Velika Srbija

вР. 313.

СОЛЈЋ, НЕДЕЉА 19. ФЕБР7АРА 1917 ГОД,

ГОД. П.

велика ПРКНЈА ■■■ ■ ЈУ 1 . М- Јш Ш Ш В 1 жШ пг~ — гтгггг ~11гии I 1111 ч 11111М1ШЦ УкДр Шшв шаа

П?ЖПШ,ТА 28П0Ш : И«е:>*Ј 2 1^№, I чгаеогтп 8 ^ШМ, рздсјех,« 36 (;|ша З^НА ОГЛАСИМД : Сатвв егам* 0.20 Фра*. ад иетотож р«а«, иЛа ГГД43М и» вогодбм. Иоаич «г- ЛРагелмг х мвиа« мрмаа К КЕШМЗДТЗХГО еиСттхллхпЕага. аист азлдзи с закд дад ио иоднв Соитр е.~кг* арехл Кроа, Срв. Г.ззрва. КолзуКЕл ■Ј ОсХЈВу. РУКОЛНСИ СВ БЗ ВРАЖАЈ7 Сии и*«швахјо Кодамво тглц« бр. 38 М«шм Пвјвкмнг бројеи че мсгт доб«1* у Сг.гуау аал кг®ш* лрЈо ^ДЈуитаа грим агамгмЈ -‘гзгл Вуд-е^кто« ®5>. 5, базИЈ, №,ш важгв.

БРОЈ 10 сант.

Уре^ује 0 Д 5 0 Р

БРОЈ 10 сант.

КАНЦЕЛАРОВ ГОВОР — НОВЕ ИЗЈАВЕ ЕЕТМАКА ХОЛВЕГА Пре пет дана држао је преко тог тугаљивог е у немачком рајхстагу го-[ нерешљивог питања превор, управо експозе о по-ј-ђе 'ћутке. литичкој и војној еитуа-> Занимљив је по том оцији, канцелар Бетманјдељак канцеларова говоХолвег. Његове нове из-|ра, у коме излаже ситу“"ацију сукоба са Америком. Он »жали прекидодноса са земљом, коју је,

Своје уверење засновао је на фази, да су »предви^ања надмашила очекиване резултате сумаренског рата«. Ово је доиста страшна и нечувена лаж. Ј 7 твр-ђено је непобитним чињеницама, да сумаренска блокада несамо није постигла тражене резултате, веи је готово сасвим промашила циљ. Она није успела да пресече поморски саобракај, који је, као што је стварношку

изгледа, исторкја одредила да сара-ђује са Немач- г ком за општи идеал ми- јјбројева утврђено, наставра«, Ово је, нема сумње,?љен и даље. Њен кобни сумаренскомјврхунац цинизма. Позна- ^утицај ограничио се гото нам је, како се Не-|тозо искључиво на пло-

је баш у дитању мира са * чудним лицемерством и неискреношку покушала да изигра председника Вилсона. Канцелар не покушава, да оправда де-

]аве не представљају у ствари ништа ново. Канделар је у главном поновио основне елементе својих ранијих беседа, потрудивши се, да их доведе у склад са ситуацијом, створеном блокадом. Говор Бетмана Холвега! мачка титрала са Сједи-?видбу неутралних држа у својој основи представ-1 њеним Државама, и какојва. Савезнички бродовн ,&а крајњи напор једног" разочараног дипломате, да своме нзроду, чије колебање, неповерење и огорчење све векма расте тлије бар колико толико наде, и да његов сасвим пропали морал олораЕК донекле. Три су пасуса нарочито карактеристична у канцеларовом говору. Први је, где он каае, »да је прерано нзјаснити се о

су ж даље наставили своју поморску службу, и врше је и данас без обзира на опасности, које су постојале и раније, готово у истим размерама.

таљно прекнд одезосз са Једина од неутралних зеАмериком. Он се задово-јмаља, Сједињене Државе, љава, да истакне само, одбациле су са презрекако »Сједињене Државе њем немачке прописе и нису ни покушале да о- претње и послале су сводрже трговачке везе са је бродове за Европу, коцентралним земљама, док ји су прошавши јавно н су олакшавале трговину ;отвореио блокараиу зону крају рата, дати детаљне са Савезницима«. Он ти-'мирно стигли у францусуслове мира и учинити ^е и нехотице одаје, дајка прнстаништа. Немач1 е то најтежи ударац, којијка није имала одважноје погодио Немачку. Ми сти, да ихторпедује. Она знамо, да Америка за то је се очевидно страшила не сноси иикакву одго-*од рата са Америком. То ворност. Она се увекдр-|је поред осталих још је-

ње. Сумаренска блокада изазвала је против Немачке све неутралне народе. Канцелар није покушао ки једном речју да кризу са неутралнима ублажи, нити је у томе погледу наговестио ма и на 1 ’мање уступке. Он истиче као девизу немачке политике став: »За нас постоја само реч напред, никако назад!« То је последњи излив срдите немокк. Г. Холвег, изгледа, хо-ће тиме да каже, да Немачка не преза од рата са целим светом. Она је решена и на крајњу евентуалност. Неутрални -ће свакако умети да процене важност тих речи канцеларових. У свако.м случају, они -ће морати да према њнма регулишу своје држање. А то може бити од пресудког значаја за скорије решење великога рата.

ОПТУЖБА НЕМАЧКЕ Говор Лвдебура у Рајхстагу сзоВЕ, жхв крема рвнајаи нзјава* ј ка, вкде се јасна ка аемачеа м»> јда ака у пројекту снексвје а» • нстсжу н вас.*ду. Требх астаћа ову истину вротав хажаг го)е круже у вемљн н »соје уаера«*Ју >да Беткав Ходаег иаје *те® анекснју. Иа овог се је рамвп Шајдекнн бво рекно, да асз.ржаса алвду. Шајдеи^к је тако!р 2 Н 80 кео а пк с>и ка к«зне*а$ жепи авексају на астоку * заПЈВУ.« Лсдебур протеству је вротв* свстема „Хунн" којп је пргпз с ет Некцпкз. Тим екс ј« ккеоок крттио чоаск која нви је у квкевту екснеаиггЈе тл Квку вврехсо ка се согашхко у иенрајатељској ?.екх>г као »Хуна.« Говорећа нвјзак о сукаренсжом рату Леаебур је гај**ко да »е тд акцкја протввз* гхкокнка човезквства. »У ост&жом, вехвко је питаил ка зк ће сукхренс ».<1 акцгја хаск веће реаултате аего што су раввји. ®4оже бнти, хсрвста кој.* ћеко кЕвућа бгке н&'ле ок аггв та које ће од тога провкаћи.*

дотпуниЈе изјаве о унутрашњој гхолитици«. Ми разумечо савршено ћутан>е г. Холвега. Он није хтео додирнути ова туга.хива питања и имао је оуно право. Он зна, колико жељно немачки народ изгледа моменат мкра, к уздржава се од ма иквих изјава, које би евентуално могле и иехотице олакшатаг, да становништво Немачке уочи праве сметње закључењу рата. 0 условима канцелар не говори. јер зна врло добро, да I у они немогући зз осноне мира, * да их Спор.ззум никад ие би пр !Мио; само би њихово објанљинпње показало нар >ду, да су највека препрека мира пангерманистичке тсжње Немичке. Ово сазнање несучњиво би знатно покекало раздражење немачког парода. О унутрашњој политици канЦедар -ћути. Он то чини зато, што је она у страховитом стању. Економска криза бесни у највеЋем степену. Глад узима све више терена. Помоки и лека нема. Изгледи за будукност све су црњи. Цибуне становништва све су чешке. И канцелар налази Да је најбоље, да

Бгра. 19.Гфсбруара »♦раакфуртер Ц«јтуиг« ок 15фебруврз коносв извештај о го *ору која је Ледебур вржао на секнна« Рбјхгтага сд 12 фебруаре. Левебур протегтвује протгв жала стриктне неутрал-1дан јак доказ аемачке не- _ ,К Ј 1 ; , Ј алоупотребе о* стрзве аоЈквх ности. Извоз из њених моЋИ. всаст*:, сротав режсма о пре*Окт&внжм мпш’ 14- ма која треба

теркториГа био је одобрен 1 Г. Бетман Холвег V 1 1 г * А двзаккЈв ш.>ао ји ј ј/со* за цео свет. Немачка пак своме последњем говору Јл није се могла њиме ко- није могао иавести ни]е- * ладз срехр»та апцежар Је ристити просто зато, што-дан факат, који би ситу-ј. Ле * е трг г °*5' ио ° није, услед енглеске бло-;ацију представио колико Н уано "** р !!‘ ш>м рату ' ^ 0СЕо каде, могла вршити сао-!толико оптимисткчки. Он|^* ш7 ° кн 1® * и » ао » * а с у Енглебра-ћај својим бродовима је покушао да празним. Г)а Ч8И се ј* Р« згвршкп калн са Америком. Немокна, ;фразама маскира црну ]Бурвк« потпуву ау7°иомију. На да на-ђе излаза из ове | перспективу стварнисти. јиглтн«, немачла је вдвк« са свстешке ситуације и кивна Шегове изјаве чудномј1° м иолктшсом у Алзав Ларену и помамна услед тога,|СлучаЈношк \ 7 падају исто- Р 3 **Р' Ж4Па велики аео немЈЧк0Г она је пала на идеју су-!времено са великим бри-| н Фраааусхог нврох*. Иагле*б маренске блокаде, и сво-^танским успесима на Ан-јх* ће оиа постусатм према Бал јим вандзлским кораком кру и у Месопотамији,Јгвјама^ма и Пољзнкмх као што изазвала је против себе 1 не само АлЈерику, већ и 'ву у најсре^нијем знаме-1«ос*л?о охаекенн у Немачку и њу. Канцелар ИХ се није! »ко су хмалп гита ка раде ксд дотакао ниједном речју. |своје'Х кућа. Пољска соцајали Његово 'кутање је веома;сти жале нгм сека вх одводе јер

цео свет. Појмљиво је, да г. Холвег није могао дати тачан експозе тога стања ствари и зато је претпоставио, да прекид одиоса са Америком ликвидира са неколико формалистичких изјава. На питању сумаренске блокаде канцелар се мало више задржао. Он је још једном нагласио, више пута поновљено твр^ење, да Немачка очекује победу од сумаренске акције. Тиме је и нехотице приз нао, да наде на сувоземне успехе нису велике.

значајно. Искуство је ДО-јсе ма њкх бвца с/мњг да у^ру казало, да се победа нејјамју соапјалисте у кавој пољ

може извоЈевати на мору, и наде канцеларове усумаренску акцију одве-к су наивне. Рат има да се реши на суву, и његово решење, како по свему изгледа, ве!\ почиње.

ској држгви. Да ла ће се прекннутнса овјјм влоупотребам«? Политика која се води у Пољској је ипсурдва. 0.:а је сљсзим про тгвна пр-дву народа којн хс ћда расаодхжу са с> мг м собои « Ледебур затим говори о пред

Немачка се налази оче-јлознма аа мвр цеатрклнпх сгла ВИДНО у врло незгодном Њеховг. цредлоза за мер су 6в-

положају. Њена војна си туација није ни мјло завидна, политичка још ма-

лв недовољна јер ввсу взносвли вемачке услове. Даиас твксђе ввсу познати у-

СТРАКА ШТАМПА Држање Кнне »Фосише ЦајппЈнгч »Ккаа је бвд« арваућека вбог ввојв векоћа нрена Јааику ж озоЈ* епоасмосе сапксгссгд од Амера> Ев, *а ае погчвна притгисЕу, кеји Еад Е>ав арл?е еве дво држцвес, Гермавизаи на стран® »Келнише Фолксцајтунг< (Ккел Цвмернав); »Прокид с» Сјех. Дрлгосамз гадсо ,е гврмаЕВДХу у ЕНОСТрВЕбЈШу најтг&ж* удар, гоји је сзај имао ж» подЕбее од пзч&тда ра7а, У Амеркц« еу неначке »одоније ввјкнагсбЈОЈдаје, ваи аахов Срој н«ће Снти вЕгагвз гараетжја, јвр у сдучају риаа са Сјед. Државака иовобнк звтереох бвће још од спштах квтерееа Некочлв«. Неутралност Шпакнје ,,Форверц“: Саорагун еи.-. оада в*ћену глхеава у Шаантји за себ®. Т&ј фаедт нкје се маГ50 аредввдетж у пзчетку рвта. у Т 0 .ЧПВ 0 цре, то је фрлнцуока акп»ја у Марску равдрцгндх велдка број подаввса Аафоне* ХШ Ромкнонео *е ввгледа решеп, да олвдује Взлоову у овама љеговгм погретвамв. Од&та® до отворапог рата..,.“ Цар н Пољска „Справа Полока* (квјадв гра* фа Сагввмупда Втолоисдоиог, предсбдавта пољзвог всмлтетаЈ; »Кар.дба Њ. В. Цкр* од 12. дв« цембрз је дсга^ај веакхе которвјоке важаоотв. Оа прсгдамује, да се мир веће вакљ, чств, дсв -:ат пе донеое сгвзраљв јвд-