Velika Srbija
ЕВР. 31«.
СОЛЈН, СРНДА 22. ФЕБРУАРА 1917 ГОД.
ГОД. II.
ЕР1ТШ1АТД П8П0СН : К«ссчно 8 фрвв*«, 5*/очесе“.во 9 -лчивм, гг/,а.ШЈ&б 3*1 фргав&х
Д5НА огдлсамд: Сзчте оттеси 0.20 Фра*. од пот*т*ог р<д», *е 4 *-. в.?«с» ио погодби. Новад оз осдиив краси« ■ »»*'ФАркка 'А ^жшоздтсжде застукпесспекзса. »ЈКСТ ИЗЛАЗИ С ВАКЕ ЛАН ПО ПО^ДВ Ножтј №<П пуого ЗСрм, Срд. Г«врм. КсЖИЈ^ЛТГ у Согуну. РУКОПЕСИ СН НЗ 2РАБАЈ7 С>те>! г-гчлијг Хсжсмбо улхца бр. 33 За1опЈ<}а«
П '.Јсшач бројаан оа кзгу добвтн » Содуиу «од авч^..
» Ге ; . ,јгуг»т;:к грош »тепао .г-зг, ЈВтдшрожл« 'р. о. Сд»7 мм- во*т".
БРОЈ 10 сант.
ДРЖАЊЕ КИНЕ Највећа азијека република против Немачке
ју стању да организује ојгромну производњу рат;ног материјала, и да нај! бржим путом снабдева Русију и Јапан. Поред тога, 0д пре три дана свет-; скономских интереса: с немачка индустрија губи рк* штампа почиње да се једне стране енглеско-ја- сав престиж у кинеској занима држањем највеНе пански, с друге немачки | репз^блици у корисг Саазжјске самосталне држа-|и најзадруски. Борба ин-^везника. А то је једна ове небесне републике Ки-јтереса била је најживља јгромна економска добит. не. Амерички листови пу-јизме^у Велике Британије ■ Осим тога, интервенцини су извештаја о јаком <и Немачке. Ова последњагја Кине била би од огромнокрету, који је овладао <ангажовала јесва могућајног моралног значаја. Ау Кини против НемачкеДсредства и начине да своД стајање најмирољубивије У броју држава, које су)ју индустрију пласира ујдржаве на свету против одмах упутиле протестјКини. Томе је донекле јНемачке био би још јеберЈШнској влади противјкшла на руку стална ди-!дан сјајан доказ више, на сумаренске блокаде дола-јјференција Јапанско - киКијој страни лежи правда зи на првоме месту ве-шеских интереса, због ко-ју овом гигантском рату. лмка азијска република.}је у неколико махова у ј Кина, која је последњих јмало није дошло до рата-
грше се свакојцке оргвЈе ва ра-
чун ских што ве целе машљеље десзота с штампа краљеввх слугу као покакан бпк Егш»Да јСавезнвке, — козвола дг у Пн!реј коплове лађе и да нстозаргј ј животне намирниае које су донс- ј ле могла б?. врло лепо бити ока-
јРактерискна као каклонссг неу-
година била ]ако потчи-јјазме^у ове две азијске! Ш1 д1тШл и>ена утицају германизма|државе. Најзад је, благо-
није се устезала да јед-»даре4и самом стицају о-> .македонија- ; Сазнајемо вим енергичним гестом|колности, немачки утицај 1 да је наш посланик у петрогранрекине са традицијама успео да постане преи-! ву г . КвкламоваС| ко ј а се Е е КО нрошхости и да заузме му^ствен у Кини, и не-| време бавко у Ло , ;80нУ| отпуто , јасан, одреЈ>ен и одлучан јмачка индустрија почела| ва0 нв своју ружкост . етаз против немачке рат-|је да ствдра тамо своје! у Р с • јучсраш*** не политике. На|мирољу- огромае филнјале. «шр*ин мспм.. оси. » вивиЈа држава на свету,] Од почетка европскогј велико од уве *дење имнсгонн која Је до сад у више рата, Немачка је, као сву- твресоваве 3 » ваш народнв вопрнлика изоегавала рат| да , и у Кини организо-| крет . Русха се штаиГ7а нгкмеће на штету својих власти- вала наЈжешфу пропаган- са ен1Леско5| и франсусксм и 23 ти интереса, овога пута,» Д у против Е.нглеске, Рупре* опаснош-ћу, која це-«сиЈе и Јапана. У више лом човечанству претиф, 1 ахова, покушавала је и мења своЈе пацафистичке^да велику републик} 7 ундеје и прилагоЈ>ава се <вуче у европски конфликт општем светском покрету. \ иа својој страни. Ти поН ако овај нагао пре-'кушаји су у своје време окрет у Кини изгледз наЈкоментарисани.азавршипрви поглед невероватан <ли су се, као што.је по-н. к.стр,ву т Р .ж,ће с обзиром на њен паци-знато, оедним фиЈаском., к џдато ^ „ ст физам и на досадашњи' Данасс.у политичке приТ г Ј , 1 ма шатаљлма којз се од^осе на ,Ј | П-.170 тмиАРНо пАпттлигр 1
ражавз се врло ласкаво о раду Народке Владе. Кару.ктернстнчно је за ЕЕтерессвеље с кој‘*лм и јавно мншљеље руско пратн оно што се код нас дешаЕа, а ога околност: нанза велака колегинаца »Борзанске Новине* теле-
мегна и неопсртукз, алв в као* | тавва :.ој’а може вматв квјгоре ■ последкце ако бв ова мерг уве-ј ла ншре разиере и ако бв сеза вршзла са скндбаем блокаве. Сргћом, не тиче се тога. Г. 1 Елвот је ивјавмо да брапгао ко- г је јч нриспело баће раздато »раднЕЧкам редовнма и сирома[самв.< Агенција »Рајтер’ саопштг.ва да су Савезница одобрнка да у Плуеј доплове веке дађе са житом у цвљу да се »домогне најхлгпијн« потребамз грчкот становнЕШТва. * Из оба овл саопштења нвшта се круго не видз до то ха Сг.веаницн не емгтрају трчка народ одгсворнзм за пслвтику аегових деспста, в да због тога неће да га муче, чам | | су спазили дз су потрошена сла ' * галкшта нојнеопхохннЈ 1 'х намир- ј } напа. | Што се тиче деспотата као| } таквсг »Рајтер« нлглашгка да се ј | блокада неће двћи пре вего што | |грчка влаиа не предузме озовљ-1 нвје мере за взвршеае 8ахтева|
смо у пределу Хамжлиа до 200 миља иза гранжце. ВоЈска генерала ... бкла је прешла тада турску границу и напоедовала до на 8(ј мид>а од Багдзда. Једна Јака турска војска била је бачена аротив ње, али ју је оаа прин\ т дила на повлачење и затзела је у августу 1910. годнне варош Хамадан. После извесног времена, Турцп су продрли опет ка северу и призудили су свуда Русе да се повуку.
Д
Амерички народ хоће рат
| из савезвнчке ноте, кој‘н су за-!
огроман немачки утицаЈЛлике кинеске репуолике :10 г. п т« ннје гешко на*н знатно измењене. Нов ре- “ ш ” гро ' т ’ “»чиЈБеоЈ^ 1 ). А ттхт-ггт Апмнгкп
»Неа Алитија:» Лпгинскч оптимнзам. Споразуи је одобрко да у Пв
томе објашњења. Великајжим није више ни мало азијска република препо-јнаклоњен германизму. Иро^ена је из основа. Јед- деја истине и правде, рана од најстаријих држава јди којих је Споразум при- ; ге 1 иопловв пеколпко лађа с кана свету, чије становни-јмио ВСЛИКИ рат, продрле ј мариицама, и ОЕ»ј су хогађај онн штво броји преко 400 МИ-!су дубоко у Кину. Може 'У Атини поздравилп кеопромену Јнона, (више него у це-:се са извесношћу ре-ћи,' расположеаа Саоразум«. премк зој Европи) била је свејда је данашње располо-Јкрвљевском сгаау. Оптимпзам је До најскоријег временаЦжење Кине уперено прд-' зав ‘ 1а * ао У СВИ513 к РУ говг "“ а * с ' 1в Р спутана оковима тради- тив Немачке. Оно Је јако јЈ® се * вси ” а нек *ка неочекивано
Дија и конзерватизма. Помедњих година почеле су У Кину продирати нагло ^одерне напредне идеје. ^ада су ове ухватиле дуб4ег корена, избила је реводЈцијз, која је успела Да збаци најстарију динзсггију на свету и да заВе Де републикански ре
погенцирано серијама не-| и за ч еР0 Ј е т *кве прцроде да ће мачКИХ ЗЛОЧИНа И ДИВ-; пзазвати жнво взненађте вод љаштава, крунисаних об-; свих ко Ј и И? ате разиој ИОГ ђаја јавом сумаренске блока-јУ Ст *Р°Ј Грчкој и стално мен>сде. Своје негодовање ки-јав К0 Ј* тР 06 и апсолутвнеска влада је најбоље стичке државс прги. Силам« вз испољила у енергичном.Стф* 3 *'*«протесту Пр0ТИВС} ? марен-! у време у, к»да генерал Кобу
ске блокаде.
јтврда да виг сакрнвеног оружја
Амерички ЛИСТОВИ ко-јс ове стране Превлике н тражи С, њиме је Кина ПО-5ментаришу држање Кине,}да се предузму потребве мере Чеда Улазити У ред модер- придајући му велики зна-|ради вегова преноса у Пелопо-
хтевп смералп на пуну безбсд ј вост солунске во]‘ске, а «Неа II • мера», црпећа своја обавештеаа ! ез с»везнсчког дипломатског ез* ворв, пушта хладзе тушеве на оптвмнзм влазЕНих кругова изј’ввом ха улазак неколакнх лађа у грчке воде не значн дпааве| блокаде, нпти ј'е некн знак да ће се та кера сквнути ускоро. Дакле цара Радована благо је била радост а олтгкгзвм оннх у Атибл, а суввгкпа забригутост оних којв су у наклоности Спо рагума према грчксм народу са-] глецалс ширн опроттај грехсва; деспотгта Стање остаје исто, пј нсће завршити до онако какој жели цео народ: побсдои лвбе ралпих вдеја (Б Р ој' 259). Нол-ЛуЈ
Њујорк, 22. фебруару У взјавп, коју је учинно л«сле одлагања кокгреса, г. Ввхсон се свако пзјаснво: Вкше од 300 чланова сд 531, колвко изнссе обе коиоре гогсаз су да делг.ју. Парламент се мзјаснао у корист акцвје једнхствсвом већнном, алн сеЕату је биио всмогуће ха узме иста држвае, јер ј‘е јехна маха гуупа сд 11 сенатора опредељена, *в так-з не бухе Ја могу асвк рећ*, да је конгрес данае једнохупшиј* у сзоме схватаку иего што ј* нкада бго. Цвљ, кој'и имјгсвп *ланова пмају у етду јасан је. Алл, сенат не може делатв, док аегозв шефови странака не добзју ои свој'нх прнсталипа једЕодуздз« праставак. »Једна мала група људп, ксја не предотагља начнје, игувев сзеј'с мншЈ&еае, свеха је акерпчкн народ до немокн к нзложилв га преввраау. Какав је лек ? Њга само један, Једг.нн могућ лек је, да се вгменн уредба сената тако, да му се допустн ха донесе одлуке.*
У ПЕРСИЈИ
Поновно заузеће Хаиадана р Их > савремених држава.јчај. Они предвифају чак ^ропска култура отпо-• неизбежност кинеске инЧеда је живље и бујније тервенције и сматрају, да
На ДИрати у нову репуб-;би она била од врло ве? Ик У, и европске колони-;лике користи по решење
Јалне
државе стале су се
Г
кмичити око нове сфег* У 1 ица Ј а - У Кини су се укобиле четири групе
великога рата. Кина са
својих 400 милиона представља неисцрпан резервоар људске снаге. Она ]е
неа, а генерал Фалнас саопштава да ће Ј'една компспЈ'а од савезничкех офицпра отпћи у Пелопонез ради утерђивааа броја већ пренетог оружја; у времену кад се ннје успело да двду гадовољазајућа објашњеиг у погледу технпчкнх радова којн се врше обалама Корпвтског мореуза, а
Лондон, 22. фебр. „Тајмс\ коментаришу■ћи операциј'е у Персији пише: „Поновно заузеће Хамадана од руских трупа, који је био моћан персијски положај у рукама Турака значи обнављање акције у Персији. Ј току последњег лета, ми смо заузели цео залад Персије и продрли
Поступање са заробљеннцнма Лонлен, 22, фебр, Говорекн о поотупк&у Не< мачке према звробљенпдаМа, еише »Ввотмаистер Газета«; »У свнма ф&еамк рага, нвда*имо Немачву сде сцрсма нозе страхоте, чвнећа ггри томе претходне пзпоре, да би ва а? - х ит тсбсжв билп одгонорна. Тзко је немачкз преддог кнра у двцомбру прошхе годгне, као гат* то докагује пајмаае поједкаостд, послјжео само прмпрема »а средуаимгњо врзјае сумаренсве авцсје, 0 ИСТОЈ СТЕ&рЦ ВВЕ 5 »ГДСбс; »Ми смс гдодалх пемгЛхО подвфицвре, где гурију е. -'гхост*.