Velika Srbija

БГ. 308.

СОЛЈН, ЈТОРАК 14 ФЕБРУАРА 1917 ГОД.

ГОД. 1.

ашПРБЕЈА

Ш^%.ф%4

агтплитл г.3"'«;* •. 3 ^ 0 *««, »Лмбввчии ј , , ^&г л, рстџизт*.« 36 $рава*н тгсил ОГЛАСЕМА : СиТвг мпвси 0.30 фраа. од авгагрво? р«кв, егм«а ве оогодбв. Новвд <И озлвз врж^и ■ ***. »врлвв х јџгпаожатскам саотувнхитлам. ДЖСГ ИЗЛАЗИ С ЈЈАКИ ДАН НО НОДШВ Иомту слвп првха Крм, Сра. Г*ж<ц/иј в. Кожаужн у Солуву. РТКОПИСИ СИ ЕК ВРАНАЈТ Отм г.-*хввч>з* К-мгонбо улхца бр. 33 ЈН 1 овЦј* По 1 вЈИ»НК бројвХН Св иогу добита у Оолуау шод вга*. «ајв ,Друштв& 1-ровм .оттмгвеЈ >«нда Ау*г»ро«»»ав бр. 8 , баи »»7

В.РОЈ 10 сант.

Уређује ОДБОР

БРОЈ 10 санг.

НЕМАЧК& СРЕЛСТВА

— ЧИМЕ СЕ НЕМАЧКА СДУЗКИ У РАТУ До сад је већ у много раз, када

прилика претресано пи•гање о средствима, којима се Немачка служи у европскоме, односносветскоме рату. Сума факата и података, прикупљених

, је ова упркос свим напорима немачким ступила у акцију на страни Споразума. Слична акцијп во-ђена је од самог почетка рата и у осталим неутралним

је по целом свету организована немачка шпи-

односно тога неизмерна земљама, па се и данас је. Рспело се, да се сви|води. Међутим, она нигнемачки маневри обело-!де није довела нидокакдане, и они су целоме вих резултата. То докасвету јасно и очевиднојзују наЈбоље огорчени показали, са колико јејпротести свих неутралнеморала и нескрупулоз-! них вл <да против недавности вођен рат од стра-ј но објављене сумаренске не Немачке. ; блокаде. Као што је познато, одј Мрежа немачке шпијусамог почетка рата билајнаже била је несумњиво ' најразгранатија у Америци, и специјално у С1ејунажа и пропаганда. Све-! дчњеним Државама. Број сни, да лојалним и пош- \ немачких агената био је теним средствима не мо-|тамо огроман, употребгу до-ђи до резултата,; љене новчане суме неизНемци су прибеглн под-|мерне. Па ипак резултат муклим, закулисним, под-јцеле ове акције био је: лачким мерама. Њихови прекид америчко немачагенти размилели су се; ких односа. Обимност ове по целом свету у циљу акцше избила је на виординарне шпијунаже. И дцк, тек кад Је дошло до свакодневно су прљавв|сукоба између Сјсдињеафере немачких агената Н их Држава и Немачке. избијале на видело, којејМноге хиљаде шпијуна су у очима човечанства|ухапшене су у Сједињесрозавале још дубље на-| ним Државама, прона-ђене ше непријатеље. ;су тајне безжичне станиНигде и никада маки-'це, ушло се у траг скријавелистички принцип, да! веним базама за снабде»циљ оправдава средство« није тако наказно протумачен, ни у толикој мери примењен као од стране Немаца. Изгледа, да су га Немци прихватили као главно оруђе у рату, свесни, да на војним фронтовима не могу поспгћи никакве одлучне резултате. вање немачкич сумарена. Америчка полиција предузела је всћ мере против озих шлијуна, чија је делатност век потпуно обелодањена и онемогућена. Скандал картагински нови је пораз немачке шпијунаже. У Шланији је такође откривено виУ циљу своје пропа- ше немачких шлијунских ганде немачка влада је завера, које су делале пупросула многе милијарде не дне и по године дана. злата. По веома скупе Против ових су предузе

паре, а посрсдством издашних и неостварљивих обећлња она је услела* Да нећ из корена покваргнс 1>угаре увучс у своје д* монско коло. Томе се најзад није могло нн

те потребне мере. Шпански као и амерички народ огорчен је због тога на Немце, и немачки утиц |ј у Шпанији изгубио је сав свој значај. Као шго се види, ору

чудити. Напоредо с тиме, ђс немачке шпиЈунаже и немачки агенти су раза-Јпропаганде остало је бсз пели својс мреже у Грч-! иклквих резултата. Оно кој и Румунији. Под њи- је учинило само, да преховим дејством, а услед зрење целог човечанства везе свога владара са не- према Немачкој достигне мачким кајзером и Грчка свој врхунац. Цео свет

Јс у току две године бил а поприште акције немачких агената на шгеТ У својих битних животних интереса. У РумуниЈ и је немачка пропаганДа претрпела мизеран по-

гнуша се ових подлих немачких маневара и сматра, да је данас више но икад потребно, да се једна дрЖ 1 ва, као што је Немачка, способна на сва могу ка злочинС1ва и вар-.

варства казни неумитно и по заслузи. «ет«а ———————————т СТРАНА ШТАМПА Америчко-немачки сукоб „Њујорк Ворлд": »Амсрл канцп 6и бо.-ае учинвла ха у*вке хл је рхт неизбежап, јер поступци нсмачке влаке не варају нвкогв. И ако најеазн да ректан ахт н8арнјател.схБа внје уч«Н| 2 а, у стварз је Немачка већ у ратноае стаау са Сједањеаим Држава«а.< .,Њујорк Сун": »Регултат ■ оре.ч-нда односа 6,чо је досгд по ' вожан по Немачку. Најпра, Не-1 аачка јв некажално вређапз Сје-1 диљеке Државг, аадржвкајућн 5 њвхове дипдонвтеке иреаставнв > ке в нзрочгто сумшвчеће Сјехн ј аепе Држ-гвг да швкаакр/ју ве ј ног о-<6асаеор.ч у Взиичгтону. ■ То је сх моралне или аморалнеј стране. Са мвтернјглне страке, | немачка претив усасл ■ је, да га ) страшп г.мерачку поморску трго-| в. шу Нвзктнваост »мгричках ла-[ ђт шкодп Сааезнацима, чвје је ^ свабдев»ње дело« прекануто. Сје ј дсаене Држазе су твне у неко лвко сазеззик Накачке, обустав љајућч своје пош*љз.е у еавез ! ничке векл.е т ,,Њујорк Тајмс": »Немачкај неће прожнита ништа од своје: сумаренске нолатвке. Према то : ме, треба делжта о првн корак; који треба учиаатн јесге да се] гаведе обавезпа војна служба да | 6а Сједивене Држкве добале ја- [ ку војску- Мн се вараио, ако ве | рујемо, дз иожемо ученитн, да се ресаектује наша пркга, бга бор&е » , „Њујорк Трибуиа „Немчака је д*кле одлучпла блокаду нашах пристанншта, и ако смо мп нгутракан народ Непрвјвтељ , | ски вкт, о коме је реч у гсвору > г. Вилсона у еенату не м°же! бито од веће штете по америчкк [ нврод, него садг.гања свгу»цвја, 1 која аабраи>ује Амераканцвма 1 прнступ ка моркна.“ Петроградска конФеренција „Журнал де Женев": ,,Састав ИЈаслааставм на коиференцаји у Петрограду бао је зн*ча|ан. Генерал Кастелно, саавзлац Нансва к Вериена поред г. Думгрга представља Фравцус-у; генграл Ввлсон, подазеф енглеског гене ралштаба и лорд Милнер, плаи ратног комвтета заступају Енгле ску; генер»д РуН'ра и један министар без пор феља од стране Италвје. О геввдноје да ови р*т ниц« насу послати да дшосе политичке оддуке Нарочиго пажа у очи избор генерала Касгелноа _ ер ј е он био интвмзн првјахељ

и десна рука генерала Поа, који место, дкеле, да расзравјс у Русаји взвео масију важне љвју С а отворенвм својзм непркреорганизгцчје. Итддијан. штампа ј ате .љем о тоие дала се квхоза ксгиче нарочито важност ове нота нзвршује нскргно или не, конферевцвје за Италвју. Дакле, ј 5 И д 0 б« умесио или бол е неооааједнички непријатељ Италвје и; ХО д НО иа Савеаннца једном з* Русије јесте Аустрија. ‘1ехро < С взгда учлне крај озом несисснои градска ковфереццгјз са карак , С тан>у, које је в за иаз штетао тером ргтиог савета јесге послед-| н ва Савегнике опасно. И баа шз скуп ^авезника пре почетк*; оно одвргтно злочднспо краљ®одлучпе партије. Њеке одлуке: а ,» коматске чете у неуграллој «>*јвР ’ * ^ ■» " ' с.илањао чсиг у иеу. биће у сааком случају исторпј ? зона . :ружа Савезнсцима

скс*

глгчну прилвку да то учсве,

ГРЧКА ШТАМПА

| оео гЈе сам° отворена иовреда Јнеутралне гоне, агго је и удно | нечувено зверство којг вреда а . 5 које треба немнлосрвво хвзвалта. ,,МакедоннЈа»: Атннскавла'((Број 1856* &ада, да бн показала своју т» ј Иол-аг. бож&у ЕСКреНОСТ у иачрга»п.у јј ИЗЈАВА ЛОЈДА ИВРЦА ралштаба, у коме се детаљнс: о сумаренској акцијн

набрајз ратнн материјал која је { '

досад пренег у Пелононез Алиј Ловдон, 14. фсбр. какав значај може имати ово> Лојд Џорџ, ИНТервјуисаопштеае? Може ла око бигн сан 0 д једног америчког поуадчн доказ о искрености » ,, новинара, уздржао се да танскзг деспат&тЛ И пре свега, јј говори О немачким гуда ли су Захтеви Споразума из > биТЦИМа у СУМареНСКОЈ вршени у свима тачкам ? *акцији. Само је додао: Ако бацвмо један псглед Еа^улога је наше флоте да ствезначку нсту, ввдсћемо да је ) С е бори са СУМаренима, досад бало све друго саио не‘д а им не даје времена да испуаење ззхтевз те ноте. Јер| С е загњуре и да побегну, ната је ратин аатерајал пренет<век да ИХ ОДМ8Х унИШТИ. у Пелопон« з. Нитп су пушкејОна има за мисијудаизрезервиста вредате. Нвтн друш- 1 врши СВОЈу дужност за гва резервгсга рас 1 урена. Нитк; врло краткО Време И МИ смо сигурни и пуни каде да се кроз кратко време не-ке више говорити о сумаренском рату. Наши трговачки наоружани бродови врше један посао који прелази све оно што смо предвидели. Од фебруара није ни једна трговачка лађа потопљена и мислимо да ■ке у најскоријој будућности сви бродови бити наоружани. Немачка почиње да оскудева у посадама за сумаренс, коју као што вам је познато, сачињавају младнћи од 21. и Љ. го-

накнаде штете аенвзелистама н салзћене Натп контролг нгд р?.зквм држгвннм нздлештвима васпостављена. Нати су још Савезнкни почела служата се железнвц >м- Наар;/гав, десво се једач дог. 1) *ј који је сан по себд жзлостан а који у ксто време лепо карактераше расположење атинског десиотата премаСиоразуму. Т-ј догкђај, 1 о жалосно н сд вратно ЗЛСЧ8КСТВО који је и?вр шила козатска чета Вардина пад једнои фр->кц,ском патрзлом у неутрал»0ј ЗоШ:. Како ће се цела ова афера рззвхта, не знамо. Нати желнмо да зваио. Јер је То само једна од>ратна влн првродна појава целокуоне политвке атинскогде |ДИНе. спотата, полвтаке нгдајнвчке и; непоштеае, и сазо једна карика * н* бескрајном лавцу злочинол ва и бешчишћа апсолут. стичке Уређење војне сл\ жбе у банде. СЈЈеД- Државама Оно тто хоћемо да нагласиио то је ово: сагуацвја се неће иекако променитв па ма каква у реравања давала Савгзквцима

:.| АМЕРИЧКА ВОЈСКА

Данас, шд. се кокфлвкт вамвђу Сједињ-них Држбва в Немач* ке свзквм дином све впше заоштрава и орста да пређе у факони у Атвнв, ма какве гарант.е- ј ТиЧка рат> од инТерес , је 6аЦи . је, или попуштааа, вли изразеј ти ј С д а „ о шхта поглед на дсса-

покајања. А та је ситуацчј* стра шна и иесносна за становнвке Старе Грчке. Свтуација која означ-ва сграсг, и иржњу на на родно стање. Свтуацвја непомирљвв г и опгсног неиријатељства према Сиора=уму.

дашае војно уређеае у великој анервччиј републацв. Војне снаге Сјед. Држава са* стоје се вз ред вие војске, м*лацлја цоједвнвх држвва в најзад вз добрх вољгчквх коровв, који се регрутују иред самгм ратом.