Velika Srbija

СТРАИА 1.

СОЛУН, НЕДЕЉА 12. МАРТА 1917. ГОД.

ВРОЈ 334.

ш (ИВп ЕЛ бКШБЕ 8ЕКВ1Е

10 сант.

Уређује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНР ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франкз, тромесечно 9 Фра нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун. БРОЈ 10 сант.

ДОГАМЈ0 У РУСИЈИ ■ дзоо*-*Петрогрвд, 12. марта Руски социјалисти потномажу Провизорну руску вла ду, Војска на фронтоввма одобрава револуцнју. Г. Миљуков, говорећн у Думи, изјавио је, да је он ,'јично за републику. Женева, 12. марта Једаи велики скуп, у коме су представници свих фиисккх странака изјавио је, да он сматра садашњу владу као праву руску владу. Петроград, 12. марта Лакоћа, са којом је руски покрет постао господар си туацнје за нсколико дана доказује његове размгре, као н гнсв народни прстив бг;вше владе. Ствзри Савезника не прети кикаква сметња од стране руских социјалистичкнх странака. Руска владаје у најбољим однос^ма са овима и нова влада обравована је у потпуном споразуму с њима. Сам народни покрет није изложен никаквој опаскости. 0 је на сигурној основи и је успго. Мнтрополвт петроградскн и г. Горемикнн, бивши председник владе, ухапшенп су. Петроград, 12. марта Генсрал Еверт пришао је руском покрету. Велики ккез Никола Николајевип наредио је, да се пусте у слободу сеи политички кривци, који се валазе у тамници у Баку. Руска Провизорна Влада позвала је једним телеграмо.м избегле руске певолуционаре у Паризу, да се вратв у Петроград.

Економска криза код централних држава

Према многобројним весгима које допиру до нас посреством немачке шталдпе, путника из неутралних земаља или заробљеника и војних бегунаца, види се да наши иепријатељи преживљују, у садањем времену, једну кесносну, тешку и вео.ма критичну еконоА\ску кризу, која се из дана у дан све већма погоршава. Истина и Немачка и Аустро-Угарска су од самог почетка рата предуззли све мере како би се 'Кизотке намирнице трошиле паметно, са штедњом, У доста ограниченим ко■јичинама, чиме би се избегла евентуална глад и т ако проузрсковала беда К °Д становништва. И тако С У У тим државама постаминистарсгса исхране, к °ја су прописала мини*ум потрошње хлеба, цеРеалије, меса и осталих свакодневних потреба. Али, као тто Кемо видети, ни °ае мере нису могле да °Рече зло, коме треба ■ражити узрока у многим Разноликим околностима, а п Рвенствено у блокади

немачких и аустриских обала, услед чега су ове иначе многољудне земље принуђене да се ограниче искључиво на своје дод\аће производе. Међутим овде вреди нарочито истаћи факт да су и једиа и друга држава, за време мира, увозиле велике количине жита и свих осталих животних на.мирница, ко]е се нису могле добивати у својим земљзма. А сада када ]е ргдна, привредна снага ограчичена на незнатан бро]произвођача, биће нам по]мљнво да схватимо доиста тежак и веома критичан положај толиких милиуна који су осуђени да беспримерчом глађу документу]у своју оданост оном милитаризму, који је у служби грубих завојевача, али ко]и су зато своје властите земље ј и народе повели так^ ј вратоломним пугевима. Да ј би кам слика те бедебила што јаснија, ми ћемо то документовати са извесним аутентичним аргумептима. Немачки лист в Фра;ер Арбајтер' доноси ту скоро

јвест да ]е једна огрсмна | гомила жена демонстрирала пред Кајзеровом палатом. Оне су тражиле хлеба, али је зато доведека во]ска која ]е пуцала из дштраљеза и тако је убијено неколико стотина жена!... И док „Фосише Цајтунг“ у своме бро]у од 15 фебруара говсри да је у Берлину и свој Немачкој овладао селики страх 'због тогз, што је сумаренски рат претрпсо фијаско и тако нагонистио свакоме да ]е Нел\ачка осуђе на тешку неизвесност, дотле се истога д?на ]авља, :13 Цириха да ]е у Берлину било зеликнх иереда. Огромна гомила народа напала је на магацине животних намирница, г.екарнице друге устакоае и сзе разграбила. Услед тога је дошло до крзавмх нереда, те је лгорала интервенисати и војска и жандармерија. Из Берна су ]авили недавно да је, због глади, било ееликих побуна у Кнлу, Либеку, Хамбургу, Миихену н другим местима, где је такође позвата војска да угушује иародне покрете и побуне. Карактеристична ]е и изјава кемачког посланика Тнајтемауера, који је 8. фебруара из]авио у Баварскол\ Ландтагу да ће Нелгачка морати закључити мир због глади, ако се не нађу средства да се гоме злу — глади — што пре стане на пут. Мађарски лист „Вилаг», ко]и излази у Пешти, вели у своме броју од 6]ануара ово: „Сзака секунда рата доноси иалг више жалости, проклества и болова него на]бедни]а го* дина л\ ра!“ Даље тврди како су лајлепше улице у Пешти преставници таквих мизери]а, како то нико ни]е у стању да схвати. Свуда беда.сиротиња, прошња и очајг.ње... Амерички посланик Жерар, дошав у Вашингтон, изјавио је једноме кореслоденту да је у сво] Немачкој велика оскедица у животним намирницама, услед чега ]е свуда страшна беда. Тако исто многи војни бегунци немачки или аустријски, ко]и/су пребегли у Х^ландију, Швајцарску иФранцуску причају о језовитим сценама ко]е се дешавају код народа

цемтралних држава. Тал\о се данас једино мисли, говори и дмскутује о хлебу. Проклињу се истовремено они, ко]и су проузрокозали ово крвопролиће. Л'\ађарски лисг „Аз У]шаг“ доноси 4. фебруара ово: „Недељама не једемо друго до кувана и печена кролшира. Чорбу можемо јести само празницима, ]ер зато је погребно и л\аст и брашно. Меса видимо само о годишњици каших сватова и о Уафсу.“ Наведени подаци убедљиви су сведоци тешких лрилика у централнил\ државама, које се сваким данол\ и све већма приближују неизбех<но] катастрсфи.

Грчка штампа п Македонвј&“: Суђгно је било да добијемо и свај шамар. Ми, државио иапредки. Ми, друштвено образовани. Ми, политички зрели. Мк, који се хвалишемо да смо уставни режим добили још 1843. Ми којисе шепурвмо као ћурани што смо сврглбспрестслаОтоиа. Микоји го»оримо о слободама и уставу. Ми, који смо направили леп устав да бисмо на престслу сместили човека који га је укинуо. и који смо слободу тражили по облацима док смо се до гуше заглибили у блату ропства. Ми, који смо толиком хуком демантовали теорИју Фалмераела и с толиксм лармом тврдилн да смо потомци Авдарита, који су најпре подигли лепу чесму па су се потом досетили да нема воде да би је искористили. Ми, који се занссимо лепим речима а закемарујемо стварност, — било је суђено да добијемо хладни туш руског пре:бражаја, који је на нас учинио утисакхладнији него што би га учинио руски снег бачен по нашој кичми! (Број 1879). »Неологос«: Опште дивљење изазив .1 у прогласу новог руског цара Михајла АлександрОвића речеиица: „Ако таква буде и воља нашег великог Народа.“ У овим речима опажа се колосална промена коју је устанак произвео у рускомс животу. Са апсолутистичке вмсине указа »по милости Божјој« цара свих Русија, изнена А 1 лолазимо до најдемократскијег прогласа који све ставља у зависност од народне воље, и С8'чо од ње. Шта веле на ово а- нски Луји Четрнаести? »Елас*: Атински листови којг имамо пред ссбом ништп нс наводе о сјајним савез^ичким по-

бедама на западном фронту. Н« објављују се ни француско ни енглеско саопштење, где се види салт нелЈачко саопштење које говсри о стратегијском повлачењу. Насупрот томе, исте новине помпезно говоре о великим...победали !'ермано-Бугара на ма&едонскол 1 фронту, док је међутим познато да од недељу и више Савезницб имају врло значајне успехе. Германо-Бугари, према краљевцима, освојише Соровић, г угрожавају и ... Кожане! Ето тако герл!ански робови пишу историју и обавештавају јавност' Пол Луј.

Говор Канцелара — Жалопојке Б. Холвега Берн 1 , 12. марта Канцелар је држао 8. лларта у Рајхстагу говор од кога је Волфова Агенци]а публиковала сал\о један извод који не даје говору праву физионол\ију Канцелар је признао велике тешкоће са којилдз има нел\ачка организација да се бори. Ево ]едан карактеристичан пасус из тога говора: „Не треба да имамо ссећања ни према нашим непријатељима ни прел\а нама самима. Тојетешко што ја кажел\, али ја нисам крив. Време је ужасно: треба дакле да будемо сурови према нама сал\има. Тамо на фронту, стотинама хиљада људских живота се жртвују, наша браћа умиру са радошћу. Наши шефови ко]и имају срце у грудима шаљу, међутим, своје трупе у смрт када је то потребно. Потребме су још многе жртве, а менн су познате и оне ко]е ]е наш народ поднео. Ја знам да је застој средњих и малих индустрија био фаталан великом бро]у живота.знам да су се л\ноги изгубили за навек али знал\ такође да није реч сал\о о штети појединаца него о злу коједира цео наш социјални п економскн живот.“ Ово важне речи проузроковлле су дубоку импресију ксо. присутних. »Велика Србија« прима оглгсе по умереној цгмп