Velika Srbija

БР. 331.

СОЛЈН, ЧЕТВРТАК 9. МАРТА 1917 ГОД.

ГОД. II.

прктплата иагош: Мчагтшо 8 ')рмки, Ромеоччко 9 еиоак, го^штв 36 фркаавв ЦСЈ8А ОГЛАСЖМА : 'Зеишс. ввхаоа 0.30 фрш. оД аетатвст ред«, Ве2л р-Ј'Ј'7. г.г гзго ^Сл. Икгац ?•> воАвжв држив и авнс. »врвма 1 ^змослтекми ■№) ;-"ч?т»нк*. жнст ие.тлгп дјт' ио подаа Зоктт м»ш ЕЈехо Ерв», Срв. Гвзври. Коваретг^ у Согуну. РУЖОПИОИ СИ ЈШ ЕГЈЉАЈГ Отхи »-взгжтјв Ксе.моо бр. 33 8в]ошч<м ПојецвЈГЗ бројехж ее могу уобвтж ј Содуну во* » Д *;>г}е оДрУ*™ 8 Јрчвв вггвЈиег улнци ВЈлгвровте бр. б, бЛЕЈТ Рлвгвц аовгте.

БРОЈ 10 сант.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЛ

т II

Париз, 9. март* Вести, које су стигле у Петроград, објављују, да је цела Русија приступила новом режиму. Изме^у листова, који су почели да поново излазе, фигурира социалдемократски орган »Правда«. Студенти су организовали јавну продају листова из Москве у корист пострадалих у току револуције. Пубдика је грабила бројеве. На Невском Проспекту маса је акламовала једну непознату личност, која је платила 10.000 рубаља за један број »Руског Слова«. Нонхон, 8. ккрта Круже вести, да •ке енглеска влада сутра предложити парламенту Једну резолуцију, која ке, не мешајуки се у унутрашња питања Русије, поздравити нову руску владу као симбол јединства Савезника. ДА УЗМЕМ 0 СВ 0 ЈЕ! Политички морал Ср- јавног мнења, нити су примљена њихова уверавања о неискреном претварању, о злочиначким

бије, у поштовању мекународних трансанкција и уговора, у испуњавању

својих обавеза и савезни- подмуклим махинацијама чких дужности, тачно је свакада лукавих и крвозапажен и правично оква-^ждених Бугари. лификован у целом кул- 1 Садашње искуство са турномсвету. Овамаркан- дрском преваром бугартна карактеристика зва-|ске дипломације, дивљаничних представника Ср-’ чким нагонима бугарске бијепаралелно је истакну-1 војске у масакрирању и та са великим јунаштвом | мрцварењу ратнихзаробврпске војске и пожр-!љеника, почињена звертвовањем целога српско- ! ства над окупираним стага народа у садашњем о- ј новништвом, а једнодушгромном светском крво- ј ним одобравањем таквог пролику, колико ради на- ј вандализма и одушевљеиих националних, толико 1 ним акламирањем садашисто поради општих ци-! ње политике својих го-

Ј>ева просвекеног чове чанства. Њих су себи ставиле у задатак најпросве^енжје и најмокније европске силе, наше ода-

сподара од цедог бугарског народа, бикенајјачи мотив дипломацији на ших савезница, за санк цију будуких резултата

ие савезнице, када су у- наших заједничких хра-

пие у садашњи ужасан по обиму и жртвама рат: Да од германског господарства и тортуре спаС У Цео свет. Српски народ је свестан величине и значаја т их циљева, па им је ставио у службу све сво 1 е М( тћи. Ј остварењу наци°налних идеала, у вршен>У савезничких обавеза, срнски народ је поред ^пхнко живота и крви На Јбољих синова принео На жртвеник тим циљев има политичкуегзистенНи ЈУ> независност и слобо*У своје отаџбине, и њевековне тековине. ј > посреди 1 е факт, да С, 0 ^ 113 српском народу У^ињена велика неправда. што се за времена д 1 е ч Уо глас његових Рсдставника и целога

брих армија које ке се и према Бугарској постики. А да ке се, када се хтедне, такви успеси врло брзо постики; у коначну победу и триумф наших мокних Савезника над осијоним Германо-БугароТурцима, развој догакаја на свстском ратишту најскоријих дана, убедике и крајње песимисте.... За новога Јуду нема места у словенском срцу. Сина Кајина презрела је мати Русија. Према лукавој и крволочној Бугарској не може бити милосрка кодпросвекенеФранцуске и џентлменске Енглеске! »За садашњи злочин Бугарска мора бити тешко кажњена!« Ове историјске речи званично су прокламоване, у свима

јавним гласилима видно истакнуте, а од целог народа гласно поздрављене широм силне и моћне братске нам Русије, приликом и трећег мучког бугарског напада на Србију. Овај са свим оправдан гњев благородне али витешке браке Руса, ове значајне речи нашле су одзива и потврде код најмеродавнијих фактора, у целомјавном мнењу: Фран цуске,Енглеске и Италије, наших верних савезница. А осетна казна Б\ т гарске бике сатисфакција Србији за садашњу катастрофу, којој је Бугарска највеки и иепосредникривац. Али, ;то би била недовољна гарантија за миран културан развитак Србије у будукности, када бн се Бугарска само војнички казнила. Ако Бугарска ипак треба да постоји, она мора и војнички и територијално бити кажњена! Да се Бугарска територијално казни, императивно налажу витални икгереси културног развитка њезиних суседа у будукности. А то 1 ’е један од циљева, за које сада подносимо оволике и овако драгоцене жртве. Висок политичкн морал наших великих савезника, толики гробови њихових јуначких скнова у борби са Бугарима по Српској Македонији имакеу територијалној кззни Бугарске најпоузданије гарантије, да се пресеку једном за свагда њезини мучки дипломатски трикови, да се онемогуки акција њезиних званичних државних ишумских комитскихбандита. Македонско гштање за Србију не постоји! После два крвава рата пред дилемом: бити без Македоније, или — макар и привремено — не бити са Македонијом, Србија је изабрала ово друго. Шумадија није дозволила, да се са српскога тела одсеца најважнији део његовога организма. А после четири рата нико не може од Србије тражити толику жртву а да не рискује, да и због самог покушаја, навуче на себе гњев целе једне нације. Али се зато природно везане и нераздвојне долине Мораве и Вардара морају обезбедити од макаквих бугарских аванту-

ра. Јер кроз њих иде главна артерија у економском животу Србије. Кроз њих пролази гвоздени пут који везује Азију са Запад. Европом, Индију са Лондоном. А то јеједино могуке постики, ако се са Србијом присаједине: видинска, трнска, кустендилска и средачка област у којима живи српски живаљ н по етнографском обележју и по историјским традицијама. Срби 1 *а је повела страховиту борбу ради националног уједињења. Поднела је жртве у повесници света незабележене, али није спустила заставу ослобоЈјења. Може ли Србија остати индиферентна према судбини својих саплеменика,које су Бугари поробили у овим областима? Зар да и у будуке робујс Бугарима Ћустендил, престонпца Константина Дејановика, једнога од српских владара, и Софија са катедралном црквом СветогКраља — Милутина — где се и сада налазе свете мошти српског Краља — Светитеља? Па Рилски Манастир, вековни расадник српске просвете са гробом омиљеног и прослављеног српскогајунака Реље Крилатице? Приса^едињењем Србији њезиних области, које је Бугарска подло, кукавички себи приграбила и деценијама држала, била би искупљена свечано прокламованареч каших племенитих савезница, улазеки у овај страховити рат: »да неке спустити свој мокни мач, док не извоЈују национално уједињење и омогуке културни развитак малих народа за то способних«. Осим војничке и територијалном казном Бугарске; шиљањем Бугара у њихове властите етнографске и природне границе измеку реке Искра и Црног Мора, једино ке се омогукити сталан мир на Балкану и спокојство Европе. Бугарска ке тада бити немокпа да узнемирава своје суседе. А Србија ке се онда моки потпуно посветити своме културном развику и сарадњи на општим човечанским задацима ициљевима цивилизованог света, у чијем се друштву она — са пуно части и сада налази. Бугарска

ке пак тиме пожњети горке плодове свога властитог рада и постикк консеквенце својих злочиначких дела. Божа Ј. Јокановић. ГРЧКА ШТАМПА

„Македонија“: После цаоа петроградског. атински цар“ Руспја се побунила против гермавске пропагание која се труцила да корумиира Русн* ју е ка јој веже руке а за нарокву пропаганку, која хоће ка Русија буде часна н ка верко испуни савеанвчке обввеае. Алн што је било у Рускји, тачво то исто бвва н у Грчкој: и овке бсрба праввк Грка протнв онкх којн су се прокали Немачкој. О јед.вом с&мо равлввом: Што ја оаде Сашч«шће иввршеао и шдо св помоћу народнок 1 подретахоће дапоправ*, а гамо јевдо предухнгрено а овдеје апоозутааам учзршћен. Што ја тамо вемачла пропаганда рвкЕДа ква вулиоа нчувалз бар спољкшносе, док је озде бкда под ввзничном баштигом Крбл« и вегове жеее. Овде цар жввс к враљује н царује и кењн н угњетака грчк* н&род. Срамота што смо га трпедк до данао. Срамота што вмо чевбди доЈинку ив Руокје. Срамота аво на довинк/ не одговорнмо одвввом. Срамота се односи на Грчку атжновог цара, којом се управз>а по »цврском« методу. Сдободна Грчка проглаовД* г» за мргнутог н вбаавће га о преотока у своје вреве. Грчва, која двше преко Содуна, не прввнаје га, Она нема оамо право да га не привпаје. И дужноот јој је. А дузгност јој је о тога, што један кркљ м врхо кали део народа ие могу да бешчасте цео један нг,род. Свадв је појодвнац одговоран *а свсја деаа в гооподар своје судбнне. Ието је н с народнма. Грчвв нарсд ме желн к» жнвш аод »тнпокнм царем. Ее можв не::о Сати крвљ над внатном мањнном народном. Кад нова држава н највека део втаре ж цслокупки оотади слнннваи не желе садпшњег краља, он нв мсже остатд нв своме несту, па мв га пвтаомагали свн богсви и свш ђавогн. Бог Грчке га нв жедж. А Бог Грчке је варод грчкм. Он ]е газда, Крањ Је кирајувја. Алш га данао пв тера н* куће, јер влада ие^ународни мораторајук. (Број 1878).ПОЈ-Лу ]