Velika Srbija

ВРОЈ 371.

СОЛУН, СРЕДА 19. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. 11

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНв ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франкл, тромесечно 9 фр» нак«, годишње 36 франак« ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ

ЕЛ 6КНКБЕ 8ЕКВ1Е

РУКОПИСИ СЕ НЕ ЗРАЋАЈУ Стан уредннштва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Америка и Русија

Руска револуција, која је у току готово неколико дана оборила стари режим и завела најшире слобше и права демократије, није можда нигде поздравл,ена са вишг искрености, сраачности и одушевљења, него у Америци.. Стара вашингтонска демократија, која пуне слободе и најшира права ужива већ преко 127 година, прихватилз је са највећом радошћу и изненађењем нагли преокрет у Русији, којиу! је велики слозенски колос коракнуо можда за >жтава столећа унаг.ред. Дз прескрета ствари у Русији, Америка је увек нјзла изеесно нетовезење и сумњу према Русији и држала се геома резервисано према њој. Највећи демократи у свету Американци нису могли пот 1 уно схватити улогу Русије у кокцерту Савезниха, који воде борбу за слободе и права човечанства. У томе пог;еду б/ла је резервисана прилично и америчка штампа, која је у похвалама велике и моћте Ру. си;'е била мало ште^љивија, кего у паглеау на осгале Савезничке гелље Америка је очезидчо у старој Русији гледала докесле атсслутистичко гарство, ксје је било пол утипа^ем прилика тес почело да се прилагсђа а околностима Али, одсуство одговорне в; ад,е и једнст саврцезог парламентарнсг живота у Рјсији бунила је Ауериканце и била је главни узро:< њиховој резервксаности у погледу га Русију Дака: је све из еснога промењено. Једним силним, грандисзним махом, који је ваљада мсгућ са ло у Русији, ова ;е раскрстила коначно са сзим недостацила старога режнма, уништила овај \ е ким кокачно икезовратно, оке:пособила све германофилс^ е и реакциотазне е е ленте, от клонила свекеспоразуле и размирице, довела сгегаР0Д1 е масе и СЕе друштсене сло,езе у јединстЕе !у слогу и хармонију, и под окриљем најширих делохратских слсбода и права прскламсгала је једнодушно и одл/чко као своју Деви.зу: Рат до потпуке по

Оеде

над е е ■'рија: ељел 1 .

Преокрет, који је наступио у Русији сгада несумњиво у највеће догађаје европ* скога рата. Режим, који је ца^е:ао столећима ишчезао је у току неколико дана. Русија је добила демократију, коа може да се л-ери и са најсгаријом у сзету, вашингтонском демократијом. Огромно одушевљење. ко;е данас влада у целој Америци према новој руској демотратији 1 е остазља о томе ниуато сумње. Огроман напр?дак, који је Русија учинила посредством једке револуције, која је изведена врло брзо и са веома малим бројем жртава свакако је резултанта многнх чињеница, у које нејпре долазе дугогодишња борба руских рсволуционара тротив старога режима, јака самосвест и воља целога русксгд народа, да дође до сло5ода и права, као и његова једнодушност и одлучност, да по сваку цену извојује дсфинитивну псблду у великоме рату чозечзнства против пангерланизма. Те чињенице дозољно сб ашњавају брзе и корените резултате, које \е дала одиах руска резолуција. Данас цео огроман руски народ на фронту, као и у по. задини, у аалатама као и у колебсм?, по свима крајезима по^ез оц Бесарабије до Тихога Океана дише једним дахом и једнодушан је у томе, да се рат настави са највећом енергијом до крајње победе. Ако је сгари руски режим могао бити подозрив за америчху демокрагију, све чнњенице сведоче јасно, да је руски народ, саз без разли! е ушао у ев рспсси рлт из најчисгијих псбуда, за слободе и права малих народа као и за заштиту човечанства и да су га та начела уЕе< напајалз и руководила у овој гигантској борби. И баш ради тих узвишених начела, рат.и њихова остварења, он је устао исрушио стсри режи.м, који ни]е био довољна гарантија за успешну акцију моћке Русије у рату. Делократи' с оте стране Океана знају' 10 врло дсбро и зато су одмах, без ус 1 е!зна псклонили све своје симпати-

је новом руском режиму. А Еероватно је, у низу многих чинешса, ко]е су изазвале ступање С^едињених Држаза у рат против Немачке, и руска револуција била једна од важни их. Данас и?међу Ауерихе и Русије псстоје на срла шији 0Д.Н0СИ, као између дое ју н.ај: а :Једнијих демокра тија. Америчка штампа, сва 6ез разлике, посвећује препорођеној Русији чланке пуне иск| е шх симпатија и дубоког дивљена. Вашингтонска ВЈада шање сгоњ изасланстео у Петрограл, ла поздрави Прозизорну Владу и да с њол-е конферише о најширо, полоћи, коу јеАуеоика вољна учинити нсвој Русији. Цео амерички Е арод гледа да-|* а преговара са Че:има П:што нас у делскратсксј Русији ез.ну л оћну га :огу победе, правде и културе. ДгедсмоКраги'е, рус^а и америччка, вега :е су ла јзс \ ераздвојним спо ауа ве шког и искренсг при агељстг а, које се може сматрагикао једна нога гаралтија ко! алног триумфа Сазезника.

те се због тога плаше, наро- Владу, и да она није хтела да чито Чгшке. У Бгчу не крију предузме оне мере које би једа се налаге пред ди/.емом: или д ИН0 М огле отклонити опасност побуне због глади или скора и онемогућити јој повратак. прога т око исцрпљењв. За Шго се тиче сбавеза према време прге половиге ме еца а- Силама, које је према саопштеприла двадесет класа нових ре- њу влада тобоже у свему изгрута (ксји су до сгда прошли врш^ла, довољно је погледати чегири лекарска прегледа) треба на велики број писама у којида б/ду упућеге у пукове. Је- ма ј е савезничка контрола модач политичар челки, који је рала наваљивати да се испуне ингиман пријатељ министра са- обавезе које још нису сасвгм обракаја, г. Трнка, могао /е о- гсп/њ^не, па да се разуие да вгх дас а у Бечу добити инте- }Ј е читање ове преписке пв ресантно признање: »Пок>шаће нуждн довести до супротног се, казали су му, скорНм да се за кљ>чка. зада одлучан удгр Савезнг.цгма Част ми ј« тражити од васда Ако се овнд 1 ке успе, покуша- 0 во писмо објавите преко зваће се свима средствима да се до ничног пресбироа, као што је мира дсђе по ма коју цену. Ако учињено и са нотом, која га )е се до овога не дођ?, онда ће то изаззала«. Ксбу. бити пропаст, чије постедице . (»М 1 кедонија«, бр. 1914). нико не може оценити.» | У озом времену се пскушело "Нјологос«. ,Д<но је преко

КРЕЗА У АУСТРО-УГАРСКОЈ Војничка и економка сит ; ација у Аустро Угарској

из Цириха пи-

Коресподе гг ше нам: Јгвљају нвм из Прага да ситуација у Аустро Угарској по стаје из дана у ддн све гора тако дајечак и у Бечу сматра ју несносном. Разне икдустрије ишчезагају ]едча задругом. Индустрија пиза у Чешкој готово В 1 шз и не посгоји. Пре рата гама Чешка ф'.брикоЕала је око 14 милиона хектолитара пива годкшње. Текстилиа индустрија је потпуно упропашћена. Одела пак пстпуно недостаје. Дрв р ска индусгрија је задржатг; у гља нема и осЕеглењг је све дено на најмаљу меру. Кожа <е не можг наћи и обућа цилеле кс;е су ире рата ко штвле 20 круна, данас стају Д=ће писмо: 120—140 крунг. Беда и морталнтет такође зјдају бригу. У извесним градовима Ч;ш<е смртни случајгви су

маршала Меркатиса демантовао се сд њих нису могсе добати ДЈ се на ! р рубље изразио на ралојалке манифела шје противу Ч У И Француске г) француске војноте Савезника упућене Вил ске ' Вгст 0 томе об ^ вила ' е ма ' сону, тосе онда покушало да се ло ч УД новаго бечка »Ноаа Слоиамаме поиоћу обећгња, Карло ^ одна Преса«, ко а се сматра I желеа |е да се крунише у КЕ0 заступница м^сли владара Прагу; пр его; арало се такође и Р°ђ а:,<а и пријатеља Дина Глиго позивању парлауечта за уе- збурга. А интересантно је да сец алрил. Све је прогато. Ч*- Ј е писац те вести, ужају прошси су остали равнодушни, јер ле г °Д Ике а У присуству нозиим се нада увећала услед пос- : на Р а Киријакида И једног проле;њгх догађаја и што се у Ф* :о Р а Политехнике чИје г:ме истом тре (утку спре»ао у Бе не спомињено ]ер се он налази чу прсцес противу дванајесто-; У Атини, чуо да је Краљ у ургце чешких патриота, чији је 31г10М кругу заиста рекао оно број увећан скорашњим злтва-, ШТ0 1 е °бј*вљ е но у ,Н С. Прерг њвм чешког популараог пе- ; си *> да ^ аш нстога дзна присни: а Дика, професера Шћепа- ми0 Ј е Д н0Г француског дописникека, ћерке 6.'вшег управника ка пред којВм је вређго талипрашке пслицгје, госпођгце О Ј ан:к У војску, и једног италијан лић, који су сви оптуженН што сксг Д°писника пред којим се су у сдносима са ЧЈСима који са много вр није изразио о се налазе у инострансгву и што ФР ан ЧУСК°Ј војсци и са иечувервде за независност Чашке. Сви ном сигурношћу говорио о њеови затвореници жа:е (е на ном П0 Р аз У на Вердену. То је, врло рђзво поступање од стране 1к0 се не ва ? амо » бгло доба

Аустријанаиа у затвору.

када је грчка шт:мта пИсала

Грчка штампа

(«Тан“ од 8. апрнла 1917. г. оскоромпаду Всрденг, који Нсмци кису хтели да освоје из чоЕскољ,. бља и да бл ту задржавали главнкну француске војске како би могли предузети офан: зиву на другсм месту (зидЛ аКао одговор на саолштење . , * у тинске новине из прошлог маја)атинског пресбгроа. генерал Ко- ,, к у ’ . I Длкле пср?д свег дгмантиа бу упутио :е г. Ламбросу сле333 Ј у 3 маршалоза, приморачи смо усвојити да нови напади францу-

П Ч 1 ст мн је достазити нзченвђ-.ње које ми је пркчингло зззнично саопштење К?а

д,а пут всћ! но рађ:ња и по

љевске Владе обт.вљезо јутрос И опет Влзда

вам с: е штампе проткв Краља нису ' кеолравдзни." (Б?ој 98). Псл Луј

прско шгампе.

дира у сввезнг.чку контролу, и поново сб ављује подвлачећи гз, једнотЕрђсњг које сам бгоприморгм да исправгм својим пг:с-

ЧАСТ ФРАНЦУСКОЈ Шга пише амерички лист

п?о>кту умирања туберкулозз заузима 50 процената. Руска револуц ца је на сву ситуацију јако дејствовхла, је 1 су моргм да исправгм својим пкс- Париз, 19. апрИла узроци који суналерали рускиЈмзм од 5 апрнла бр. 190. »ЊЈорк Сук« пгше повсдом народ на револуцнју, већи у А | П?отгвно уверавањнма зва ф?анцуског дана: Дднас је дан устро Угарској те су због тога ! нкчсог коминикеа, сметргм, са- Ф, а шуске у Сједгњенгм Дз-

ззанични кругози у Беиу зау геги стрзхсм. Нзрочито згбри-

гласио са кзмењеном преписком, жавама. Д;ћи ћа време када ће да одгозорност за орггнизацију се фргнцуски дан установити у

нуо их је приел револуције од и одржазгње наоруждн?.х чета свима културним землала у свестраке словенског стаковнкшТЕа 1 по:пуно пада на крељевску ту. То ће бити годг.шњвца дгна