Velika Srbija

зРОЈ 362

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 10. АПРИЛА 1917 ! ОД.

ГОД. II.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН* ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ. Цссечно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 франаиа ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

ЕЛ 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

Стаи уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

стози су доносили разне иадмоћност наше артиљерије. графа телегр?фише из чланке у којима су санај-' јбезочнијим изразима вређали руски народ и руску 'војску. Бугари су своје оБугари су, као и њихо' јкојим ће изразито исиољи- сло б 0 дцоце називали вар-. ви сааеЈници и пријатељи, ти б/дуће намере бугар-, аа а , безсловесном сто-ј РТГр 1ГТГ1ГА И АМШКА јизмеродавнихкруговаслеодавна очекивали поЈаву|ске спољне политике.__Он : , лужик је за њих пре д.! ШтПА П ЛШМППЛ .деће:

Бугарска и Русија — Нова Русија и изјава Радославова —

Гсворећн о операцијама > А- Њу-Јорка:Најважнијипред знји, Лорд Керсон је рекао: »У- мети, које ће Америка и правите поглед« на Месопота мати да рас фавља са Самијз«. везличком мисијом са државаће према обавештељима

једне велике, крваве и страшне револуције у Русији за ко:у су везпвали све своје жеље и наде, јер су предочавали да ће једино тн догађаји нагло изменити опшгу политичку и војну сигуацију у Европи и свегу, али су се грдно преварили. У Руснји се дсиста десише важни к 8« ома крупни истсриски догађаји који за кратко време ство •

је казао ове значајне речи:„ Ј и ... л „„„ Јстављао само глупака и »Ми се не боримо про-, ■ / _. гп .. типлг пу сјглга напопа ве1> аИЗЉЗКЗ КО]И не 33».лу пцотг Р ву оускога иаоиз ч жу ' е ИИ!<2КВ0 призаење. А "Р?™ В .У !кад се сети /,0 одлу.се ру-

Амеркчки дан / Лондоиу ј 1. Проучавање једног опшгес плана, којим ће се

Лондоч, 10. априла на јбрже моћи срушити пру - ц - -- . . . лаА „ _ КЈ , Пре<јуче је прослављен у Лон- ски В0 ЈНИЧКИ СИСТвМ, И ТО ма. маша акциЈа Је у јУ- ске чоманде да се лешеви дону аие Р кЧКН Д ан * 0ва Ј Ј е Д° најдиректнијим средствима ђена на то, да кзвоЈу- п:)ГИН у ЛИХ ру СКИХ војника га * а Ј н «тетесантан са историске као и конвенције, да би јемо за руски народ оие; балса1Ду ј. ;> биће НбМ јасш: тг ‘ чкв гледиштв м представља се осигурао иодржаоста грађанске слободе, за{ да П0 ј мим0 бугарску ре-ј акт без пресгджна у аналима лан мир у свету које се и сзм Сори1 ; алну П0ЛИТ ику у борби про- , енглеског парламентаризма. За- 2 . Проучавање система Да, ово зе казао ]едан ми-; т р у СК0Г цар измМ ' сгаве су б “ ле истакн утеиа ку КО ј а омогућити употренист^р, кога од почетка ^ ппми плиима ил * н , |ли Викторија, на многим јавним бу поморских и сувозем овога рата сматоа бугар- ј

ски народ за најумнч ег

Гк.УЈ.. ~~ ..| — | рише чигаву пертурбацију ! највећег држгвника и Буи из основа изменише це- гарина. се дачас узнолокупгк аруштвени и по- си и слдви онвко, како то литижи Ж!!вот највеће е није доживео ни један б>вропске државе. Природно гарси дипломата, научник је да су овакве промене и или јавни раденик и препреображаји изискивали и ма томе с правом се може знатних жртава, али је ве- тврдити да су у Радосла ома важно консгатовати во*у оличена сза својства факта да је ова револуција бугарске расе, јер сваки са неописаном брзином и- народ гледа у својим веставила на светску позор- ликанима своје најлепше ницу јед ну нову, прелоро- одлике и особине. И к;д ђену и младу Русију која нам је ово јасно, ми ћемо је јсш првих дана испо- овде иссаћи ов< чињениљила саоју одл/ку и не- це које истовремено дају поколебљиву вољу да са право сведочанство бугарсвојим савешицима наста ске душе. Радославов је ви енергично вођење рата најистакнутији члан стамдо потпукогтриумфаправ- буловске партије и каотаде. Овај догађај проузро- ки највећи противник Ру

У озим речима ко^е из и | ражг вај ■/ беспркмерну тодлост буг/ рсксг византиниз ма

згр»д;*а у околнни Вестмннстра них снага Сједињених Др8 иарсчито Н8 згради где ста жава. 2‘'‘ Ге‘V’РаТос!лавову нује први мичистар ' краљ и кра ‘! 3 - ° бим и важност фи’ Ј „ Ј * ,.„ ч , ' “ / љица лрИсуствовали су наангло*, нансијске ПОМОћи, КОЈа ће сТ В н“кГ1виТмо о Ч Р “;:*"*^-“! »»г„р.,и|се одЈих мти на Р оки», а нераозу и паник/ којв је с “ Па1Ла - Кр^«.ски . п,р, Споразума од америчке

обузела бугарско друштво, које почиње губити присуство духа с обзиром на последње дсгађаје. И г.рема томе Радослављеве речи су најлепши до аз неописане зебње и бунила што је нагло изменило темпераментсвога реалног политичара, те сада изјављује своја сентиментална

дочекан са бурним овгцијама владе. при гла«ном улазу у катедра 4. Усвајање СИСТСма, ПОлу. С«уж5и су присустеовали мо ђу кога ће се Велика сер Асквит, Бонар Ло, многи Британија и њени Савезчлаиови кабинета, дипломатски ниди МОћи Снабдевати мукор и многи други представ- ницијом, друГИМ материници. јалом и намирницама. Др. Брент, влад-кка, држао је| 5, Улога, која се има одбе.еду у којој је између оста ма х одредити америчким лога рекао: : поморским снагама, да би Садашња ситуација ни!е сгмо ' оне МОГле ПОСГићи Највеће

осећања према рускомна почгтак ' едне нов ? ере нег0 и Резултате роду. За овакве И сличне 1едне но.е елохе. Јединствене се. појазе постоји у нашем ствари дешаваЈУ сада Велика кароду један згодан израз којим ћемо се и ми овдег'' 1 ' ' а то је- Кад зт С,0Ј живзт и сло5 °ДУ нег0 и .

седа. Британија ■ њени савезници не боре се само за своја огњишта

Грчка штампа

ковао је Он Ј. » с Р?у љу „ ксс Р№ С.сди.,^— ■ = ; •• /I гзм/а -<• м/опа па ЛпЗиа вс. ' . г

»Неологос«; Венизелос и Ру-

иенгралних држава, а ксд сет година водио Једчу Бугара право запрепзшће- безобзирн) и бе:гм,чну ње, јер су се брзо сви ) ве- политику противу свега орили да од ових промена нога, ш го је руско и не не само што могу очеки- једном је, у својству миВсгги каквих користи, него нистра, из]авио у собрању је целокупна штампа те- да је будућност и срећа пријатељских народа на- бугарског народа само и говестила, да ће се пре- једино у савезу са цен порођена Русија борити са тралним држгвама, док много јачом енергијом и није напослетку доживео самопожртзовањем, него плодове спега германошто је то био случај са ста- филског рада. И онда, каром аутократском Русијом. да су бугарски војници И под утицајем ове нове преплавили поробљену Сропасности, у вези са ии јбиу, уништавајуЦи нашу Ј ~ ^илпатш; ТР^лпиНУ ГО 30 ~

тервенцијом Сјсдињених ;столетну тековину, Држава, појављују се код ! Р ио Ј е Д'Р ^омчи свих централних држава Бочу и Берлину, и то са !пл!по4:ни ас Л АПГ| ГКГТЈ реалиу

прзо му памет одузме!

Који то историчар неће приз-

ИЗЈАВЕ ЛОРДА КЕРСОНА Поглед на ратну снтуадију

њене Држаае желе да бране ве1 лику заједикчсу ствар. Јер оне . „ знају да се Велика Британија НЗТИ Да Је уСКИ народ > кога Ј с бори и борила се за принциле Елинизам ПОДО Ј И ° у ве Р« « «°Ј Н | које оне воле «

Је од њега примио просвету и цивилизацију, био данас и опет Лзндон, 10 гприла ободрен од Елинизмд под вођ Лорд Кессон уч^нко је следе КПНФЕРЕНЦИЈА У АМЕРИЦИ стеом једчог Венизелоса? Ие изјаве: Војна снага Немачк« у лога С Једињених Држава I Ако данашњи Р ат ни Ј е Р»т нијв још довољно сломљена, да у рату војнички већ поглавито рат два би ока примила сзе услов« ми- ј схватања, Демократије и Апсо Лондон, 10. априла лутизма, Цлзилизације и Култу

ра, које Сгвезници сматргју као ! неопходним. Тешко је олре^ити' А'Лври:<а ће ТОЗЈравИТИ Р е > н ако данас Венизел,ос, у име сасвим тгчко, клкве суунутраш- јодушевљено ДОЛазак Мар Елинизма дижући барјак народ ње прилике немачке државе. Али шала Жофра, на челу КО- Н0Г Суверенства, позива нгроде војна сиагг и обест тевтонска ' мисг:је, сасгављзне ОД V- да заштите своја ирава и да могу се сломити са.чо на бој гледннх ЛИЧНОСТИ. Амери- ' сатру отимаче њихових слобоном пољу. Саеез-Јици се не бо- канЦИ ће че мање разу.МС- Дз, — руски народ, док је, био , дожава I Г, .. —. ре ради себичн. х користи од ТИ ду> И ОСећања, КОЈИ су под туторством ца { изма и бо* веома значајни сим томи највећим задовољством, да јпобеае, већ за срећу будућих изаззали иосету г. Балфу- р и0 се против ропских орда негписаног страха И де- БугарИ воде сал\0 реалну ; ге-.ерација. Оки морају наста-:ра, чији је долазак У Сје - кајзерових изгледало је да за зорганизације. У Немачкој 1 политику.

Кзд би немачко оружје триум- НСС.

избијају нереди са штрај- Истинитостозих напомеков^ма јаких размера, сло- на ми не споримо, на прободоумнији елементи зах-;тив ми наглашавамо да су Фонало. — — 1 > 0 _ ; би се могло жизети. Војна си

вити борбу све док не постигну | ДИЊене Државг, чуДНО.М боравља да његоа први неприциљеве, за које су ушли у рат. СЛучЗЈНОШћу објЗВЉеН да-Јатељ по реду нису биле немач

ке армије, већ руски апсолу-

ни у једној земљи не

у овом моменту даје — свем том смо ми ту

тевају брзе реформе, у све бугарске партије во-; рајхстагу се ччу отворене диле вазда једну заједнич- туација претње противу кајзераЈку споњну политгку, а то најл-пше изгледе. п Р и маџгрски и аустријски ли- : се најбоље види и из са- не треба држати, да < стови траже од владају- 1 држине публикација њихо- при к Р а]у. ћих кругова да се што вих органа. Да споменемо Па ипак, н.сумњнво Је , да оПре Закључује МИр И ПОД ! ОВДС СаМУ једну СИТНИЦу. перацкје последњих 15 дана на Том импресијом буггрски Док су се развијале про- западном фронту представљају премијео се бозо одаучује шлогодишње операције у велику војау победу. Ове опера ( „ . да учини јецан такав гесг, 'Добруџи, сви бугарски ли- шје доказзле су јединствену. Дописник „Де]ли Теле- стантинаг'

Г. Балфур је предузео јтизам. пут, ДЗ покаже, КОЛИКО је Ко је други рускоме народу

британском народу драго прија-.ељство Амери<е.Енглеска и Америка тесно су везане високим идеалом њиховог народног живога и имај/ пуно поуздање, да

казао ову највећу истину речитије него Елинизам, у момеиту кад је тај Елинизам, са Венкзелосом као шефом, оцртао на хоризонту цивилизацаје велИчанствени свој покрет против

ће се тај идеал постићи; предсгазника жпсолутизмауГрчПОбедОМ. к°ј, немачког маршала Кон-