Velika Srbija

6Р0Ј 364.

СОЛУН, СРЕД\ 12. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. 11

издбија ЕЛ 6КРШ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: ЈКесечно 3 фракка, тромесечно 9 фр* нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДЕИ

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солуи.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Конференције у Америци — Савезничке мисије у Вашингтону —

Бритзнска мисија, на челу са Бзлфуром стигла је Взшинггон, дочекана најодушевљеније од алеричког скта Долазак француске мисије, у којој су и ларшал Ж)фр и г. Вивијзни очеку^е се свакога часа. ;једињене Државе спреииле су вел^чанствен до«ек савезничким мисијама, Сви већи градови, кроз које ове прола $е пре него што стигну у америчку оресгоницу.окиЦени су бриганским н француским засгавзла, а становништво нзлази и са најбурнијим даииј; ма поздравља сво 1е Савезнике из Еврспе. Вешинггон плива у силном одушеољењу. Америдпреживљује дане, какви :е не памте од ослобздилачсог рата. Мисије, које стижу у Сјецињене Дожаве састављене у из најугледнијих предтавзика англо-фрснцуске политике. Име Балфурсво швољна је гарантија за 12 лики значај сонференциа, које Це се држаги у Вашингтону. Имена маршала Жофра и г. Вивијаиа веома су популарна у Новоу.е Сзет/, те нема сумње, да Фе вашингтонске конференције узети од*ах карактер пуне искре10сти и срдачности. Шга ће се на тим кон|>еренци'ама решавати, у чојединостима и сасвим, лоуздано се још не може нати. Међутим из амемких листсва сазнајелдо N ће главно питање на ®им дебатала бити улоа Сједињених Држава у «ту и нзчин, на који ће *на применити своје огомне војничке, финансији економске снаге, ра1И што бржег и успешниЕ гсзршетка великсга рата. говора и изјава иреде Дника Вилсона, као и из ^егова енергична држања с в е тс<оме конфликту ви1Н се, да су Сједињене Цржаве не само готзве, ^ и решене, да подненајвеће жртве и да на прше веома велики Ге Р с т ради псбеде начела, ,а Ди којих су ступиле у 5ат са централним д зжа “ама. . Амеркчки сснат одобрио * неизмерне ратне креди-

>е. у

принципу је решена

позајмица Фракцуској од више милијарди франака. Мобилизација и обука америчких трупа врши се у велико. Тргозачки бродови већ су наоружани и већ обнављају саобраћај са осталим контикентима. Амерички трустови, индустријалци и банкари ставили су своје неограничене услуге држави на расположење. Цзо амерички свет при.мио је рат са најзећим одушевљењем и готоз је да свога председника цотпомогне у најширим размерама. Зато немачки лист „Форверц 41 консгагује у страх/, да а.меричка интезвенција почиње добијати одређен облик, њена војна снага почиње се развијати и орггниззвати постепено". Нагласили смо, да вашингтонска конференцкја има да реши начин, на који ће Америка узети учешћа у рату и средства, која ће упогребити ради што ефикаснијих резултата. Сједињене Дожаве су можда најбогатија згмља ка свету, и њихози финансијски извори су неисцрини. Већ изгласани ратни кредити допуњазаће се без тешкоће новим кредитим?, а сулзе намењене Савезницима попуљаваће се према потребама ових. Америчке фабрике у стању су да производњу сваковрсног ратгог материјала подигну до незероватног максимума. Резултати, које су оне и досад дазале 5и ли су огромни и Савеззицима су донели врло велике користи. Кад се зна, да је у модерном рату одлучки фактор артиљерија и обиље у муницији, може се замислити, од какве је неизмерне кори:ти ова помоћ, коју Америка овим доноси. Осим тога, Америка је решена, да на европске фронгове пошље и своје трупе, које ће узети директног учешћа у операцијама. Говори сг чак о увођењу војне оба* везз у Сједињеним Државама. Амерички листови пишу, да ће први контингенти америчких трупа из нети најмање пола л\илиона љ/ди. Одличан квалитег америчких војнкка принуђена је да призна и.самане-

пријатељска штампа. Оан конгингенти повећаваће се стално. Они ће несумљизо допринети огромно, да се рат што пре оконча Савезн-1Чком победолл. Најзад, веома важна улога намењена је и моћној америчкој фл&ти, која ће вршити транспорте и обезбедити саобраћај између Сгарог и Нззог Света. Сза сва питања имзју бесумње, да се коначноу реде на конференцији у Вашингтону. Догађаји узимају веомз жив ток, и зато Савезници нису хтели губити ни трен/тка и изаслали су мисије, које ће споразумно са председником Вилсочом доконати детаљан план о раз.мерама и начану ал\еричке акције. Вашингтонска конференција биће у историји овсга великог рата забележена као један велики догађај, чији ће се резултати убрзо осетиги у политичхој ивој ној ситуацији.

' смо ушлн у оцлучну фазу рата: | Америка ту не може нншта прој менити » «Хемницер Фзлксшткме«. „/Уова обЈзва ргта дошла /е бш'., хад смо мн опет показали добру бсљ у за мир. н ♦ Норддојча Алгемајне Цајгунг « (полузва.ничан): »Рвт је нс-мачхсм нгроду отворно очи.

јатељ и он ме је отрпео. То исто сам изразио и свсјим гелима, н опет ме је отрпео. Угрозио сам његову војску у Маћедонији (:асноредом моје всјске, а он се задовољио наредбом да променим свој распоргд. Предао сам Маћедонију Германо- Бугар^ма и нкје ме казнио, вгћ је просто тражио да демобилишем-

СТАЊЕ У РУСИЈИ Једнодушност за кастав љање рата. —

Рим, 12. априла Према вестима из Петрограда, Провизорна Влада је сад у могЈћнссти, да учинч з^азичзе из]аве о потпуној сосадарчости са Савезницима за настгвљање рата до слома Немачке. Провизорна влада јг, захзаљујући пот пори француских и енглеских изасланика, усоела да постигне сгвршен епорагум са већнном странке Држзвчог Спасења. Руска војска спрема се, да изврши задвтак, иоји јој је сдрећен по општем плану врховне Савезничче команде, Председник владг, кс.ез Љзов и други министри, ко]и су ишли у глазни шгаб да претресају извесна питања односно сиаб давања војске и транспората, могли су констатсвати да сеситуација всјске осетно псбољшала од револуци;е. Министар приереде из;авио је, да се готова приводе крају решењасвих питања и све потребе, ко]е изискује снабдевање војске. 0 моралу во;ске изјавио је кнез Љзов, да је обз. готова да се мерИ са непријатељем и да је она сигурна да мсже издр жаги сваки непријагсљ.ки на пад на слободну РусиЈу.

Ова/ не видчу речима птедсед- Објанио сам му рат прошлог ника Вчл:о"а ииштз друго, до | новембра 0 убио сам његовемрпскушај, дз псбжзЈу и рас- Н аре. Он је сматрао да је бло-

кину чврсте ве везе, којс шмгчки народ вгзуЈу зз његове прнн ■

када довољчг. Оргаккзовао сам чете у неутралној зони и он

чеве, да бн Ис-мачка могла по- то врло добро зна, али опет ме стати олако плен непријатељз.» трпз. На бајим га се, и могу «АРазао « — (бразилиЈЗнскн) дакле да наставим своју коме„БразнлиЈз дрхтн од )збуђења лију. Бојао бих се грчког ндн дивљења поводсм акциЈг С/е-јрода. Али срећом признВју ми дињених Дожавз, и патриотско право да га газим по грудима сд/шевљгње тако,е обузело на- \ а да не сме изустнти ни речи род, кзо дз јз и оч сгм донео протеста. Зашто да не играм и даље своју комсдију? Био бих глуп кад то не бг.х учинио. И игра је даље. И позива За-

тако уззишену одлуку. М р!

лМинхнер Абгнд Цајтунг»: имиса ДлИ ко је тај Заимис? ^мгчки 1 .~рсд у рату је ое * највећи непријатељ Споразугла. тригодине. Ов) /е већ трећи њ , ров офвљени не1р ф хељ . Ускрс, којн он проводн у рзту. Дли у исто доба „ вајвећа по . Нам* ,е неспходна потрсба, да ч , а губа Грчке . 0г1 ј, П р-

он будз ујсдно и последњи“

еи отрпео повреду Грчко-срп-

»Зиддојче Алгемајне Цај- • ског уговора . 0л је ОСБет „о (итунг . „Немачки народ нма данас у главн само мир. и он хо-

ногурирао, почес)политику бешчашћа и сазеза с Немзчксм. О.ч ће да зна, колико се времена • „„„„„„„„ „ г ’ ^ је лажно уверавао да Бугари још треба држзти. Ози, који не ^ е у ^ и у гра д 0ве Маћедоније. тврде да немачки нзрод трвжн 0и сада Д0 , ази дз настави сво!у рефсрме, у заблуди су, Јер оп улогу и да понуди своје услуге Константину огрнут лавовском кожјм пријатеља Споразума да 6,1 прикрио своје гермгиофИлство и сЕО,'е паклене смерове. Пита се; Хоће ли и опет Споразум упасти у намзшгену замку? Хо-

штнм гласањем њем у се не може дати да Јсде«. Хинденбург — Ј/питер! „Франкфуртер Ц^јтунг* (Ач тон Фендрнх): *Велики војско всђа светскога рата узео /е у неку руку размере Јупитсра. 0 /

немз престо у облацима, али он ли пове Р овати Д® се заслуша н поснатра, шта се ^з-ј меном ■ 3 1 1 л ‘^Р° са Заимисом изггђа на рззнии фронтовима, нл ме|н,ти Р а - положења и политисдстојзњумр, која су за ско н ка 1 рчке? ухо човеково бескрзЈна. Од 0 ј Нећемо да верујемо у такву стенде до Браиле има 1.900 км; могућаост, која би стала ноод Митзве до Алткзрхз има в:,х нскушења и нових перипе1.550. Усред овог стргшног кру ти Ј а - Заичис не долази да би га ед ров'зз, нсмзч <и маршал ' П 0 Н УД И0 св °ј* услуге Споразуседи н.агнут над кзртама. О.з^У' Д° лази Д а понуди сво;е усодмерзва приЈатељске и непри ■ , Л У га К° пстаитип у. А КоистанЈатељске војске. ј Т1,н позива 3 1и « иса Д а поОн прнсуствуЈе хукзмз борбе; К0 ^У њгга понудио своје услуон чуЈе узв/ше триумфа и крн- ге ЕГа ј згру . То је алфа и омега

Страна штампа Америка у рату »Рајнише Ве:т$ 1 лнше Цај тунг»: »Ми смо увек наглашаВ1ли жељу, дз се рат са Аме риком нзбегне. Не требз никад потцењнвзти свога противчиха Вероватно /е да ће улазак Америке у акциЈу по/ачати тренутно (!) наше протнв.чике. Мн

ке самртзе б;рбе. Свуда присутан, он свуда расипа муч,е сво •

његоЕе политике. Све је друго лаж и обмгна и лицгмерство.

јих наредзба. Он баца корове Комед>ја и ништа дру о. војске с јсдног козјз нж други, ! Р^звој политичсе кризе у Грчи усред овога урагана, он оста- К0 Ј Ј асн ° Ј е одредио и лица и /е непомичан и мчран и све то ства Р и и њихова ме:та и њчу сво/ој канцеларнЈИ.и | хова расположења. Одеојио је — | овце од јеради. Огкрио |е и Грчка штампа "-г*; )г .г‘.о п г»; * ј тако вксок, да се нико >:е мо»Македонија": Кокеди/а се же У сп У зати и Д а не мохсе нанастављч. ј стати забуна. Пријатељ СпораКрат. Константкн мисли: зума је сзмо Венкзелсс. Непри— Казао сам Споразуму усме- ја-ељ Споразума су сви остзли но и преко својих исвинарскгх без икаквог кзузетка. Ако се Јразговора да сам њггоз непри- Заимкс усуди да игра улогу