Velika Srbija

БМЈ 344. —-—

СОЛУН, СРЕДА 22. МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. II

ЕКСРБНЈА Ш 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНБ ПРЕТП.ПДТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тронесечно 9 фр«? накп, годншње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стаи уредивштва улица Колоибо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О ДБОР

БРОЈ 10 сант.

ДОГАМЈИ У РУСИЈИ Петроград, 22. марта Прпицим који водн нову русну владу Јесте да се чврсто организује победа коЈа Је однешена над старнм режимом. Оввј се приицип мора маннфестоватн у сввма доменима. Одбори нндустријалаца, радећн за војску, истичу у једном манифесту да бв победа Немачке била бојазан за успостављзње старог режлма. Онл, према томе, моле радееике да употребе сав свој иапор да би прибавилн војеци иуницпЈу која јој Је иотребнв, да одложе своје захтеве и да ие вздаЈу сзоју браћу који се боре у рововима. Берч, 22, марта У једном врло значајком чланку о руској револуцнјн »Ноје Цврхер Цајтунг« исткче ф кат, да људн који су на челу овог покрета иредстављаЈу елиту руске интелигенције. Питање је — додаје лрст *>да својнм последнцам«, руска покрет неће гшати обрт у укутрашњој политицн Немачке.«

Пред сломом Турске Поводом Енверозе посете у Берлину .осЦо«'

Посета Енвер паше у нем. гекералштабу, која пада у време тешкихтурских иораза у Азији пада јако у очи. Берлински листовн саопштилн су кратком белешком, да је Ензер паша стигао у Немачку, да конферише са канцеларом и Хинденбургом. О циљу ове посете и о теми питања, која је отомански министар претресао са не* мачким шефовима није пала ниједна реч у целојнемачкој штампи. При свем том из аустријске штампе сазнаје се нешто више о овој изненадној и мистсриозној посети. Бечки *Цајт“ вели, да }е Енвер паша отпутовао у Берлин, да регулише важна питања своје земље. Између осталих питања, поменути лист нарочито указује на проблем британског и руског напргдовзња у Азији, услед којега је Енвер похитао у Берлин, да се тамо посааетује о ситуацији. Положа! отоманске царевнне постао је у последн>е време врло критичан. Поставши прост вазал Немачке, Турска је морала слепо извршивати наредбе немачког генералштаба, на штету својих најближих интереса. Док су њене покрајине сисгематски експлоатисане за рачун Немачке, њене трупе су разб. циване по разним европским бојиштима, и све већма су разголићавани н>ени азијски фронтови. Турске трупе бачене су

на фронт Галицкје и Румуније и на маћедонско бојиште, услед чега је знатно ослабљена снага, која је имала да штнти властите покрајине Турске од нзпада Савезника. Заузеће Багдада од стране Енглеза и надирање руских армија у правцу Мосула тешки су н незалечиви ударци за отоманску империју. Фронт Месопотамије коначно је компромитован за Турке. Британска офанзива отнма на њему све већег маха, и почиње угрожавати нај битније тековине Турске. Паралелно са енглеском акцијом разоијају се операције руских трупа и Тур ци западају у све критич нији положај. Немачка, притешњена са свих страна и сама немоћна да парира жестоке Савезничке нападе на Соми, а уз то исцрпена унутра шњом економском кризом нема могућности да помогне Турској. И мада немачка штампа, па и сам Бетман Холвег покушавају, да операцијама у Азијн смање значај, у Турској данас влада огромно разочарење и већ почиње продирати предосећање неизбежне и блиске катастрофе. Турски патриоти, који су већ одавно увидели сву штету од уласка Турске у европски рат и који данас предвиђају ужасне последиие тог вратоломног корака, не прикривају вишесвоје негодовање против Немачке, која

их је намемича и обмана-ј ма увукла у велмхи европски конфликт. Анархија, која је увек тињала у отоманском царству, г.очнње да узима шире размере. Енвер паша се оптужује, да је виновник улаосаТурскеу рат. Огорчење против њега огромној је у Царнграду, као и у : целој Турској. За све не-'| срећеТурскеиањега сесва-' љује одговорност. Једаиј телеграм из Цириха јавља ј да су н сами Младотурци| устали протмв Енвер паше ■ к >ме пребацују, да ЈеТур-1 ску довео до ивице про-! пасти и да је це.пу земљуј предао у руке Немцима. ; Овакво стање об;ашњава циљ Енверове посете у 8 рлину. Турски министар тражи данас од Немаца да спасавају његову отаџбину. Међутим, сви су сами' у ванредио тешком положају. Они, ко]и су сами лишнли своју савезкицу њених најбитнијих жхвотних потреба и који су отоманске трупе употребили за своје борбене фрон-ј тове, не могу извесно у-| казати никакву помоћ Тур-1 ској у њеној тешкој војнојј ситуацији. Турска је данас остављена потпуно сама себи. Њено унутрашње стање очајно је. Економска криза постала је весма скутна. Народ је изгубио сваку веру у Немачку и у исход рата. Турске трупе изгу-ј биле су свако расположе-' ње за борбу. Њихов морал пао је на најнижи степен. Фронтови, од којнх зависи судбина Турске јако су утрожени. Док се у Месопотамији Турци повпаче испредпобедоносних британских трупа, 'руске армије потискују Турке са сезера, а борбе у Египту окрећу се све неповоЈВНи је по отоманску војску. 1 Коиачан слом Турскеприближује се постепено и сигурно« Није далеко тренутак, када ће спојене рускобританске трупе залупатн на капије Цариграда. То ће бити крај турске самосгзлности, пропаст једне застареле и преживеледржаве, која свомсвојомпрошлошћу испада нз оквира кулгурних народа. Јасно је, да ће отоманско царство бити прво, које ћесе срушити под стрзховитим ударцима Савезничког оружја. Руски мародни покрет Опширан извсштај о догађајима у Петрограду

Свв.ча дохазака «здаја има да стане живота њеног вкновника. У саима најдирљнвијим

14 ) шли одлуччо покрету и признали Нову Владу под условом да ге изврше општа пзбори за }е-

драмама, које су РД1'гране у дну уставотворну скупштину.

царском п зоришту Мзрнја нема нкјсдне сцвне, која бн се дада упореднти са оиом, ко]а се одигрзла пред тим позориштем по поднс, квда је полицДја са

На тај начин и последњи елементи Думе изјгенили су се отворено против старога режнма. Самим тим фактом покрету је био оснгуран коначни успех,

крова зграде ссула митраљеску, Руска револуцијв, чији су први ватру нв народ у скверу. Поли-: симптоми избили у понедеоник ција је исто тако пуцала и из 27. фебруара, била је век блитамнице Латовски н трупе са-зу триумфа после три данз, I. улице одговграле су плотунима. марта. Ускоро су тамнкца Литовски и! У среду је настагљ-но хапшесуседиа згргда полиције, које к>е истакнуткх германофила, леже са обе стране позсрншта ! као и осталих углвдних и утибиле жртве пламена. Војиици су цајких личносги, које су могле рећ билк оборили бракиоце о-:сметати покрету. Генерал Кнових згргда. И овде, као и појР’’НГ одбио је, да иде у Думу

другим тамиицама, нађзни су многобројни г:олицајци, прерушлни у заточенихе. Ј. Бублиное, хојД је приврежено био постевљвн за министра саобраћаја упутио }е цир-

Он и његов Ератвр, насружани револперил!а, пуцгли еу на војнике, који беху дошаи да ухапсе генералз и убЦдн су два зојника. Услед отпора убијени су и генерал н његов вратар. Леш

кулар чинсвивцима свих ликијв,' геиералов одвучен је до кеја И наглашазвЈући им да сигурност бачек у реку. целе земље лежи у њихозим графа Фридрнха, пошто рукама. Комесари извршног ко- Ј е из ње СЕе однето, запаљена митета увели су у сзоје руке|ј е - Грвфова жена однета је состала мниистарства. ј иесвешћена од потреса и стреПуковннк Енгелхарт, члвн Ду-; ха - Нзгна кћи, грбввв, успела ј« ме предузео је команду над пе- ј Д а псбегне, али је пронађена и троградским гарнкзоном. Ко-: с< >е женс су згтворене, !'раф мандант Пет-ропазлоЕске терђа-1 Фсн-дрнх нзлг.зио се тада у сзи-

ти цара НИк-зле, у главном штабу. Истсвремено ухапшен је к бивши председник влзде г. Горемикии, који се дао од војника одвесги у Ду«у без нкаквог отпора. (Настави1№ се) НОВА РУСИЈА

ве предао је команду над овом иацнонзлистичком посланику Шуноину, комс ]е иетовромекв изјавио, да гар.чизон тврђаве прилази нвродном покрсту. Дск је И?вршни Комитет Думе прнвсдио у деле соој план, одушевљења за покрет препорођаја Русије захаатило је на-1 гло све друшткгне слојезе. Народно одушевљење достигло је| свој врхунац у уторник. По у-1 лицама сретале су се гомиле ; људи, које су се при првој појави ревслуционарних војиика! упуштале у бурне манкфеста-, којн је приређен у част новог "ције. Цео Пзтроград знао је ј руског режима, изјавио је виразвој догтђаја, којн су комен-јкон? Брис: *Ил 1 а у руском потариспни на најрг.зноврсннје ка-Ј крету три занимљиз!? фвктз, рачине. Н 8 јзанил 1 љчвији прсблем;ДИ којих вас молим, да ми се био је: »штж је са Царем?« Зна-1 прндружите И да честитамо на-

Одјек руског покрета у ЕнглескоЈ Петроград, 22, мартз Говорећи на једном митингу

ло се, да је отпутовао у главни штаб. Масама је владао неки неодољиви страх од рескције. Тако жељно очекивани препорођај Русије био је нж помолу. Русијж прескаче векове у једном тренутку

роду слсбодне Русије. 1. Дан благости, који карактерише револуцчју. Нг.кдд се т*ко велика револуција иије извела еа тако мвло силе и крзИ. 2. Нова унутргшња политика, која тежи ка укидвљу не само

СоциЈалисти су у први мах I свих угњетачких снага, већ преунели иззесну пометњу у дога- носи једнакост права и слобо-

ђаје. Они су у уторник издали

де и на све остале гране слв-

Једну распаљиву проклал 1 ацију- венске расе. која Је донекле отежала звда-ј Иззесни народи скоро су ратак Думе. Али, после саветова- | зумелн ову акцију. Две држаае н>а са Извршним Комитетом ј°ш је ии*у појмиле: Немачка и Думе, њихови шефови су при-! Аустрија. Али РусиЈа је виделл