Velika Srbija

БРОЈ 384.

СОЛУН, УТОРАК 2. МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНв ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечпо 9 кака, годилње 36 фракака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улнца Коломбо 33 Солув.

БРОЈ 10 сакт.

Уређује О Д Б

О Р

БРОЈ 10 сант.

Конгрес у Штокхолму — НајновиЈи немачки маневар —

Послелњих дана Савез ничка штампа жир.осезанима по гушајима не'лачхих со 1! и : аи л.емократа, га у Штоххолму сазозу олшти социјалисгички конгрес, коме би поглазиги циљ био, г а се осујеги даге ратотаље и на тај начин да е 1 _е-:трал"е државе спзсу рц неминовне ка _ а:трофе Социјалистички посланкк Ша;де/а-:, који је као де ; егат неуачхе владе ишго у прелолицу Шведске, да сондира преговоре са руским социјалчстима, видев ши да су сви покушаји са Русима пропали, и ке хтез ш .1 да се врати нразикх руку, припремио је сазизоп штег соци;алистичког конгреса. И доиста, убрзо по његову позратку из Што< холуа упућен је огуда агел социјалистима целсга света. да изволе узети учешћа на конгресу, који ћз се ускоро одржати о свима питањима рата. Од тога тренутка немачка шгампа псвела јее-;ергичну камлгњу у корист тога конгреса. Са реткои бестидчошћу, неки немачки ли-тсви истицали су Шведску као пионира будућег мира, и чинили су сзе могуће напоре, да што више придобију јавност скандинавгке краљевин.е. „Фарз:рц“ је писао: „Швеђани, дошао је и на вас ред, да интервенише.е. Али, ваша интервенција има да буде само у корист об,с:азе даљих покоља. Схупите све сна _ е и уг.отребите све сиде, да се Ш 1 о боље оргачизује конгрес, који човечачсгву може г.онратити негдашње даге културе и мира. То чам свет неће заборавити!“ Други немачхи социјалисгич.си листови пмшу у истом смислу.

тлнга у Русији још боље је осветлио ситуаиију. Изјав?, које је г. Браттинг по своме пов:атку учинио, не остављају нимаг.о :умње, да је и цела нова Русија једнодушна у настављању гата до краја, и да су руски соција тисти, огромном већином, протизни сва о] идеји засебнога мира. Држање Савезничке штам ге разбија и пос;едње илузије о дзјству макакгог конгре а у Шведској. Сви социјалисгички листози Ен гле:ке, Фратцуске, Америке и Италије одбацују с аре зрењем сваки састанак са немачким социјалисгима и гледају у штокхолмсхом конгрегу само носе трикозе немачке владе, да згмљу саа.е од пропзсти. У Сагезничким земљама, кго .и у Америци донете су одлуке, да ниједан социјзлиста не сме узеги )чешћа на томе конгресу. Занимљиво је истаћи, да су те одлуке најпре и најједнсдушније донете у Сједињеним Државама и Русији, и то властитом иницијативом самих социјалиста. Премз томе може се сма трати, да је и овај најнови,и кемачки маневар коначно пропао. То Шееђа* ни и сами увиђају, и зато њнхова штамла обраћа пажњу влааи на нецелис ходносг конгреса у Што:<холму. Догађајиморају ићи сеојим током. На бојним пољима има да се реши питање, о датуму и сазчву једког општег хонгреса, који ће регулнсати сва г.и тања будућег трајног и Еечитог мира.

АУСТРВЈА 0 РУСИЈА Промена мишљења у монархији

затостгвљена. Нгколкко бр^тI сккх епвзода које су се десиле на фтонту нису иззесно служи ле да ка нас успсвају.« Потребко је објасннти ову последњу реченицу. Као што су русхи зеанички ИЗЕештајч објаввли аустриски су одрсди покушавали да се прибдижерус имро овимаистич ? 1»и беле заставице у знак мирг, апи кго одговор га то Руги су их зпсули артилериском и митргљеском ватрон. Ово су те епизоде на које прави ал ’3и|у л0ст у Гоацу-

СпОјцше Савезина — Америчке мере Вашингток, 2 маја Воде се сгда активни прего Еори о с.чабдевгњу Сгвезника у животким накириицама и ргтном мг.теријалу. Америчка ће влгда ставити на ргсположење Споразуму све СЕоје лвђг. Г. Ховер је дефнндтивво одређгн да предузмг општу упразу исхране. Председник В-Јлсонћевакмгвсвгти ускоро другог чинов никг којв ђе осИгуратв контро лу жЗвотаих нгмирница у Сје ди.њенкм Државг/ла н одредити км цену за Америку и остале савезничке земље. Нгрочити изаслгник гмеричке владе биће испослат у том цвљу у свгку савезвичку државу и он ће бити у сталнсј вези са г. Хогером. Јуче је држана у Вашингтону врло важ-:а конференцвја, *а њо! су присуствовгли државнн секретар г. Лансинг, мвнистар спољвгх послова Велкке Брита није, г. Балфур и сви амерички и еимески техничарк. Расмат рали су дуго проб/.ем о снабдевању Савезкика и о немачкој сумаренској екцији. Донешене се одлуке држе у тајности. Један зва.чичан коминике 'а« ља да ће се узеги у обзир потпуно укидзњг извоза за иззг сне земље у Е-ропи.

Грчка штампа »Македонијз«: ДокгрчкавоЈ ска триумфуЈе (II)

Мећутим, јгв':о мишљење Шзедске сматра, даје 1 Јј еја о сазиву соци;а,шстичког конгреса у Штокхолму не само незрела, већ и веома неподесња. ШЕеђанима је дсбро позкага одлучгосг и једнод> ш !Ост Савезника. да рат настаге до краја. У овим немачким покуЈЈбјиг/а ваде се само нови мачеври, да се што пре дође до мира. Пут шведског соци,а ллстичхсг вође г. Бран-

Циркх, 2. маја Пре неколико недеља аустри ■ ски су листови били сигурни о сепаратном миру са Русијом. Пре неколико дааа они су једнодушко уверазали да се руска всјска за дуго неће моћи г.окречути а сгда почињу да говоре сасвим противко. »Тагеспост фон Грац« надахнут орган даје следећа меданхолкчна ргзмишљтњг: »Пропаганда за продужење рата је врло велнка у Русеји. Не треба да се заводИ мо надом д 1 је Р/сија сасвим

Пњодом грчлзг подзига по требво јг ра се нгрсчито нггла си и овс: Да се грчха војска псднгла на висику свога геIаког позива а да нијг пгд всђстеом чувеног маршала Конста чтина. Ч -.таЕе године нисмо ништа друго слушзли кего то да је душа грчхе војске краљКснстантин, да је он га време оба рата одзео Еојску у победу, да се њему дугују последице оба рата, да без њега грчка всјска нема опстанка 0 душз, да без њега ништа не мо-

же бити. 0 а увреда против грчког народа, ова клевата која је била на путу да постане оп ште убеђење, сбД заблудд којсм су нас кљукали тсликс го динг, кшчезну пред сјајнкм грч ким подвегом, каа што је иш чезла и заблудд о томе да је кргљ Консткчтин грчки кр?љ. Взјска са грчког фровта обо рила је ову згблуду којг ју је обешчастила. Ога е учинила своју дужнсст зато штс јеб. ла састављеза од Грка, в гема сумње да је његсв налег преТЕорвла у олују, његсва мржња на краља, ксјв је продао грчху згмљу. Оез је појава заслужча нзрочвте психолошке англизе. Кроз кратко време ноЕе грч ке дивизије нглазиће се нагрч коме фронту. Нове х:-љаде бзргца иставиће своје челичне груди протик кепријатеља о-еџ бине. Озимборцчма Кзнстантин је нагедчо да се не боре лро тив Гермако Буггра. Али км је отгџбина наредила да учике сзоју д жнзст. И хчтају под о ј ружје уз пркос вољч кргљевој ■

а сагласно са вољам отгџбине, јер су се уверили ие само ;а краљ не предстгвља више појал! отгџбине него и да је отЕоренн њен непријагељ. А <о воде рзт против Гермгио Бугар-, они су уверени у Дсто доба да воде рат и против свог 6иешгг крзља, и да једипо тахс с.туже сео;о, олаџбини. Кргљ Константкн је у септембру 1915. мобнлисао Грчси нгрод против г. Венизеласа а двнас се грчки народ с«м собсм мобвлнше у корист г. ВгнРззл зса ч ;ја политикг пред:таБља кдеју отаџбине а проти.в Краљг, кзји Је !бпријатељ Оггџбгне. И док се грчки нгррд Л1збил ше а грчка гојска подижг трсфвје дз неба високе, крвљ Констактин пеће да увиди да е I ао у нкштавило и у опште презрење и да мо?а кћи што пре, јер му иема вкше места под сунцем Г,.чке и у сазести грчксг наргда, Умро је и сахоЈњен је. (Дослоено кз брбја 11926 ). Пол Луј.

Руски социјалисти и мвр — Телеграм Др. Харолда Вилиам а —

Пегрограл, априла. — Питање о цзљевима ргтл највкше !е прИглачило пгжњу јавног мне ња у току кехолико последњ^х недеља, и бчло је предмет жи вкх дебата. Сзцијаласгичке партије вршиле су велкки притнсак на владу, ее би је навеле дз стзо рено изјааи одрицгњ-з свг х ш перкјалистичких и освајачких цчљева у рату. Такву једну изјаву социјалисти су стављали кго сеој услов за потг.ор« у да л>ем продужењу рата Ту се могла приметити једна чудна разлика измеђг жестине ових агитација и стварности војнич ке сктуацие Најпрече пиггње за Русију извесно вије питање о занојевгњу кли акексијк; већ о брзом организогању свих снгга новог режима да ге одоле над главом висећеи нглету [едно а н.епријатеља ко;и Еећ држи толкке крајезе русхе територије. Кад прођу пролетње попла*е које су већ почвле, наступиће пролетња војна у свој сеојојјачини. То је најважаија ствар пред очима свих оних који о збиљно воде рачуна о Еођељу рата. * * * Апел руских соц^јалиста не мачхом пролетаријату није ни м*ло уткцто на поткопагање нсмачке војне снаге, и према мишљењу једчсга компетентног

посматрача, као што је шведсе:и соцкјалист Брантинг, без • кадио је счекивати да 1е се рат завршити једном Еемачком ре! волуцијзм, сличном онај у Русији. Немцч ће продужвти борбу, и сви напори морају се учинити да им се даде отпора. Агитгција ссцијглиста, у овим охолностима, извесно је у својој крајњој фарми утолистичка. Али ту Има разних елеменатг, сд крајњег пацифизма до практкччогидеализма. Пгртијскифа, натВззл! досуо је уљг у пламет и збиља је било некелико пи.саца и гсворчика који су се кадглб ра взазсву на јсдном пи! тању не: з ладиви рзсцел измеђ/ Привремеке Влгде и Рдднкчког Савета. Агитгције међу рздницима постбјал* су кеки пуг интересаатке Јздном приликом, знам, раднкчки скуп гласао је против акексије, очевидЕ:о под ут ском да гнексија није кдеја већ не а дглеха кевкна земља на квју су се се полакомгли руски каПИ73ЛИСТИ. Треба имати на уму да су до сада масе руског народа имЈле врло кеодзеђен појам о сгЕарним ц 'љеаил-.а ратг. Д чскусије дчпломатЕ, свгксдиезке баналке теме журналиста о рату нДсу продирале у свест маса. Њ хов отпер немдчхом нгдЈ-рању био је ччсто кнстиктиван. Одређено соцчјалистгчко