Velika Srbija

6Р0Ј 357.

СОЛУН, СРЕДА 5. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. 1Ц

ЕЛ 6К0ШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН6’ ПРЕТПЛАТА ИЗИОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солуи.

БРОЈ 10 сант.

Урс-ђујс О Д БОР

БРОЈ 10 сант.

АМЕРИКА У РАТУ Буенос Ајрес, 5. априга Бчла је вглика мзнгфес ац ј у корист рата у БуеносАЈресу. Манифестанти су напгли немгчко посланство. Ваш.нпон, 5 априла Бразилијз је реквипирала све ргдионице у земњи радк израде муниц-је за СРвезнкке. С друге стране се сазнаје дј брззилијанска влада студнра пнтање о примени војне обдеезе. , Вашиигтон, 5 април* Конгрес Је одобрио нзмеку законског ироЈекта о орннизовању екстгдиционог гмеричког корпуса. Г Рсзвелт ге, према томе, мо^и стзвиги на чело 100.000 људи који ке бити испосл.ти за Еврспу. Лондон, 5 гприла Из Вашингтона Јалљају да Је америчка флота готова <а нде н<* ш -роко море. Млоги се детрогјерк спремаЈу да напусте Сјед/њене Државе ради гонења нем.чких сумарена. Њу-јорк, 5 априла Брззилпјачска Је вл-да сгупкла у преговоре са вча|оч СјеЈињених Држ^ва о колаборац«ји флота обадве 9 смл>е и о сскгр-шћав њу рекзирираних кемачких лађа у бразилијанским пристаништима. Љгдон, 5. еприла Из ЊуЈгрка телегргфишу да су Сјед њене Држ-ве готове да финансијсчи потасмогну БразилиЈу чим ова уђе у рат иротиз Немачке. Пзриз, 5. априла. Г. Шарп, посланик СЈедињених Држава у П ризу кз|звло је дописнику »Жузнала« да је Н мачка одстр нила |Д себе симпатије целе Америке, услед рђаве политике, ин трига и знвера протиз целог светз, да 6и п стигла свој цвљ сЈуж(Ли се ниским и нелегалким средствима. *Н мачкз је водила — дуд о је он — у целој Мексидн анти америчку политику, подстрекавзјући против нас реворционзре генерала В^ла, којима смо, благоЈзре^и нашој издржљизости, одм«х о.ујетила план. НлШд је влаД1 \погребила сва средства да помогне Савезнике како би тукли ар гзнтну и мил тгристичку Немачку«

Битка на Соми Пораз .1 немгчких арм;ЈЈа

Б'рбе на гб::лал<а Соме 1е су са сбг стране конентрксад е огроуне м се у :ивој С!:ази и мттеријалу зимају сае всће размее и почињу добкјити по тупно карактер велик? ешевајуКе б тсе. Од 28 1? рг 2 тр. је нова англо} анцуска сф .нзива. П јд «им прктгскзм својих ротивника трупе марша 13 Х нд<нб'. рга евакуиса|е су сгромве територије, |апустиле моћна утврђек? , која су срганизована Феко две и по гсдине 1ана, жртвсвале су Ба • 10 " и Перон, који су на иззни „стубовима немач :е одбране" у берлинск^ј 4‘омпи И катасенемЈЧгенералштабтру дио, да )В 0М принудном ПОВЛЧЧР к У даде „стрзгегијски" ка5ак тгр, цео свет је одм.х 1п сле првих момепата бор-

бе б'О нвчксто с тиме, да !губ Т;.к тако огсрчгно и тдхо д\ го брањених положаја не може б ти праговељан, к да је Хинденбугг издао нарехбу за по влачен е тек ондз, кад је притисак удрЈ,жешх гротивника постао тако силан.гајеи „гзозтеноммср шалу“ било јгсзо, ла је свака одбрана начетчх и усколебаних л 1 нија узалулна и илтзориа. | Пуковпик Репингтон иЈстакао је у „Тајмсу“ једну важну чињенииу. Нс треба сметнути с ума, пи; ше угледни британски критичгр. да је чувени л\аршал Фалкенхајн б;ш пао на пчтгњ\ загаднога фронта. Њсгова идеја о скра ћчвању фронга, зессована на принципу да се евакуише <■43 франиуска и всћи дес Бслги.е одбачена је санај-

већсм љутњом од кајзера, и Тс баш посаветуозогаисге>га Хинденб . рга, који је негда доказивго св: мекајзеру велики значај целокупности западнсг фронта, а 'данас обмањ\је немачку јлвност погребама скраћијвања фронта. Овде треба напоменути, да је западни .фронт од пада Ф.\лкен1 Хајнова и иначе знатно ! сл\ањен всћ раније за наше јкепркјатеље тешким по'разом на Вгрдену и у току неколико Ссвезничких сфанзиза на Соми, које су увек имале за последицу [напзшгање нових одбранбених линија од стпане наших непагјатеља. Марсел Игечконстагујеу „Ехо де Пари“ исти фпкат ијстичући нарочито, да је |„немаекн генералштаб у:век сматраозапзднифронт као главни и пресудни, и да су увекнајв.ће немач ке снаге и нгјогромније количине ратног материјала б; ле гр\ п> сане на томе бојишгу.“ То уосталомнлј боље признаје мајор М )рат, кад у „Бгрлинер Та геблату" вели: „Фронт Сол\е је наш главни грудо бран. Мн морамо напрсгнути све наш? силе ис^аге, да би одбили непријатеља, који на наше линије врши веома јак притисак “ До дан?с ниједан фронт није Немцима задзвао то* лико бригг и толикостраха, коли о бојиште, које се простире дуж обала Соме. Свуд скоро на остал м фро товима рлТг.а срећа јс покаткад бплд и пр>менљива, док су на Соми Немии од самог постанка Т( га фронта били тучени, и А гло-Фракцузи, кад од су хгели, мстли су извести јак притисак, нанети тешке пг;р;-зе непријател.у и гринудити га да евакуи иг т. риторије од знит ног броја квлдратних килс м-.тара. Саеезници су јг ш од самог псчетка у.поетавили надмоћнссг у свсму на фронту Ссме. Неизме ран људски материјал, неисцр^но оСиље ТЈПОва и муниције, потпј н.) савршеие саобраЧајне везе, којс дсстг.жу сал\е борбене линије, огромни резервоари намирнииа — све је то на ^фронту Соме з Јступљено ! у најпунијил\ размезама и то је увек ујемчавало успех Савезничким сфанзивал-а. ! Када су први пролећни

дани наступили, после су- 5 дендсрфу на великим замсрне, хладне и снеговите слугама, које су ови сте31 ме, предузета Савезаи- кли у току бораба на за1ГД10М фронту." ЦчЉ Ових напгра је одвећ про-

чка сфанзква на Ссми до> нела је сјајне резултате.

|Х 'Љаде квадратних кило-'видам. То су последњи ^метлра отргн\те су из не-;покушаји, да се од негркјател ских руку. Читаве : мачког народа прикрије се рије важнкх положаја н страховита јавг, која по\т г гјсњ 4 пале су. Блпом стзје све очигледнија.

ји Пгрона, нг сгмо „стубо д .и немачке одбране", већ и најважчији сгобра-

31 то време битка на Соми улззи у последњу, решава ућу фззу, узимаћ.ајни центри готозо за иео ј> ћи сзе критиччији каргкфро т заузети су у силчом тер за наше неприј .теље. полегу од ангпо-францу-| ских трупа. СенКантен, најважнија тачка на западном б )јишту, угрожен је и њ.гсв плд постао је само ,питање дана. ј И баш калз се иза тих 'великих рез>лгата било за.тзло, и кадг су Немци

Странаштампа

Демократскн покрет у Немачкој. „Франкф ртерЦ јтунг “:»Ник?ива силл нс ће внше. ксћн за\стгвнти демократскн тглвс, кОЈН се псвећлва у Намачко/ н почгли организовати ст->а-, * 4 ' . свзкој в.1 дн, к 1з бн хтела да х вите противналаде, А - ' м - 1 М ж- ГкОМ Г\Ј ЛПГЈ СЈ'Г 39 г\- г: ш/г,, л гло Француске армије ооновиле су од пре мколи

ко дана свс]е нападе са г још већом ж.стинсм, по-

в<же своју судбину за рсакцчонгрне елементе, дини су нзбро»Мзнхајмер Фолксштиме«; стиж\ћи све зчатније ре-1 *д* нас /е снтувцпЈа јасна. Дрз\ лгаге Од 28 марта у жзви > е нотребан канцелар, кобританске р\ке, поред о -! 111 ке ОДД}чн0 Д €Ј1 *™* а г - Бетгрсмчог материјала И Вр-| МЗ " Хјлвсг има против себе ЛО МНОГО важних положг -! три ст:>!,ике > “°Ј е чннс всћнну, I јг, пало је и преко 14.0Г0 П,В!1 Корак **у»утрашњим реЗаробленича, као И 194 $ рмама учињенЈе обргзоввњем топа. У току пгследњих к:миси Ј е 22 члановаза про дана број зарс бљеника, у чзвзње т га шт ња. а.чи, ј* задобивених од Фра-шеза ’ , | р< мгшио је број од 10 0С0 Н >ви заробљеници, као и 1М:тње > К Ј е *> ( Ј°ј нстављати ноз ратни материјал па- коизеоваТ1 ' а ц 1 - <, \ Одтучна побеаа. „Ентрансижан«; »Француски сензг зптвсрео уе зз увек Једна

сно јс , да ће та комиснјз на свзком кораку нанлазитн на

дзју свакодиевно у руке чсших Слвезника. Ови ус ;е и англ) - француоих

арми,а дсстижу у пуноме в05Та . Вгше не М0Ж Ј б „ т ' н г0 . с^ислу обим великих по

бедз. Зз Н мцеони предст вљају тежак и незалечив пораз, који се свг више увећава. уколико Сагез-ичка ( ф жзива отимз ширега маха. Из тих сЈ)јка г а можесе иззссги по»злен закључак да су Немцч на западксм (Јронту изгубила битку. Иловре мено с тиме, они су изгублли и највећи део шанса у погледу на и:ход великога рага. Немачка штампа, З'бпинута врло јчкотокомопг ргција на Сол\и покушава да \л\ири јавност, сбгш

вора о полумнру, у коме не би б. ло ни псбеднпц-’, цц побеђенсга. Ч ‘.м зз ‘нична Француска сб.ћ ва жртвсма Нсмзчке, да ће сне бити мдск-пђсне од НеМсчк\ то зн.чч, дз нгм треба одлучча побсда над прускнм килитзризмом. Ми честпт.мо с( би на овој одл) ци и екергиЈИ. Нзше армнје нису ннкзд нмале В! ше сф нзнаеог м:рала“. Крајњи Исток и Немачка »Бгрлинер Тгг^блгт*': » Ис• тину рсћн, Кина ннуе наш не прнЈатељ, зећ снле , које се иза ње крнЈу. Немачка светскз гр.гсвкна јс 7 рн у оку ЕнглескоЈ Од псчеткз рага Енглеска уе

њучући повлачење немач- онемог)ћкда сву трговину с наКИХ трупа стратегијским ма Очевидно је, да сеНем&чка разлсзима. Оча се труди, мсже мд«тн шЈгг.рим мер&маДЗ поколсбану веоу, У «ГВ0- коефнсков&њу н&ших лађз, козле^ог М.ршала“ подигне, је ће се продагн нашоЈ смртној подсећај Би на његове ра- непргјатсљицн, Ечглеској, затНИ е „слевне ПОДВИГе“. А варгњу нашнх трговачкгх кућа, ка^целар се не устеже да забрани пристаништа за наше са беспримерним цинизмом брсдсве, ннпрнкр,њу наших у ра X т. гу изјави захвал- земљака Кина је од сгд сва у НОСТ Хлнденбургу И Лу- рукгма Спсразума«.