сасвим је природно, да је цео свет устао против њихова невзљалства. Сви неутрални народи испој љили су без устезања свој ! гнев и гнушање поводом Ј нашовијих планова наших непријатеља. А Сједињене Државе изрекле су ве"ћ своју реч. Оне су дале еклатантан пример и свима неутралним народима. У овом тренутку цео се свет организује против Немачке и њених савезника. Према још непотвр-ђеним, али псјтпуно веродостојним депешама, Шпанија је објавила општу мобилизацију, Холандија је готова да то исто учини, Бразплија и јужно-америчке републике солидарисале су се са кораком председника Вилсона. Остали неутрални следоваће без сумње узвишеном примеру Вашингтонске владе. Садашњи тренутци су доиста судбоносни и свечани. Свет је постао потпуно свестан, од куда прети опасност његовим правима и његовој култури. Осетила се неминовна потреба, да цео свет узме учешћа у кажњавању злочиначких народа, који су насрнули на цивилизацију човечанства. Немачка и њени савезници морају бити кажњени, и то страховитом казном, за своја беспримерна недела. Над њима је пресуда ве-ћ изречена и њен термин се све ве^ћма приближује. Мобилишу се снаге целога света, да се човечанству што пре обезбеде благодети трајнога мира. Још мало времена, и крвава трагедија човечанства, коју ми као учесници преживљуЈемо, заврши-ће се сјашом победом правде. ЦАРЕВО ПИСМО — Дужности Царске Руске Владе —
врхунац својих недела,. прокламовали су сумаренску блокаду. -Квиђајући дубоко своју отпорну немо"ћ и предви-ђају ћи бли- ■ ску катастрофу своје снаге, они су се латили најнижег, најподлијег средства, да би тобоже за-
Петроград, 27 јануара Цар је упутио кнезу Гал>ицину сидашаем прсдседнику руске Владе стедеКе пксмо: •Поверимпи Вам место одговорног председнвка владе, ја држзм за умесно, да вам означвм проблеме, ксјвма влада треба од
|мак и првенствено да посвети бригу. У с.<д?.ша>ем тренутку разввтка ссликог рата, ове мвсли сввх Руса, без разлике народноста и класе упрабљене су ка хркбрпм а славним браниоцима отаџбене, који са запетошћу очекују од лучкн сукоб са непрвјатељем. У потауној солвсгрности са нашим верннм Савезницима, не доаупгтгјући помисао згкључег.а мира пре коиачне победе, ја верујем чврсто да ће руски нкрод, подносећи са сгмоодрицааем те^ рете рата, извршкти своју дужчост до --рајз, не заустављајући се ни пред каквам жртвама. Прпр. дна срегства ваше отгџбкне неисцрпна су. Она искључују могућност испрпљења земље, опасност која се јавља код нашвх непријатеља, ала питање снабдев ња јс очевидно веома важао под сгдтшњим окодностима. Према томе, ја стављам пре свега у дужност влади, представљеној у Вашој лачности, да се стара колв! о о исхранм иојах храбрих зрмија, толико о позадвпи фронта, о неиабежвпм тешкоћама у снабдевању за време светске борбе народа. Ја рачункм, да ћевајадначки р-д цели владе бнви усредсро ђен за се на шжрокој осасва, прпБбеу у дедо мере, прелувете у посдедње време поводсм тога. Пктањ* »ехране армија и ста асваипгтв^ мзмсдује сдожност предузетих мера, како ед свед вдастн оа фронта, тако н у ра* гннм ресораиа, који подлеже мгвнстран*. Другм проблем, коме првпн сујем в*л*ку в&жпоот ч»ни адиинисги»цит и побољшањетр&н спората жплрзннпон м мореџ. Минвстарски савет треба да на овом пољу изразк одлучне мерс, које Ке обезбедати потпуно искоришћење свих транспортних средстава да ба се војска на време снабдевала свим потребама. Назначујућп Вам ове Броблеме, ја верујсм, аа ће активносг вла де под вашим оредседништвом накћи на потпору Цареванског Савета и Думе, сједињечнх у взтреној жељи, да учине све што је могуће. У будућој активнссте екон . ске органвзације, влад-» ће наћа потаоре у земстви >а, који су својим радом како у доба инра тако и рата доказаг.и, да одржавају побожно сјајке традлпије мога деде, неизгладвве успомене, цара Александра П.»
,Велика Србија ‘ прнма огласе по умереној цени.
ГОВОР КРАЈВА ЂОРЂА Престона беседа Н> В. Енглеског Краља Ловдок, 27. јан: Краљ Борђе отворио је јуче парламент и отишао у Букингам палату у Вестминстеру праћен колонијалном и британском коњицом. У својој престоној бсседи, краљ је подсетио да од почетка рата трећи пут отвара парламент. Еоворе^ћи о предлозима немачког мира, Њ. В. Краљ изјавио је, да они не садржс могуће основе мира. „Све становништво царевине. као и наши јуначки и верни Савезници једнодушно су и чврсто одлучени да добију оправдане накнаде и одштете за прошлост, као и гарантије за будућност, које се сматрају као битне за напредак цивилизације. »У одговору, који смо дали председнику Сједињених Држава, ми смо повукли опште линије наше политике за постизање тога циља. Свака претња новим повредама ме■ћународних закона и општих човечанских права мо-ћи ће само подста^ћи нашу непоколебљиву одлучност. Наша флота одржавалв је у току зиме непрестани надзор и са увек обновљеном снагом вршила блокаду. Војска 1е извела срећне операције, не само у Европи, веФ и у Мисиру, Месопотамији, источној Африции готова је да опет започне борбу у сарадњи са Савезницима. Ја имам убефење, да ће наши з т дружени напори омогућити, да сс доспе до победоносног свршетка рата«. Пошто се дотакао састанка конферснцше колонија и Индије, краљ јс завршио говор препоручујући успех Савезника патриотизму и оданости народа и владе. ГРЧКА ШТАМПА ,,Елас“. Једаа телегрчфкст која је побегво на Сирос и прашао народном покрету износн скандалозна откр&ћа о вачиву на који је атпнски генералштаб стајао у непрекидној вези са Софнјом в БгрлиномОн износи ха је гтг.нскн телеграф био центар и база вемач-